Komentari

suncokreti11.blog.hr

Dodaj komentar (20)

Marketing

  • bellarte

    ..blaženo ono vrijeme bez mobitela,danas imamo (sve)puno toga a izgubili
    smo sebe pa mišlju da imao sve nemamo niš...

    avatar

    12.07.2016. (14:28)    -   -   -   -  

  • samo za vranju

    Nisam ga htjela imati kad su već svi imali mobitel, a onda su mi ga kupili i ode ja u zarobljeništvo.
    Potpuno se slažem sa svime što si napisala. Djeca najviše gube; sve teže se usmeno izražavaju i uopće se ne znaju igrati igračkama ili s prijateljima u dvorištu.

    avatar

    12.07.2016. (14:54)    -   -   -   -  

  • Klik

    "(...) Život bez mobitela postao je nažalost gotovo nemoguć. (...)".
    Bzzzzzz! Krivo!
    Život bez mobitela gotovo je moguć.

    Ovisi o tebi pristaješ li na to ili ne. Mela je odlično opisala taj mazohizam: "Ode ja u zarobljeništvo!". Dragovoljno.

    avatar

    12.07.2016. (15:54)    -   -   -   -  

  • shadow-of-soul

    volim imati kvalitetan mobitel, a isto tako i fiksnu doma

    avatar

    12.07.2016. (16:31)    -   -   -   -  

  • Just me

    Koliko puta mi je došlo da ga tresnem o zid!!!!
    Ne javim se na poziv (jer radim) i iza toga hrpa poruka di sam i da se javim. Pa se javim sva u panici da bi s druge strane čula "kaj ima"? Kaj ima???? To da bum i tebe i mobitel a i sebe hitila u Savu!!!! Blaženi bili dani dok smo vrtili brojčanik i lomili noktiće ;-)

    avatar

    12.07.2016. (18:55)    -   -   -   -  

  • Lastavica

    Nekad ej jako koristan, ali češće nam zagorčava život.

    avatar

    13.07.2016. (09:05)    -   -   -   -  

  • j.

    Kao i u velikoj većini stvari u životu, radi se o pitanju mjere.
    Kada bismo ljudima devetnaestog stoljeća naveli da možemo kontaktirati s nekim tko je udaljen stotine kilometara i dogovarati, provjeravati, mijenjati, obavještavati o nečemu za što su tada trebali mjeseci, rekli bi nam da živimo u raju.
    Kada bi im pola sata pokazali kako taj raj izgleda, rekli bi nam da smo ludi. :)

    avatar

    13.07.2016. (11:11)    -   -   -   -  

  • izvorni život

    Zapravo, o ovisnosti o mobitelu se dosta priča.
    To više i nije tek "telefon", već skoro pod obavezno 3u1, telefon, kamera, internet. I vidjeti ljude, posvuda, ne samo tinejdžere, daleko od toga, već "ozbiljne", "odrasle" ljude kako hodaju po gradu i pilje u te spravice, to je više nego bizarno. Ne, ne, mobitel u tom smislu nije potreba, već praonica mozgova. Ja se ne mogu načuditi kako korporacije uspiju ljude toliko izdresirati da ovi smatraju kako im je imati novi model mobitela "must have". Da skratim, kada mi se pokvario moj prilično običan (ali ipak brand) mobitel, malo sam se nećkao da možda kupim neki pametni, a na kraju sam, na moje zadovoljstvo, kupio najobičniji, čistokrvni kineski, za vrlo male novce. I zamisli, radi. :) Jest da nema gotovo ništa od funkcija koje mi ionako ne trebaju, ali telefoniranje i sms, o da. :)

    avatar

    13.07.2016. (11:54)    -   -   -   -  

  • sigwald

    Opcenito, nisam pobornik stava "stara dobra vremena". Sva su bila losa. Svako vrijeme pronadje svoj nacin da bude lose.
    Samo sto smo mi bili mladji, i to je ono za cim patimo.

