Lome me dani, lomi me neizrecivo. Lome me snovi.
Pokušavam ti reći koliko snova imam, a to ne stane u riječi.
Saberi se, govoriš mi. Saberi se i diši. Spavaj. Živi.

Jesmo li mogli bolje?
Ima dana koji se sruše na mene pa mislim - nismo. Nije išlo.
A ima dana kad znam da jesmo, da se takve stvari dese jednom u životu, jednom ako imaš sreće.

Ne znam koji je danas dan.
Danas je dan kad skrivam papiriće po džepovima i brišem kalendare.
Danas je dan kad sjedim u hladnom automobilu dok mi ne odrvene prsti i ne prestane taj prokleti, stoti napad panike od kojeg mi srce treperi, a oboje znamo - i ti i ja - da moje srce to neće izdržati, da ne može izdržati, da ću jednog dana - uskoro! - samo nestati.
Danas je taj dan.

I dala bih sve da mogu spavati kao što ti spavaš. Miran i tih, ušuškan u svoju tišinu, u moj nemir.

Oznake: about today