Ovo je nova rečenica u bogatom asortimanu sumnjivih konstrukcija mojih biserasto raspoloženih blizanaca. Ili to je nova fora zašto je neko drugi kriv kad sam napravi frku, udari se, posklizne i padne, udari glavom o stol, poreže prst na papir, pekmez i kruh padne na namazanu stranu i slične gluposti. Ne, on sam nikad nije kriv za ništa, ni jedan ni drugi. Uvijek je kriv brat jer ga je - o užasa i tihe jeze - smrtno prestrašio iako se nalazi u drugoj prostoriji, baš sjedi na zahodu, čita knjigu u svojoj sobi na podu ili gleda crtiće.
|