Komentari

kockavica.blog.hr

Dodaj komentar (18)

Marketing

  • Kockavica

    :)

    avatar

    06.02.2023. (15:35)    -   -   -   -  

  • Supatnik

    jesan reka ja da će ti se smrznut guzica

    avatar

    06.02.2023. (16:53)    -   -   -   -  

  • pal MOOD

    no pain no gain

    avatar

    06.02.2023. (17:48)    -   -   -   -  

  • jelen

    Strašna vodurina. Što je na predzadnjoj slici u gornjem dijelu? Kao nekakav nasip, željeznica?

    avatar

    06.02.2023. (18:05)    -   -   -   -  

  • morska iz dubina

    Neopisivo dobro napisano!

    avatar

    06.02.2023. (18:14)    -   -   -   -  

  • Kockavica

    Proročanski si rekao. :)

    Kao u svemu. :)

    Srednje dvije fotke "gledaju" jedna drugu, malo desno ispod sunca je hranilica, a na fotki s vodom je malo desno uz hrast ista ta hranilica, a lijevo u daljini je čeka. Polje je lagano ispupčeno, a izmjenjuje se žuti uveli dio sa zelenim.

    Hvala. :)*

    avatar

    06.02.2023. (20:20)    -   -   -   -  

  • Galaksija

    Pojavilo se nešto? :)

    avatar

    06.02.2023. (20:52)    -   -   -   -  

  • Kockavica

    Dva gavrana su letjela preko neba. ;)
    Dakle, ništa.

    avatar

    06.02.2023. (21:03)    -   -   -   -  

  • j.

    Takvo što doživio sam nekoliko puta kao još dijete na stražama u onoj vojsci; možeš misliti kako se osjeća osamnaestogodišnjak na borbenoj sa metkom u cijevi, preplašen pričama o teroristima, avionima, bombama - kada pred svitanje u snijegu kroz buru sluša četiri koraka na grudobranu, i onda, nakon sedam ili devet minuta najvećeg straha u životu (kojeg će takvim prestati zvati tek puno kasnije, kada mu se dijete razboli, ili kada ga desetak godina poslije natjeraju da kroz nišan traži ljude) - u visini iznad sebe, na mjesečini ugleda - srnu - i shvati zašto su koraka bila četiri a ne dva.
    Ovo drveće koje raste iz leda, predivno.
    Da, taj protok vremena, to je nepredvidivo; ne protječe ono u nama, nego mi u njemu, onako kako ono hoće a ne kako smo mi to mislili. Snaga svijeta poražavajuća je, prepuštajuća i očaravajuća u isto vrijeme. Siguran je dokaz vrijednosti i značaja ovoga tu i sada.
    Hvala što si tako lijepo podsjetila na sve to :)).

    avatar

    06.02.2023. (22:02)    -   -   -   -  

  • lijemudro

    Dobro ti sebe treniras/ testiras u izdrzljivosti ;)

    avatar

    07.02.2023. (04:10)    -   -   -   -  

  • marival11

    Drugi put nek ti prvi sloj uz guzicu, u ove zimske dane, bude pelena za odrasle:)))

    avatar

    07.02.2023. (04:19)    -   -   -   -  

  • Kockavica

    Kad razmišljam o sebi nikad ne bih rekla da sam hrabra, ili sposobna, u mene je previše usađen osjećaj da sam nesposobna guska (moj otac nije sklon pohvalama i riječima podrške, a potreba da mu dokažem suprotno u meni još uvijek tinja, iako ju već odavno prepoznajem i ignoriram, sprečavajući da ima utjecaja na moje odluke i djelovanja), i kad ovakvo nešto prođe, čini mi se nestvarnim da sam uopće bila tamo, možda sam samo sanjala, a istovremeno se sve podrazumijeva, "pa svi to mogu, nema u tome ništa posebno".
    Nema na čemu. :)

    Navodno čovjek napreduje tek kad izađe iz zone komfora. :)

    Baš bi i mogla, posuditi ću djedove. :)))

    avatar

    07.02.2023. (08:04)    -   -   -   -  

  • Mikitarije

    Moja je duša zimska pa sam upijala svaku rečenicu i svaku fotografiju. :-)

    avatar

    07.02.2023. (10:35)    -   -   -   -  

  • Kockavica

    Drago mi je. :)

    avatar

    07.02.2023. (13:04)    -   -   -   -  

  • j.

    Eh da, sad mi je puno toga jasnije, tako sam ti i ja otišao na faks kojeg mi je Stari izabrao, takva su bila vremena, i onda ga završio u tri i pol godine sa rektorovom nagradom, iz jednog jedinog motiva: da mu pokažem kakvo je to zapravo s...nje i da to može svaka budala, tako da bih se zabio od studenog do svibnja, učio po pet sati na dan, i onda sam pet mjeseci u godini bio slobodan ko tica; dokazivanje je sjajna stvar, samo dok se imamo kome i zašto dokazivati :)))). Uglavnom, sve je zapravo dobro završilo, da sam studirao što sam naumio vjerojatno bih umro od gladi imajući u vidu svoje tržišne sposobnosti, pa bih možda čak povukao u tu nesreću i obitelj, jer sumnjam da bi me Draga samo tako napustila zbog gladi, a k tome bih se morao dokazivati nekim svojim drugim demonima u nekim sasvim drugim stvarima, i tako. Stvarnost koja se zbiva dosita je najbolja od svih stvarnosti koje su se nudile, jer je jedina moguća, a ti si evo iz nje izvukla i dosta ljepote :).

    E da, znaš onu izreku, heroji nisu ljudi koji čine ono što žele; heroji su oni koji iz dana u dan čine ono što u stvari ne žele; problem je u tome što mi svi u pravilu (čast iznimkama) previše znamo što ne želimo, a dramatično premalo što želimo - pa kada iz toga svega uhvatimo ovakvo nešto kao ovo tvoje, onda ostanemo paf :))).

    avatar

    07.02.2023. (13:57)    -   -   -   -  

  • Kockavica

    Od oca sam naučila puno toga, kako nešto raditi, kao i kako nešto ne raditi, sve ono dobro što sam primila pamtim i ponavljam si, ono drugo spremam u pretinac koji se ne otvara, jer ga ne želim takvog imati niti u mislima niti u doživljaju. Niti želim da mi ta kutija remeti čistoću postojanja kojoj težim i truje moje postojanje i postupanje, kako u odnosu na druge ljude, tako posebice u odnosu na njega. Vjerujem da ću svoj odnos s njime moći početi raščišćavati tek kad ga više ne bude među živima, a do tada ću jutrima potiskivati noćne more, a večerima zahvaljivati na dobru koje sam primila. :)

    avatar

    07.02.2023. (15:29)    -   -   -   -  

  • j.

    Čuvaj ga, glupo zvuči ali tako je. Ja sam svoje izgubio još u dvadesetima, zapravo kao dijete, tek sam tada shvatio što bih im uopće umio reći. A što bih im rekao, nego hvala. Želim ti da još dugo, dugo razlikuješ svoju kutiju od ponavljanja, tako ćeš najbolje razgovarati s njim :).

    avatar

    07.02.2023. (18:36)    -   -   -   -  

  • Kockavica

    :)*

    avatar

    09.02.2023. (07:11)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...