crna i bila
jeste li vi picavali školu,
e jebiga, picat znači kad umisto na sat otiđeš negdi drugo, dubrovčani kažu obružat, ne znan kako se to kaže kod vas u hrvatskoj, ili već di ste
mi koji smo išli u realku, kad bi picali išli bi na matineje u tesle
matineja je projekcija u deset ipo ujutro, a tesla je kino, jebate jeste naporni sve van se triba privodit
ja san tija ić u glazbenu školu učit gitaru, ka i za sve drugo onda tribala ti je veza, tako i za upisat se za svirat gitaru, tribala ti je veza za uopće doć na probu, mene nisu primili, rekli su mi da mogu učit harmoniku
jebiga u to vrime nisan bija pripozna fenomen maje šuput i saše matića, pa nisan tija učit svirat harmoniku, sjeba me oni morisson, i hendrix, narkomančine su mi sjebale život, moga san bit virtuoz na harmonici, i svirat na svadbi marija mamića, a jebiga, kako ide ono s prolivenin mlikon
u tesle su bile drvene katrige, i još su imale one pomoćne, koje su toliko škripale, da kad je bija neki domaći film, ako nisi bija ljubitelj nijemog filma, moga si ostat doma
prije nego bi išli na matineju, na pazaru bi kupili pečenu kokoš, rum kocke i čokoladno mliko, je znan da je kombinacija za dobit proliv, ali to su bile te osandesete
kad bi se pogasila svitla, po kina bi zapalilo duvan, pa bi uletija Roje sa lampadinon, i tira vanka te šta puše, onda bi mu svi vikali Roje pederu, i gađali ga s nečim
najgore je bilo bit u prvin redoviman jerbo te roje od tamo najlakše potira, a i ovi od nazad kad bi izili batak od one pečene kokoši bi te gađali sa onon košćurinon
jebate da san onda nekome reka da ću svirat harmoniku, još bi mi se rugali, samo je zadnji krkan moga se ponizit do te mire da svira harmoniku, još je samo falilo da zapivan mile voli disko, nismo mi mrzili te balaševiće, čoliće, pepeu in kri, i šta ti ja znan, mislin ditka haberl je malo bacala na one švabice iz soft pornića, jebate zamisli taj soft pornić di se povataju ditka haberl i elio pisak, majko moja mila, mi smo njih u stvari prezirali, to bi bija najbolji izraz
kad smo već kod ti soft pornića, na matineju su se filmovi brzo minjali, osim kad bi filmovi bili edukativnog karaktera ka recimo, emanuela crna i bila, u tin slučajevin bi film bija nekoliko dana, jer je bilo zainteresirane publike za edukativni sadržaj
u to vrime, ma šta van neko drugi priča, pivačice su bile đuke barlović, ismeta dervoz, i ditka, lepa brena je bila predmet sprdnje, šta nan kaže da je glazbeni ukus ipak bio profinjeniji, eto di nas je to dovelo, do đej kej, i maje šuput, strašno
najjače je bilo kad je na matineju bija neki horor, jel postoju još one rum kocke, ko zna zašto su nam baš te rum kocke bile napete, eh te osandesete, kad bi bija horor onda bi se podilili, pa bi po kina navijalo za ubojicu, a drugo pola kina za onu žensku šta preživi
bilo bi napeto za popizdit, pa bi ekipa vikala, pazi iza stabla ti je, pukni ga lopaton, sakrila se ispod skala,uzmi nož tuko, i tako sve te upute, a ako bi glumci slijedili savjete publike to bi bilo popraćeno glasnim odobravanjem publike
najjača faca na glazbenoj sceni u splitu ikad, je bija Marinko fon Biskich, to je oni lik šta sad ima nadalinu, i čini začine i čokolade, e on je bija najjači panker ikad, pa je na brdima na školskom igralištu, tamo di su sve vlaji, kerum i ekipa, svira na gitarijadama, more bit da je to vlaje isto zeru kultiviralo, pa se pale na mišu kovača i mladena grdovića, a ne na miroslava ilića ka obitelj todorić
najduže je na matineju bija otimači izgubljenog kovčega, njega smo gledali ja mislin nešto priko četrdeset dana za redom, i kako smo sve znali na pamet, onda smo unaprid aplaudirali, ka ekipa u sjevernoj koreji, zašto smo to radili ne znam, bile su to osandesete
posli matineje se išlo na rivu sidit na pitarima kod svetog frane i gledat ženske, nako lino priko oka baš kako bi to radija morisson,lik koji mi je sjeba karijeru harmonikaša
|
