|
Prvi post napisan
18.09.2004. u 23:26
"Uskoro će tolerancija doći do takvog nivoa da će pametnima zabraniti da razmišljaju, kako se ne bi povrijedili osjećaji glupih.
"M. A. Bulgakov
|
Bugenvilija
30.08.2006., srijeda
Ogovaranje javno 1. dio
Ako niste znali postoji i ljetna gripa. Pitate se kako znam. Pa imam ju, zar je netko posumnjao. A imam i sve simptome koje ona nosi osim bolova u kostima i temperature ali klinci su imali i temperaturu. Simptomi su jaka glavobolja, gastritis, proljev ili zatvor i naravno zimica i umor. Crknuta sam ko mrtav pas. I samo mi se zijeva i zijeva i zijeva...uh. Još sam se pitala nekidan da zašto me tako strašno peku oči iz čista mira, a sad vidim zašto. A doktor nam je na godišnjem i zamjenjuje ga njegov kolega sa kojim ima praksu, kod kojeg u principu ne volim ići zato jer je malo...ma čudan. Nit smrdi nit miriši, ak znate na kaj mislim, ono, tip je , ma naprosto sumnjiv. Inače je profesor na medicinskom faksu u Minhenu i uopće nije loš, dapače...ali mu nisu sve ofce na broju definitivno. Često ima studente i vidim da ga svi vrlo pobožno gledaju (isto kao i ja, gledam u križ kad ga vidim). Naime šta, on je poznati homeopatski dijagnostičar i puno radi s moxom, a moxa smrdi ko kuga. Moj dragi je prvi puta kad smo bili u ordinaciji rekao da on sigurno duva travu u svojoj sobi ali to je zato jer moj dragi nikad nije duval pa ne zna kak trava smrdi il miriši. Uglavnom, on je uvijek obavijen oblakom moxe he he he. Ni mušice mu blizu ne idu, a o komarcima da ne pričamo.
Ali nije to sve. Drži se kao da nije odavde ili kao da mu je strašno neugodno tamo gdje se nalazi, tj. u svojoj vlastitoj praksi. U najmanju ruku čudna biljka. Uglavnom, došli mi, Nyima i ja na pregled prek reda, dobro, ne baš prek reda jer smo čekali sat i pol ali su nas ugurali za taj dan jer bi inače došli na red tek za 10 dana. I dolazi nam doktor u sobu i daje ruku meni ali kao da se nećka, ma dal da mi ju pruži ili ne...halo mladiću, jesi pri sebi, mislim si, il mi pruži ruku ili nemoj, kaj se ženiraš ko stara tetka. Strava i na kraju mi je ajde, nek me voda nosi sistemom, pružio tu ručicu ali nije čak ni ručica jer je on naočit visoki muškarac a ne kišna glista kao što se drži, pa imaš osjećaj da je manji od tebe za glavu. I kaj je najgore čim sam ju ja primila on ju je izvukao ko iz paučine, sam kaj ju nije u hlače obrisal... i onda da stvar bude i smješna, a ne samo glupa, pruži isto tako ruku Nyimi koji ga ni ne pogleda he he he, a ne znam što je očekivao od klinje sa 2 i pol godine, da će mu dati ruku i pitati ga kak je danas, mislim stvarno lud tip. Još mu velim da ne očekuje da bu dobil ruku, ne, on ju je nekak ko da je to pileća nožica ili neki gnjusan vudu ritualni predmet, još par puta pokušao ugurati dok je mali črčkao neke miševe i ču-ču na papiru za recepte...
I dok govori frflja i govori kroz zatvorena usta, mislim si, joj ko ti da praksu čovječe...
I pipa on tak maloga po bušici tam na tom šatro krevetu i pokušava mi nekaj reći al se nije sjetio usta otvoriti i onda kad mu je došlo iz dupeta u glavu, otvoril je malo usne i popljuval me drito u lice... što da vam velim. I brišem se ja, očito je ko dobar dan, ak nisam imala kugu do sad, sad sam ju ziher dobila ili nekaj još gore, možda bolest spavanja ili moxasmrad, ko će ga znati. Ali nije mi se ispričao za to pljuvanje u lice, stvarno nije, a mislim da nije jer to nije ni primjetio jadan. Šta me snađe sa luđakom.
Ma dijagnostičar je da bi čovjek reč rekel ali lud je ko puška.
|
|
|