Komentari

penetenziagite.blog.hr

Dodaj komentar (13)

Marketing

  • Blumi

    savršen post za ne pročitati, ali srdačno te pozdraviti, to uvijek
    p.s.
    bilo bi lakše da sam bar nešto šire ruke sa smajlićima,
    ali neka zaključi tko i što hoće, a i ne mora baš

    avatar

    29.08.2023. (18:33)    -   -   -   -  

  • j.

    ja neću ništa baš zaključivati, samo ću se, Dražene, od srca nasmijati

    avatar

    29.08.2023. (19:25)    -   -   -   -  

  • starry night

    Dirljiv tekst, možda ne možemo produžiti vlastiti život, ali možemo buba, bubamarica, pčelica, paučići, skarabej, male mušice nad prezrelim voćem. I Jungova priča o skarabeju. Znate ju? O sinkronicitetu. Što više počinjem razmišljati manje mogu ubiti bubu, jako lijepa Vaša priča, podsjeća me na Paljetkovog Miša:

    MIŠ
    (Miš je rasprostranjen po cijeloj zemaljskoj kugli. Promatrajući miša vidimo da je doista lijepa i vitka životinja, ali on ne može izazvati simpatije čovjeka.)

    Svakoga dana čujem pod podom miša, dôđe ujutro oko devet kod stola, tamo radi marljivo jedno pola sata, a onda opet javi se tek popodne u drugoj sobi, glode pod prozorom, pa opet iščezne (možda hladi nožice svoje, ili zube), jer on se popet pokušava bez dvojbe ovamo; zatim čujem opet ga oko devet i pet navečer (mogu naviti prema njemu i sat), on opet ruje točno pod mojom glavom pod posteljom gdje snujem zamisli koje liče na njegove, jer tu je taj miš i svakog dana to radi (ja bih s nogu pao da radim tako i toliko); on žudi bez dvojbe gore, ne znam zbog čega, ali gore ne dolazi svejedno, a ni ja, zasad, dolje, premda mi i to padne na pamet: ipak ljudi nemaju bilo kakvu potrebu (dok on ore) silazit dolje k njemu i to je, mislim, bolje

    (i on to misli); slušam kako se pomno trudi taj miš pod podom, sretan što imam učitelja pod ovim svojim podom (koji je nada mnom)

    Mislim da će Vam se dopasti MIŠ, nema ga na netu.

    Vaša priča je i tužna, o otkupljivanju bez grijeha nekad.

    avatar

    29.08.2023. (19:57)    -   -   -   -  

  • j.

    Kakva sjajna crtica, taj Miš, i koliko je uopće truda trebalo za to prepisati, od srca hvala :))), a kao da je pisana za ... takve poput mene ("ja bih s nogu pao da radim tako i toliko").
    A dobro, svi mi imamo neke svoje grijehove, život je skup grijehova, dvoje ljudi zajedno nisu ništa drugo nego zbirka zala koja su kroz vrijeme jedno drugome počinili, pa onda iz toga ili mogu proizvesti nešto ili ništa... možda je mračno to gledanje, ali često to nešto mračno i tajnovito daje pogonsko gorivo za izlaz na površinu, za utjehu, pa vraćanje povjerenja, za ljepotu, pouzdanje i snagu. Razočaranja nisu trajna, barem ne ona koja se ne tiču zdravlja, ljepote, vremena, nego samo nekih stvari u životu koje dođu i prođu, kao što su novac, imanje, posao, prilike u tom okružju. Mogao sam ili mogla sam ovo i ono, a zapravo nisi mogao ništa; dvoje u bijegu, držeći se za ruke, pogleda povremeno uprotga u nebo - brišu sve nevolje kao par zaboravljenih suza.

    Joj, ovaj Miš, ovo je stvarno takav biser, ovo ću spremiti, to je tako snažna životna škola, sjajno, sjajno, još jednom hvala na trudu :))))

    avatar

    29.08.2023. (20:38)    -   -   -   -  

  • starry night

    Samo mobitelom fotkam stranicu i dobijem pdf, čas posla. Miš je iz moje knjige Ubežne pesni - Izbjegle pjesme, Luka Paljetka. Jako mi je drago da Vam se sviđa, i ja sam ga zapamtila između drugih pjesama :)

    Svi ti samci u književnosti, i ovaj Vaš iz ove priče, i ostarjeli Heathcliff, Batorić Gjalskog, pa Maupassantovi samci, Camusovi, Kafkini, pa i Tesla, liče jedan na drugog, izuzetni, gotovo mračni likovi :)) Žena je manje sama kad je sama, čini mi se :))

    avatar

    29.08.2023. (21:16)    -   -   -   -  

  • luki2

    Ma svaka čast - majstor priče. Bube nikako ne volim, ali srećom - izgleda ni bube ne vole mene.:)))) Ljubim!

