Iskreni trol

17.08.2017., četvrtak


Iz prakse ; i na licu mjesta!
Životni nauci. Za generacije koje slijede.


Bila su neka drugačija vremena. Prije one grde poplave u Zagrebu.
Ivančica je rođena još prije toga, prije 1960, u Zagrebu. Bila je zgodan mladi curetak, baš fajn puca.
I danas, divna je žena. Dama. Majka. Prijateljica prava. Kraljica. Fakinka!

Kvartovska škvadra je bila velika i stalna. To se družilo svaki dan. Terale su se zajebancije i zafrkancije.
Veli da je bilo izuzetno puno smjeha. Rondali su po kvartu i po cijelom gradu. Bili su baš prava ekipa!

Bila je nekako i zaštićena. Jer, imala je starijeg brata. Fakina . Ono, pravog fakina.
I znalo se; Ivančica je njegva sestra, nju se poštivati mora.

A gledali su je. Furt su je gledali.

Kad god bi ju mamek poslal u dućan, nazad se po cesti nikad nije peške vratila.

Fakini su terali već kojekakve aute.

"Odi Ivančica, kaj buš peške išla" ?

I tak se ona furt nekam vozila. Veli da joj nikad nisu dali ići peške.

A sve domaći, sve škvadra. Nemaš brige.


I tak, jedan dan, vraćala se s glavne ceste. I stali su. Njih trojica.

Lijepo je vrijeme bilo, ljeto.

" Oooooo Ivančica. Pa to si ti. No, odi, popelamo te ".

Kaj, nije si baš preveć razmišjala, pa to je sve najuža škvadra od braceka joj. Pa to su kućni dečki. Skoro familija. A nije ni ceker bil baš lagan.

I tak, krenuli su. Taj čas su i prešli ulicu di su je trebali ostaviti.

Fakini su se smijali, međusobno se nekaj trkali.

A put se nastavljao van kvarta. I taj čas si bil; nigde. Skoro pa u šumi.

Rubni dio.

Šutila je veli; nije se usudila niš pitati.

Onda su stali. Ptice su lijepo pjevale, šumica se zelenila. Nigde nikoga.

Samo je onaj ceker čvršče stisla.

Fakini su zvadili cigarete. Jasno, i damici su ponudili. Kolko god je već potajice čikala, tada je odbila. Knedla joj je v grlu bila preteška.

I onda je onaj crni, a zgodan je bil, progovoril :

" Znaš Ivančica, gledamo mi tebe, pratimo. Znaš, nisi ti nama kaj god. Sestrica od našega pajdaša. Curetak za čuvati.
Vidimo da se očeš popelati dole z glavne ceste skoro sa svakim koji stane.
Pa, onda smo se i nas tri setili. Bumo te i mi pokupili. No, kad već tak rado očeš "

" Pa smo se i smislili, znaš. Gle, tu imam tri šibice. Sad bumo nas tri izvlačili. Ko zvleče najdužu, taj bu te prvi "

Veli da je šutela ko zalivena, samo se u kutu oka jedna suza nakupila. Odlučno i ponosno ju je susprezala pustiti. Pasmater, vragovi prokleti. Kam je to dospela.

I izvlačili su oni. Najdužu je zvlekel baš taj lepi crni. Isti čas je onu dvojicu steral van.

" Dečki, šlus, ja sam prvi "

Čuka je sto na sat bubnjala. Veli da joj je u uhima šumelo. Jezuš, pa ona je nevina još. Ni osamnajsta joj još nije. Nikak se nije zamislila da bi junfa sam tak ostavila kome god.

A od straha ni slova ni mogla beknuti.

Gleda crni u nju, gleda ona njega. A bila je već i tada vrag zajebani; nije to bil pogled koga bi svak samo tak izdržal na sebi. No on se ni dal smesti.

Onda je napokon opet progovoril.

" Mala, sad je dosta zajebancije. Ti znaš ko smo mi. Jesmo il nismo najbolji pajdaši bratu ti. Znamo te od kad si pelene po kvartu nanašala.
Smo te u školu pratili, tobu ti nosili. Gledamo te kak rasteš. Bome, pošteno si narasla. Lepo ti se majčica priroda osmjehnula.
A znaš, znaš da nisu svi na svetu ovak kak mi. Nebu te nigdo pazil ak se sama nabuš pazila.
Kak se to daš popelati tak, skoro svakome?! To nek ti zajde van s te lepe glave. Nemreš naivna dalje kroz svet ".

" Ne, mi ti nebumo niš. Nikad. Al nisu svi ko mi. Ak se nebuš pazila; buš najebala. Bez da buš htela " !

" Ajde sad. Sad se fino skuliraj pa te vozimo doma. I zapamti kaj smo te danas naučili. Zapamti i drž se toga! Si razmela! "


Kak je završil s pričom tak su njoj suze krenule. Radosnice. Suze od olakšanja.

Fakin je mahnul onoj dvojici.

Svi su se opet smijurili i zabavljali.

A nije ni puno doma zakasnla.

Životnu lekciju je naučila.




I prenjela ju je nama. Od malih nogu nas je savjetovala. I rano nam ovu priču ispričala.

I nikada, ali nikada se nisam vozila sa nepoznatima, sa površnim poznanicima, i nikada se nisam dala na ništa nagovoriti.

Ni poradi društva, ni poradi fore.


Budite iskreni svojoj djeci, učite ih onome što ste i sami naučili. Dajte im priliku da vas slušaju i čuju.

Jer mudrost se prenosi generacijama!




Sto let ti još želim moja kraljice!!







Oznake: lekcije, životne lekcije, mudrost, generacije, edukacija, životna inteligencija


- 12:31 - Komentari (15) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Dijeli pod istim uvjetima.