    A konkretno, mobiteli, za moj ukus si prekriticna: ponekad je sasvim ugodno otic na kavu s telefonom! Njemu ju cak ne moras ni narucit :)

    avatar

    13.07.2016. (12:59)    -   -   -   -  

  • Afro Dita

    Javljam se uvijek samo nekim ljudima, većini ne odmah. .o

    avatar

    13.07.2016. (13:45)    -   -   -   -  

  • Zvonka

    Moje ime je Zvonka
    i ja sam ovisnik.

    avatar

    13.07.2016. (14:38)    -   -   -   -  

  • kamena

    mobitel ima svoje dobre i loše strane, kao sve, a ovisnost(i) stvaramo mi, ljudi... mnogima je sigurno spasio život, a sada ga je, eto, počeo i oduzimati, jer nas "bombardiraju" novim mogućnostima, a mi, ljudi, nemamo mjere, dobro reče @j... ja imam onaj "glupi", za telefon i sms, i nema šanse da mi "pametuje" još i sa internetom... ipak je sve do nas, priznali mi to ili ne :)

    avatar

    13.07.2016. (17:59)    -   -   -   -  

  • mudenburger

    I sa sam imao ovakav telefon samo je,koliko se sjećam,bio siv. Možeš misliti kada trebaš obaviti međunarodni razgovor pa kada počneš da vrtiš i vrtiš (napr. 9949 89.............) pa ako je broj zauzet a ti ponovo pa dok ne nabiješ žulja na prstu. Bez mobitela niti u toalet,nikad se ne zna.

    avatar

    13.07.2016. (20:13)    -   -   -   -  

  • Deseta umjetnost-enigmatika

    Mobitel, odnosno pokretni brzoglas kako ga ja zovem, nabavio sam tek u listopadu 2010.. Stvaram i izdajem kalendare i knjige i prodajem ih pa nisam uvijek kod kuće. Obična, najobičnija Nokia na predbilježbu, bez svemrežja i kamere. Javim se svakomu čim uzmognem i nikada ga ne blokiram, jer ga ne nosim kada sam u svatovima, u crkvi, na njivi, u vrtu ... Ne držim se ovisnikom. Nikada ga ne nosim u ruci. Može biti vrlo korisnim kad putujem. Žalim one koji bez njega ne mogu budući da to iziskuje velike troškove i stvara napetost. Mlađi od 19 godina ne bi ga smjeli nositi.

    avatar

    13.07.2016. (21:13)    -   -   -   -  

  • teuta

    Mobiteli danas nisu luksuz već potreba ali da ima i ovisnika to je istina. Ja sam čak odjavila fiksni jer mi zaista ne treba. Posvuda, baš kako pišeš, ljudi s mobitelima. Najviše su to mladi ljudi ali ima i starijih. Ja osobno koristim mobitel samo kad ga trebam. U torbi mi je uvijek jer nikad se ne zna kad će zatrebati, zar ne? Sebe nikako ne doživljavam kao ovisnicom o mobitelu jer ga zaista koristim samo kad mi je potreban.
    Kad sam prije mjesec dana bila u Japanu, skoro svatko je imao u ruci mobitel. Sve je izgledalo pomalo smiješno kao da svatko postoji sam za sebe, ništa ne vidi nit čuje. Ali eto, takvo je vrijeme.

    avatar

    13.07.2016. (21:22)    -   -   -   -  

  • blogi ;)

    Je, je, smartphone nije više samo sprava za telefoniranje, nego je "computer to go" s kojim se može (čak i) telefonirat ;) . I kojem se ionako brojne funkcije mogu po potrebi proširit bez da se kupi novi. Veći brat mu je tablet, a najbolje je uzet nešto između, ako se neće teglit oba, zbog većeg monitora, čitanja, tipkanja. Tablet će zamijenit laptop i komp, a sve skupa je "nježna" prisila, tj. bez toga više ne ide. I kartice će zamijenit. Kad se sjetim da se nekad na telefon znalo čekat i po više od 10 godina i onda dobiješ dvojnika, dva na jedan priključak. Išlo se u (ispišane) govornice telefonirat, il kod nekog sretnika koji je priključak dobio. Bilo "jučer". Zamisli današnju mladost vremeplovom poslat u to doba. I tamo ostavit. ;))