    avatar

    29.08.2023. (21:45)    -   -   -   -  

  • j.

    svakako, svakako; žene su više priučene samoći, ne treba to puno argumentirati, meni je dovoljno poći od sebe sama; mi muškarci nemamo štofa za bivanje samim u sobama, nego za osvajanje svjetova; tako barem ovaj (svijet) funkcionira; iako, sigurno da se u književnosti dade naći ženskih likova koji odgovaraju opisu, ali generalno, doista - nemaju toliko tmine u sebi... eh, sad, ne mogu ipak samo tako staviti ovog mog bezimenog lika u kontekst ovih imena; da sam ja neki tip (kako je gore sjajno rečeno) kao ovaj miš što radi, trudi se i uporno kopa, onda bi taj moj lik dobio neke konture, težinu, dubinu, dimenzije, jasnoću, vrijednost; ovako, ja sam samo puki namjernik koji nešto nevješto skicira na komad papira; svjetlo nije baš jako, večer je već duboko odmakla, pa se dobonamjernu čovjeku može učiniti da se iz te skice nazire nešto više...
    imam ja jedan projekt u životu, pisat ću jednom o tome, pisat ću o pisanju; taj bi projekt mogao uključivati stvaranje likova, crtanje jasno i odlučno, a ne ovako, u nekim pokušajima; uglavnom, još jednom, od srca hvala na sudjelovanju :))

    avatar

    29.08.2023. (21:51)    -   -   -   -  

  • smjehotvorine

    Jer možda stvar i nije u tome da ljudi nadžive kuću, već da ono vrijeme što je njihovo u njoj - pretvore u vrijeme od svjetla i dobra.

    sve si rekao :)

    avatar

    30.08.2023. (05:28)    -   -   -   -  

  • modrina neba

    Mali mišek:))) neče nikog pojesti...moja hčera ima skoro 36 god i boji se običnog pauka:))) a ja bežim kad vidim vani onog malog martinčka sa dugimmmm repičem...trkom idem:)))

    avatar

    30.08.2023. (11:20)    -   -   -   -  

  • morska iz dubina

    Nisu bube krive jer su bube žive:-)... e, sad.. neko ih klopi nogom, rukom, novinom......a ja ko ovaj tvoj iz priče...dugonoge pauke u šaku pa u vrt, buba mare isto, invaziju mrava nemam al pokojeg zalutalog opet u vrt.....nisam ja svetica...komaraca trag di god stignem, a ni muhe ne volim da mi se muvaju po kući.....a da smo gospodari nad sitnima, jesmo.....ne bi tako s lavom, slonom, tigrom...:-))

    avatar

    31.08.2023. (14:27)    -   -   -   -  

  • Lastavica

    Zanimljiva životna filozofija

    avatar

    31.08.2023. (14:34)    -   -   -   -  

  • White Lilith

    mene je ovo silno rastužilo....i vratilo film sjećanja na jednu kuću, koja ne sliči onoj danas, u kojoj su i oko koje su njene kvrgave ruke rađale ljudskost i tamanile sve što je trebali istrijebljeno biti...pa onda onaj osjećaj kada ne prepoznaje više svoj hodnik (ganjak) jer ga nema, nema ni špajze sa svim mogućim mirisima namirnica, nema soba do puta, firangi što lagano vijore, kožnog sica s ponjavom na verandi, ni verande, ni avlija više nije ista...svi životi koji su bili odživljeni tamo razišli se po svijetu, a ona više ne prepoznaje ništa od toga jer...sve je novo, veće, drugačije i - tuđe, samo ponekad s mlatilicom za muhe , sjedeći kraj stola i gledajući kroz prozor u avliju il' čitajući s dvoje naočale, obruši se mlatilicom na dosadnu zujaru na kuhinjskom stolu: Gaduro jedna!
    ajme j. baš si mi je izvukao iz sjećanja (moju baku)...
    oprosti na ovako duuugom komentaru, morala sam :)

    avatar

    01.09.2023. (10:16)    -   -   -   -  

  • Potok

    A tko/što je Gospodar muha? Gospodar ničega! Vrag, đavo, Nečastivi, Belzebub Trebalo bi napisati tekst pod nazivom Muhe bez gospodara ili po hrvatski BUBE bez gospodara.
    Gospodara bez muha u najnovijoj domaćoj priči o netrpeljivosti djeluje u smislu konačnog rješenja.

    avatar

    03.09.2023. (16:03)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...