Komentari

viviana.blog.hr

Dodaj komentar (16)

Marketing

  • viviana

    A u baščaršijskoj uličici Đulagina čikma, koja je 'pedalj prostora', unutar tog čikmadžiluka (u mojoj slobodnoj interpretaciji :)) nalazi se nekoliko kavanica koje su svaka za sebe a opet kao da si u jednoj. Ono što me najviše fascinira kao nekog tko je (bio) stalno u potrazi za novim, inspirativnim detaljima iz kojih mogu makar koliko u sebi začeti priču, koju uopće i ne moram napisati (ona često zaokruži svoje postojanje već tad dok je u sebi razrađujem i puštam postojati kao materija koja to i jest i nije...) jesu razgovori koji dopiru do mene. Iz onog što se i kako govori, i na neviđeno, može se već upustiti i u rekonstruiranje kako tko izgleda (crnomanjast, bez zuba, mršav, ispijen od duhana, drugi trbušast, okrugao, s brkovima... itd. :)) ali nije to ono što ovom prilikom želim napisati. U jednoj od tih 'utroba' kavana u kojoj u trenutku kad sam iz bašte koraknula unutra nije bilo nikog, pronađem djela Augusta Šenoe, i između nekoliko njegovih knjiga i Zagrebulje i drugi feljtoni, kao i Proljeće Ivana Galeba od Vladana Desnice, pa počnem čitati. Poseban je to gušt kad negdje gdje to nikako ne očekuješ pronađeš tako nešto pa te obraduje i iznenadi. Ako nekad svratite u Đulaginu čikmu na Baščaršiji, da znate da se među bosanskim ćilimima može naći i još svašta zanimljivog. :)

    avatar

    05.10.2016. (10:20)    -   -   -   -  

  • Dinaja.

    odplesah s tobom kroz Baščaršiju do kraja svijeta...
    osluhnuh titraje kujunđiluka... a miris kave me vratio u neka davna jutra,
    ona na obodu vremena... tvoj grad, moja koljevka iz koje krenuh u život,
    zazrcalila se u tvom divnom štivu... prisnost i bliskost ljudi obgrlile
    ovaj trenutak... Divan osjećaj...:)

    avatar

    05.10.2016. (10:52)    -   -   -   -  

  • Kunigunda

    E, vala i ja bi u tu ulicu ko kaldrmu da sam u tvom gradu...Neka te : sve uličice, kafići il' kafane imaju svoje lice i svoje priče

    avatar

    05.10.2016. (10:55)    -   -   -   -  

  • Lastavica

    Onda ostaje samo "to be". I ti to umiješ.
    A kakve su oči boje lastavice?

    avatar

    05.10.2016. (11:27)    -   -   -   -  

  • viviana

    htjela sam nešto lagano jer sam i sama bila takvog raspoloženja pa otud i ovaj tekst.... hvala vam, moje cure ;) drage prijateljice - da ste bliže pozvala bih vas na kafu ;) i tufahije :)

    Lastavice - kao lastavičje krilo, žive boje malih smeđih lastavica ;)
    haha. ne znam, ali oči su joj kao lastavice (tako sam ih doživjela)

    avatar

    05.10.2016. (12:29)    -   -   -   -  

  • Lastavica

    Sviđa mi se izraz, a ja imam previše zelene da bi baš bile
    oči boje lastavica :)

    avatar

    05.10.2016. (12:50)    -   -   -   -  

  • Ana Maria

    tufahije. e njih obožavam. i kao da sam se, čitajući, upravo našla tamo. u meni jednom, u srcu, najtoplijih gradova;)
    i dobro je da ostaje to be.

    avatar

    05.10.2016. (12:51)    -   -   -   -  

  • shadow-of-soul

    samo brzi pozdrav u letu i idem dalje :)

    avatar

    05.10.2016. (13:01)    -   -   -   -  

  • .

    Živopisan taj tvoj to be ... to be :)

    avatar

    05.10.2016. (13:27)    -   -   -   -  

  • viviana

    :) Dovoljno ti je što se zoveš Lastavica, ne moraš imati i oči boje lastavica :))) a i zelene ti uz tamnu kosu divno pristaju... ;)

    Ana Maria! ;) - baš mi je drago čut da voliš tufahije. A 'to be' ostaje... to je izbor.

    shadow, mašem ti... :))

    V. ... jest.
    :) a zvuči kao jedan detalj iz filma Ničija zemlja: "samo viči Yes!", tako i ovo, "samo viči to be... to be..." :))

    avatar

    05.10.2016. (16:11)    -   -   -   -  

  • Razmišljanja jedne žene

    na trenutak kao da sam bila tamo, s tobom.....a onda se zaustavih i nekoliko puta pročitah.....
    "Djevojčica nalik ljubičici u čizmicama prolazi ulicom i kiše. U jednom trenutku naiđe i grupa svirača išetala iz Cohenove skladbe, u plavim prugastim odijelima i modrim šeširima, ulaštenih cipela, udarajući takt, pa poželim ustati i zaplesati s njima u svojim ljubičastim cipelama.

    svaka čast!

    avatar

    05.10.2016. (22:57)    -   -   -   -  

  • viviana

    Hvala, Razmišljanja....

    avatar

    06.10.2016. (00:54)    -   -   -   -  

  • Nisa

    Baš je... lakonogi ovaj post :)
    Kao da kroz vlastiti grad uđeš kroz druga vrata i onda promatraš rijeke ljudi dobro istreniranog scenarija
    Lijepo

    avatar

    06.10.2016. (08:02)    -   -   -   -  

  • viviana

    Lijep je i ovaj tvoj koment, Nisa, kao da mi dobaciš nešto lagano a ja lakoprsto uhvatim osmjehujući se a taj osmijeh zadrži se idući dalje... ulicom.... slično kao što bi ti s foto aparatom opažala i snimala prizore....
    :)

    avatar

    06.10.2016. (11:01)    -   -   -   -  

  • SarahB.

    dobro je da ne znamo, dobro je da nismo uvijek svjesni toga, kako se oduvijek radi samo i jedino o tome...to be, or not to be.....možda bi onda bolno saznali koliko puta i koliko često nismo to be...što nam opet ne bi bila garancija da ćemo biti....

    avatar

    06.10.2016. (11:17)    -   -   -   -  

  • viviana

    Slažem se sa svime što kažeš SarahB, i da je dobro da ne znamo.... a ni koliko puta nismo bili to be, jer garancije za buduće nema pa ni kad je podupiru i ovjeravaju saznanja kao jamci... nema
    :) Hvala ti za posjet i koment. :)

    avatar

    06.10.2016. (12:17)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...