Dragi blože, meni se čini da bi ja mogo totalno promijenit svoj nick u Pepeljuga a ne John-bez-tamo-nečega... Naime, moja malenkonst se jutros probudila neđe oko osam i po ali je isplivala ispod deka neđe oko devet. Naravno, čemu žurba kad je danas (bila) neđeja i kad ne moram niđe, aspolutno niđe ić. I tako se malenkost ustala (jedva), pogledala na policu s hranom i želudac joj se (još više) stisnuo. Naime, tamo nije bilo ničega (ako se ne računaju petit keksi koji gore već obitavaju 15 dana pa me nešto ne privlače) što bi malenkost mogla proždrijet. Razočarana sudbinom te utučena spoznajom da neđejom u Dubravi ne radi ni jedna jedina butiga osim ove dolje koja je skuplja od dionica Plive, malenkost je ustanovila da danas nastavlja s metropolitan dijetom. Menze ne rade, osim par onih po domovima, ali bliže mi se zaletit doma u Taj Mahala nego do Save pa me uvijek prođe volja za tim. Još k tome danas mogu očekivat opet neki jebeni maraton kroZZZZZZZZZZZZZZZZZ (jebe me z na tastaturi, neopisivo, iščupat ću ga, oću babe mi...) cijeli grad, ili utrku gujavica ili pak natjecanje u prđenju s preponama. Neki racku će garant bit na ulicama pa mi se ne ide.
A nije da imam nešto ekstra vremena. Danas treba oprat pjate od prekjučer (jesam li spomenuo da mi je LIJENOST najdraži smrtni grijeh?), oprat robu koji skupljam već tjedan dana (NA RUKE, drage moje sinjorine, na ruke, mašina je ovdje u metropoli luksuz koji si Pepeljuga ne može priuštit, osim ako se ne pođe kurvat), povadit bilješke iz praktikuma iz kemije (moram li napomenut da je baš moj turnus dobio neku barbikicu koja će nam davat kolokvije svaki jebeni utorak?), naškrabat DOMAĆI iz seminara iz kemije (tuka nas je zasula nekim značajnim i neznačajnim znamenkama, mjernim jedinicama, tricama, kučinama, ko će je znat...). Zatim bi Pepeljuga trebala oribat pod koji je već razvio svoj mikroživot ali meni se živo jebe, nek male bakterije uživaju. After all, bit ću biolog (hopefully) pa bi trebo vježbat na nečemu.
I da ne duljim previše s ovim proljevom, Pepeljuga se uhvatila posla i pred samo finale grandiozno začepila sudoper u kuhinji! Tako je to kad se neuki mača laćaju, obično se usose dublje nego ikad. I što će jadna Pepeljuga nego nać otčepljivač odvoda (ako ste ikad pomislili da je dovoljno samo zazviždat i da će se pojavit onaj kul mačo Mr. Proper, pomislite ponovo. Jedino što se dogodilo kad sam zazviždo je to da se susjedov doberman skoro otkinuo s lanca i izmaskariro me). Našla Pepe otčepljivač i krenula otčepljivat. I otčepljivala ona i otčepljivala ali odvoda ne otčepi! Ipak, postigla je to da voda nestane iz sudopera tako što se razmahala onom jebenom gumom i pobacala svu vodu van tako da je umjesto začepljenog sudopera dobila poplavu u kuhinji (za sve novopridošle članove, kolegice i kolege, nemojte se čudit što pišem u ženskom rodu, to ja tako često [iako to ne zvuči baš utješno]).
