Bili naši veliki Bečlije kratko u posjeti maloj braći. Na žalost samo kratkih 4 dana. Premalo za cijelu godinu ne viđanja. Premalo za blizance, premalo majci, premalo svima. Ali kratko i slatko.
Svatko od nas natukao je barem 4 kile. Onak, kilu po danu. Vrijeme je samo dan kad su stigli bilo relativno lijepo i toplo,
a nakon toga je krenuo red kiše, red vjetra, red kiše. Prava vremenska musaka za puževe i žabe.
Tako da smo umjesto da se šećemo šumama i gorama, uglavnom vrijeme provodili navlačeći se po kući, igrajući se sa blizancima i Kiki i - klopajući. Majka je na brzaka pokazala zadnje novootkrivene recepte, a onda bi se bacili na žlabranje, gledanje telke i crkavanje. Uspjeli smo tom lošem vremenu ipak oteti koji nekišni sat i tako smo se nas troje odšuljali ostavivši oca sitne djece kao taoca i bebisitericu, a mi odgiljali na upravo otvoreni Volksfest, pravu delikatesu za djecu između 3 i 17 godina. Za majku se našlo nešto dobrih noćnih motiva i štogod pive i pereca, žive muzike i teta u dindrlicama, dušu dalo za fotkanje. Ova na linku je krasna u odnosu na kumice koje su bile u pivskom šatoru, tko zna možda su nekim danom mlađe i lijepše ali to će ostati enigma jer je to iskustvo koje mi se i ne ponavlja.
Onda se u srijedu desio dan D, naime počeo je blizancima vrtić. Dugoočekivani i od majke umorne preumorne, odavno priželjkivan. Sad smo svi puno umorniji nego prije ali naviknut ćemo se. Nadam se uskoro. Prvi kontakt sa ustanovom već smo imali na probnom satu ali zajedno sa roditeljima. Do sad najduže što smo ih ostavili sa relativno nepoznatima je za trajanja treninga u teretani. Tamo su ih čuvale razne tete. Nisu se dali doma uglavnom. Njima je svugdje lijepše bilo, do danas. To je prvi put da su vikali odmah da hoće doma. Eto da i to doživim. U sredu je bilo super, nisu nas ni pogledali kad smo odlazili, no danas sam u Nyiminim očima vidjela suze. Mislim da je štos u nekim pekmezastim curicama koje cvile ko mlade hijene za starcima, pa se to dopalo blizancima, pa hajde da kopiramo gluposti... Ko bi ih znao. Klinčadiju smiješnu malu.
Uglavnom, teta u vrtiću nije teta već baka, pa da, ko joj je kriv kad tak izgleda, makar mislim da bi mi uredno mogla biti mama, znači ime baka i nije krivo. Pitam se kak ju zovu kad nas nema blizu he he jer nama je Dawa rekao da je Kindergarten baka dobra :)) Sreća je kaj žena ne kuži još kaj joj pričaju, jer dječaci uredno govore dvojezično. Dobiješ u svakoj rečenici sve pojmove u dve varijante, hrvatsku i njemačku, pa si izaberi kaj ti više paše :)...
Imaju i mladu tetu, pitam se kad će joj se Dawa početi uvaljivati i zvati ju svojom. On je i prvi, onaj probni dan uzeo iz grupe najstariju curicu palvušu, primil ju za ruku i ugurao u red za vrt. Nema mrdanja kod njega. Sve postroji i vlada :)
Tako se pokušao i našoj, tj Ivanovoj Niki uvaljati dok mu nije bilo velikog brata u blizini. Izjavio je da je Nika satka cuja ilitiga za neuke slatka cura. E da, pa si vi mislite. Mislim da su oni tako brzo otišli jer je Ivo ljubomoran da mu se sitna braća uvaljuju curi, kaj vi mislite :)
Slatka cuja, Dawa slikao:
|