Komentari

rossovka.blog.hr

Dodaj komentar (8)

Marketing

  • .Annabonni

    juha ti je predobra s knedlicama......može i bez tanjura, iz šalice samo nek vrijedi juha.

    avatar

    24.02.2023. (19:56)    -   -   -   -  

  • nema garancije

    Baš su ti se lipo razbumbale.
    Što se darova tiče, naš najveći je bio usisivač, veliki dar, a mali
    usisivač, slijede lonci, teće, tanjuri, trinest vrsta čaša i šalica,
    a TV, špaher, frižider..., polako, sami. Papaj ti knedlice:)

    avatar

    24.02.2023. (20:29)    -   -   -   -  

  • morska iz dubina

    Ja srezala svatove na ukupno 11..pokret otpora bio jak za poludit.. al ako nećeš pokazat zube na početku, kad ćeš...i ništa od servisa nisam čuvala po staroj recepturi..ne rasparit, ne oškvrnit, ne ciknit..sve u upotrebu...pa šta se razbilo, razbilo se;-)

    avatar

    24.02.2023. (23:54)    -   -   -   -  

  • Demetra

    A da dobivalo se i zapisivalo što je tko dao jer oni duplikati, triplikati su se dalje nosili u nove svatove. Pazilo se da se ne vrati onome tko je dao tebi.

    avatar

    25.02.2023. (00:04)    -   -   -   -  

  • Galaksija

    Na mom vjencanju su bili samo kumovi.
    Nismo ljudi od velikih fešti. :)
    Ali ovog rujna kad dođemo u RH, jao, samo vjenčanja. Naši rođendani. Bit će mi dosta fešti.

    avatar

    25.02.2023. (00:40)    -   -   -   -  

  • Dinaja

    bilo nas je malo, bilo je ugodno bez velikih kutija... sitnice koje sreću znače... a tvoje knedle su zakon...

    avatar

    25.02.2023. (04:42)    -   -   -   -  

  • Goddess Vesna

    Knedlice su apetitlih! A špajz servisi? Postoje za upotrebu svaki dan! Ko bi ih čuvao i gledao; nećemo ih nositi sa sobom! :))))

    avatar

    25.02.2023. (07:30)    -   -   -   -  

  • stara teta

    mmmda, spodobivalo se tog porculana i staklovinja, na kraju balade, vjeruj teti starici s iskustvom, jedva sam čekala da zadnji komad frkne u komadiće, da imam čistu savijest kupiti nekaj novoga, po svom ukusu. sad u jednom kutiću ormara stoje ti raspareni tanjuri raznih desena i materijala, ni jedan isti, i čekaju neka vremena odvoza krupnog otpada. no moja hercegovačka svadba nije bila toliko bogata tim lakohlapivim predmetima, nego krevetninom, becajg (vjerovali ili ne, tak je govorila moja baka, maria-blanka). plahte, šliferi, koperdeke, vanjkuši i popluni, metri i kilometri finog flanela, pikea, damasta, popelina, čipke što kineske plastične, što sviilenim koncem vezene, sve se to našlo na kamari pred sluđenim mladoženjom i mladenkom kojo nije nimalo bilo do slavlja i poklona po nečijem ukusu. al kaj se more, poklonjenom konju se ne gledaju zubi, pa ionako se sve to znucalo kroz godine, što od plaženja dva dječarca u punom zamahu i mladog bračnog para, što u neprestanom pranju i iskuhavanju, pa od veselog peseka i još veselijeg mujceka. na kraju je sve to skupa završilo kao krpa za brisanje poda, pomoćno sredstvo za glancanje bicikla, a onda u komunalnom otpadu. tako da imam razloga veseliti se šopingu u ikei i sličnim mamiparnim dizajnerskim prodavaonicama. po fengšuji. uz novog muža i novi escajg.

    avatar

    25.02.2023. (17:00)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...