Komentari

aneta.blog.hr

Dodaj komentar (13)

Marketing

  • shadow-of-soul

    da, ponekad neke nagomilanosti jednostavno sama sebe odterete

    avatar

    29.04.2022. (12:26)    -   -   -   -  

  • Lastavica

    Biće bolje

    avatar

    29.04.2022. (14:15)    -   -   -   -  

  • Aneta

    shadow
    Da, uvijek je tako. Ništa, srećom, nije vječno, samo je pitanje gdje je granica izdržljivosti, da ne kažem loma. ;)

    avatar

    29.04.2022. (23:03)    -   -   -   -  

  • Aneta

    Lastavica

    "Nigdar ni tak bilo
    da ni nekak bilo,
    pak ni vezda nebu
    da nam nekak nebu."

    Isto pitanje mučilo je svijet i prije stotinjak godina, a i mnogo prije toga, samo je Krleža kroz Petricu Kerempuha tu ljudsku "nelagodu" ovjekovječio predivno arhaičnom kajkavštinom. :)

    avatar

    29.04.2022. (23:09)    -   -   -   -  

  • Galaksija

    aaaa nadam se boljem...

    avatar

    29.04.2022. (23:50)    -   -   -   -  

  • Euro

    Sve ce da pukne

    avatar

    30.04.2022. (06:31)    -   -   -   -  

  • Aneta

    Mrs. Galaxy
    Tako treba :)

    avatar

    30.04.2022. (18:06)    -   -   -   -  

  • Aneta

    Euro
    Samo je pitanje kojim intenzitetom

    avatar

    30.04.2022. (18:07)    -   -   -   -  

  • j.

    Kad smo već kod Krleže, nije naodmet podsjetiti i na završetak, odnosno - one stihove koji dolaze iza ovih koji se najčešće citiraju, a rjeđe ih se tko sjeti: "na koncu pak Turčin poktukel nas se bu"... :)
    Naravno, "Turčini" se mijenjaju, kako vremena dolaze i prolaze, i svako vrijeme ima nekog svoga Turčina, ali da nam slijedi loš završetak - to nikada nije bilo sporno.
    Ili ipak?
    Kada se sjetim tog termina o lošem završetku, onda mi uvijek na pamet padne i legendarni Mallickov prolog u Drvo života, u kojem raspreda o putu prirode i putu milosti. Moguće je da sam te već davio ovim što sada slijedi, pa se za slučaj da jesam ispričavam, a za slučaj da nisam - evo :))
    Milost ne pokušava zadovoljiti samu sebe.
    Prihvaća da je stave po strani,
    da je zaborave, da je ne vole.
    Prihvaća uvrede i ozljede.
    Priroda je ta koja želi zadovoljiti samu sebe.
    Voli vladati nad drugima.
    Da bude po njenom.
    Nalazi načine da ne bude sretna,
    iako je cijeli svijet veseo oko nje,
    a ljubav se pokazuje kroz sve stvari.
    Učili su nas da oni koji vole način milosti
    nikada ne završavaju loše.

    avatar

    02.05.2022. (21:45)    -   -   -   -  

  • ALEN ALISPAHIĆ

    Like a rolling stones

    avatar

    02.05.2022. (22:05)    -   -   -   -  

  • Aneta

    j.
    A, ne. :)
    Prvo uopšte me ne daviš, a nisi o tome ni pisao, a drugo Krleža kaže da je kmetu svjedno ko ga porobljava jer on ne izlazi iz okvira njihovih nameta, a na kraju mu je svejedno i gdje će gladan krepati jer na grobu osim pasjeg brabonjka drugog spomenika neće imati...
    Ali i tako ubog, bezličan i beznačajan on nekako pregura taj svoj život - kak bu tak bu.
    Ili ono što Šojić kaže:
    svet je džungla, ja se ipak snađo'
    I sve to povezujemo sa korijenima iz rodnog kraja, do kojih se dolazi preko Krležinog kmeta ...

    Pa iako je riječ o nekoj pomirljivisti, ona može biti drugačija na kolektivnom nivou. Ta porobljavanja kroz istoriju su tekla uglavnom kroz potpuno preuzimanje tehnike državnosti, finansija i državnog aparata ali ne i duha te državnosti. Onda se izlaz iz neprihvatljive sadržine tuđe i neprijateljske ideje države i ropstva pronalazi tako što se povezuje sa sopstvenom tradicijom i duhovnošću i proglašava za svoju ideju. Samo što ta ideja ne mijenja položaj onog kmeta niti mu gradi drugačiji spomenik. ;)
    Ipak, postoji i neukrotiva priroda ličnosti.

    avatar

    03.05.2022. (11:04)    -   -   -   -  

  • Aneta

    Alene
    Tako nekako :))

    avatar

    03.05.2022. (11:08)    -   -   -   -  

  • Regina

    Mozemo bar evo i ovim kratkim a lijepim mislila krpati kore da ne popucaju bas skroz :)

    avatar

    18.08.2022. (14:03)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...