Fressssssh

nedjelja, 25.11.2018.

Blogi ga nije volijo 2



Jebate je ode ladno, reka je Jure, mala di staje vlak za Petrinju, čuja san da tamo ima neka narikača, šta žali za pokojnicin ka niko drugi, pa da je angažiran, da me žali kad umren.

Ajme barba Jure, samo se vi ostavite janjetine, i jedite salatu, pa ona još dugo vrimena neće imat za kim žalit, bit ćete ka momčić, jeste vidili 3x El dijabla, skače ka zec, Slovenke bižu ka manite od njega.
A koja van je to barba Jure.

Neka nova ka i ti, ko će vas popamtit, reka je Mucek da će je zvat da me čeka na stanici, mala Aj bog, pazi na sebe i onog svog muceka.

Barba Jure se popeja na vlak, i odma iša tražit di se more pušit, Jebate je ladno, ka kod nas one godine kad smo otkrili bloghaer.

Barba Jure se sića

Došlo je lito, sve je šareno u našem malom mistu, da prostiš sve blišći od gole kože, bili zuba i sjajnih okica.
Ovi šušur je učinija da se pari ka da zime nikad nije ni bilo, a bilo je, i zna bit zima duga, jako duga u ovin našim mistima. Kad bura odere svih nas dvistašezdesetitroje se smrzne ka nika stvar. Visimo mi muški po cile dane u kafiću, onom priko puta crkve jer su svi ostali zatvoreni.
Prije sedam ujutro svi smo tamo, i ja i Zdene, i poštar, sva četri pitiespijovca, svih onih sedam prijevremeno umirovljenih škverana, načelnik a bome nekad i don Petar.
I tako mi raspredamo ponediljkom ko se opija u subotu i nedilju, utorkom sridom i četvrtkom, ligu prvaka, a petkom ko bi moga od ovih naših na privremenom radu u Splitu i Zagrebu doć za vikend.
I tako sve do prošle zime, kad je mala Nensi od Marije šta radi u samoposlugu počela pričat o nekoj Durici šta vozi kolica. Onda je Zdene sponzoruša ne budi lin, to izgugla i tako je bloghaer dospio u naše malo misto. Prvo smo malo bili zbunjeni, parilo nam se da ti tamo nisu normalni, don Petar i dalje tvrdi da nisu, a onda smo skontali da njih ima malo manje nego nas, i da su isti ka i mi, uvik mlate po istome, neki pišu pismice, Zdeni se najviše sviđa ona Alžbeta i kaže da nije specijalista za udovice da bi amantalno iša tražit tu Alžbetu.
Meni je najdraža ona eve zmajevska, jebate šta je puknuta, da mi je samo vidit te zblenute face kad pročitaju te njene pismice.
Jure šta je radija u škver, najviše voli onu Jadranku, kaže ona je udarnik ka i on, onako kako je on varija tako ona piše, ka na normu, svaki po ure nova pismica, Juri je drag i Sjedokosi ne razumi on baš te njegove pismice, ali kaže da je jači zagondžija od onog Izeta sa televizije.
Mati pitiespijovcu je najdraža ona Sarah, toliko da je par puta kad je bila južina pakira bombe u rusak i sprema se ić zaprosit je i ubit tog njenog kuvara.
Niki dan je i don Petar na propovidi reka da među nama ima i onih kojima je tribalo davat umitno disanje kad je Kolinda dobila izbore, nije reka ali svi smo znali da misli na Annaboni, i da mladi koji bi tribali bit pokretačka snaga blude u socijalističkim utopijama, ka Neverin recimo, ali da ih isto tako ima čvrstih kao stijena na kojoj je Petar sagradio crkvu, odma su svi znali da misli na Lionicu.
Zato je oni ridikul od donačelnika kad se otvara hidrant u selo reka da neki pripadnici dijaspore još nisu raščistili s avetima prošlosti, isto ka i bloger Mirče.
I tako je u našem malom mistu pomalo išla zima, dica u vrtiću, svih četvero, su osnovala Ficho fan club, žene šta vježbaju zumbu, rade to u majicama s natpisom sve smo mi White lilith, tarot klub se zove Vesela lili, staza ispod kampa Walker Đuro jogging trail, a večeri poezije u domu kulture se više ne zovu večeri poezije nego Čuvanje pinkleca.
Cilu zimu nikoga nije bilo briga za ligu prvaka, padale su oklade s kojom će se Sjedokosi izmirit, oće li Mirče i Annaboni svoju burnu vezu okrunit brakom ili ubistvom, je li Pablon da pasu ime po Bono Voxu ili po Sony Bonu, i tako dan po dan a onda je došlo lito.

Petrinja

Mora bit da je ona s crvenon koson, vidi šta je nervožasta, dimi ka Turčin, pari da je metila dva duvana od jedanput.

Alo šinjorina jeste vi, jebate kako se ono zove, jeste vi Smijurija, Pišurija, tako nekako.
Je to sam ja Smjehuljica, bit će ste vi barba Jure.

E ja san Jure, Ajmo mi odma imat probu, šta mašeš s tim kišobranom, Nu je upade u kanal, Ej jesi li živa.

Jesam jesam, mater mi je šezdeset osam puta rekla da se maknem od kanala, ali tata me uvijek vadio kad bi upala.

Dobro, dobro Ajmo probat, to žaljenje, ja moran u Slavoniju.

Kako ste to mislili, da naričem na cesti, ajme meni je neugodno.
A šta ću ti ja, virova bi ti ja na rič, ali bilo je na enternetu, da ode u Petrinji ima festival srpski žalopojki, samo bi mi falilo da mi lelečeš kad umren, pa da mi oni pitiespijovci srušu spomenik.

Ajmo bar kod mene kući barba Jure, da ne arlaučen po cesti.

A Ajmo, nego da te pitan, bi li se ti udala, ja trežin ženu, a ti mi pariš vako živahna, taka mi triba, nema od one moje ćeri i onog manitog Miljenka nikakve koristi.

Ajme barba Jure, Dašta bi nego se udala, ali trebali bi mi se malo udvarat.

Aj more ti žali, a ja ću to, pa ako štagod bude moremo skupa u Slavoniju.
- 23:31 - Komentari (23) - Isprintaj - #