    avatar

    13.07.2016. (23:41)    -   -   -   -  

  • olivetti

    nije toliki problem mobitel, problem je smartphone. ja sam ga od milja nazvao izluđivač i riješio ga se za 50 kuna. osim što izluđuje još i zrači, i to dosta osobito kad si online. prizori mase ljudi koja bulji u te spravice su odvratni. pogledaš epizodu dinastije pa vidiš da najveći bogataši i menadžeri koriste obične telefone i sve funkcionira, pitaš se a šta će nama kmetovima tolika tehnologija? nametnuta potreba, moderna ovisnost, ništs drugo. treba se riješit tog SMEĆA zvanog smartphone i koristiti se klasičnim mobitelima tko mora, a tko ne može i kućnim telefonom, jedino kućni ne zrači. i ne izluđuje.

    avatar

    14.07.2016. (00:32)    -   -   -   -  

  • blogi ;)

    @olivetti
    Klasični mobitel isto "zrači" kao i "kućni" bezžični, ima li drugih još za kupit? A kad si sa smartphone online ne držiš ga na uhu, možeš tako i telefonirat sa, čak prijenosom slike. Klasični držiš uglavnom na uhu kad ga koristiš. A smartphone nije samo za telefoniranje, nego "i za telefoniranje". Ko hoće samo telefonirat, ne treba smartphone il tablet. Al danas je tako da to više većini nije dovoljno, ni u biznisu ni privatno. Sustav komunikacije je takav da se mora, ako se i neće. Tj. ne mora, ak si hoćeš zakomplicirat stvar.

    avatar

    14.07.2016. (01:20)    -   -   -   -  

  • Lilianke

    Kad si u društvu u kojem ga svi koriste, npr. kad si mama školskog djeteta, možeš smatrati smartphone ne znam kako glupim i android ne znam kako zatupljujućim, ali se ne korištenjem tih sustava isključuješ iz dopiske , razgovora i komunikacijskog kruga, u ovom slučaju roditelja i učiteljica., I možeš sebično reći 'zaboli me', ali na koncu svi očekuju da si pročitao taj i taj mail, da pošalješ slike whatsapom jer je najjeftinije, da si informiran o svemu o čemu se na dnevnoj bazi dopisuje (u školsko vrijeme, uvijek je nešto na tapeti, nema mira). Ispadaš nepristojan ako ignoriraš a dijete dovodiš u neugodne situacije.
    Prije se pisalo u informativke, a danas ti poneke učiteljice mailaju zadaću. Može ti biti to glupo (meni je, ali da ne ulazim u to kako-je-to-nekad-bilo) ali danas te svatko pogleda kao dinosaurusa ako se buniš protiv (pre ili uopće)androidizacije.

    Druga, još važnija (po meni) stvar je ta da ti dijete neminovno koristi te aparate ili sustave, čak i ako mu ne daš, bez brige, sa prijateljima će . I onda kreću, Faceovi (ne, to je već TEŠKI arhaizam) , grupe na Viberima i sličnim, i moraš sve znati koristiti, da si korak ispred djeteta, i da ga možeš kontrolirati. Nemaš taj luksuz ne upoznati se sa tim sustavima, jer to je kao da puštaš dijete u džunglu samo. Možeš mu ti i braniti, ali ono će sigurno tamo ići. Makar na način da će sve cure biti u nekoj grupi, a tvoja neće moći , pa brate TA izolacija.......ma svatko tko je bio tamo zna točno o čemu govorim. I zato........

    avatar

    14.07.2016. (09:22)    -   -   -   -  

  • Shelly Kelly

    obožavam. kad šef zove, mogu reć da taman crkava baterija; to sa bakelitno-žičanim ne ide.
    mogu moćno brisati ljude iz moba.
    mogu se riješiti frustracije tako da ga opletem o zid.
    mogu biti nedostupan; u avionskom načinu rada...
    da ne govorim o svjetiljci mobitela!

    avatar

    14.07.2016. (13:52)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...