E jebiga, kad stvari krenu naopako, najbolje je ostavit da se sve slegne. I kad se slegla sapunica iz sudopera, Pepe je viđela da se on ipak otčepio. Sreća Božja inače bi me gazda kajišem po prknu (to se samo tako kaže, o perverzni stvore s Brašine, a i ti stvore iz Kuparskog polja, nije mi gazda nikakav BDSM). Tako, nakon poražavajućeg rezultata u kuhinji, Pepe je odlučila da se okani posla jer ako pođe ribat pod, moglo bi se dogodit da se one bakterije pobune i zakuju me za pod ko oni patuljčići Gulivera. Kad smo već kod zakivanja, sinoć sam umalo, zajedno s Keksyjem, pogledo neki horor u kojem tip s kukom (kako originalno) ganja polugole glupače po mračnim hodnicima (još originalnije). Ali njoj se nije dalo vrištat, meni se nije dalo smijat pa smo odustali od nauma. E, da, još se jedna stvar dogodila Pepeljugi jučer. Naime, htjela je poć do NSB-a iliti Nacionalne i sveučilišne biblioteke (za ove neuke iz Grada) i spojit se na internet pa je potezala svoj oteži laptop. I stigla je u tri u knjižnicu ali dundo osigurač iz osiguranja Maro Sokolić (ili Sokol Marić, svaki put zaboravim) ju je iščero jer se, naravno, knjižnica zatvara baš u tri (a glupa Pepe mislila da knjižnica u Zg radi cijelu subotu, ipak je ovo metropola, ljudi su željni znanja?). I tako je Pepe drpila taj laptop CIJELI dan po Zagrebu, vodila ga u posjet Cinestaru, menzi, u dva zahoda i u Keksyjev stan. Nauživo se moj laptop i zaradio par udaraca jer je neka kravetina s guzicom od tri hektara pokušala uletit kraj mene (MENE, ovakve čačkalice) u munjovoz. Ali srećom mu nije ništa.
Idem, moram se pripremit za daljna predavanja (toliko sam nadobudan). Profesori su ok, doduše profa iz zoologije je koma, pokazo nam je nekog „jezičnjaka“ u formalinu koji se svojevremeno nalazio u ustima njegovog kolege. Također smo i promatrali trakavice, pijavice, METILJE i sl. Fascinantno. Imali smo i vježbe iz matematike koje nam drži neki ostarjeli asistent ali tip je simpa, izgleda ko Urkel bez cvika, nategnuo gaće do ispod pazuha! I ne zna reć slovo r pa nam nije baš dosadno na matematici. Obradili smo linearne i trigonometrijske funkcije i mogu vam reć da tip fakat dobro objašnjava, nekako drukčije i, usudio bi se reć, bolje nego naš stari Trinom. Konačno samo počeo shvaćati trigonometrijsku kružnicu. Ajde fala Bogu, neka korist od matematike. Jedino je profesor iz matematike, onaj koji drži predavanja, lagano izgubljen u prostoru i vremenu, nismo čak ni sigurni da priča hrvatski (mislimo da je u njega ušo duh Spocka pa nam se krevelji na vulkanskom...) Anyhow, grupica zajebantski raspoloženih nas se dobro zabavljala preko matematike, već vidim da nam neće bit dosadno. Diluted, preporučam ti od srca da uzmeš običnu biologiju a ne molekularnu jer je mnogo zanimljivije, pričala mi je jedna cura da su na molekularnoj sve neki frikovi bez i jedne kapi humora, ti bi tamo odskakala ko opatica u striptiz baru. Ne, fakat, na biologiji se uči od svega pomalo, lakše je i ljudi su super a uvijek možeš za postdiplomski uzet molekularnu. Osim toga, ja ću imat sve moguće knjige i bilješke pa će ti bit ko bubregu u loju.
I tako, polako se privikavam na ulogu biologa/kemičara. Veoma sam uzbuđen zbog predstojećeg praktikuma iz kemije jer ćemo morat nešto filtrirat i sl. Ali svako radi svoj pokus, nema više onoga da Pauza mlatara nečim po katedri i to naziva pokusom. Ovaj tip, Matej, se pravdo asistentici kako ne može ljepše nacrtat pribor jer mu se ruke jako tresu. Bit će škakljavo kad budemo prelijevali npr. nitroglicerin i sl.!! A stoji tri metra dalje od mene. E, da, inače sve što radimo na praktikumu opisujemo i crtamo u svoj laboratorijski dnevnik a onda to ISTO doma pišemo u drugu bilježnicu i urednije crtamo pa se to zove referat ili izvješće. Inače, ja na kemiju radim za stolom 13 zato... nadam se da su mi zvijezde naklonjene:)
Sad fakat moram ić. Reći ću nekolicini prijatelja o ovom prdoklačenju na internetu, želim da navrate I OSTAVE KOMENTARE POPRILIČNE DUŽINE inače... Nadam se samo da ih neću prepast dužinom svoga (Boleslava, ČUJEM li ja to neku prljavu misao??) posta, dobit će jadni žulj na mozgu... Inače sam poznat po perverziji (barem mi tako kažu moje gruppies, ja ne primjećujem ništa perverzno :). Adio više, bole me kažiprsti od kljucanja, čujemo se jednom, vidimo se tamo neđe...
|