Fressssssh

Marinirani inćuni

Jučer se na Trgu Svetog Marka okupilo oko osamdeset pripadnika najprogresivnijih snaga u Hrvatskoj, kako bi prosvjedovalo protiv Katoličke crkve i Vatikanskih ugovora.

Naravno da su dobili nepripadajući im publicitet, i da su o tome izvjestili svi elektronički mediji.

Relevantnost nekog okupljenja može proizlaziti jedino iz broja okupljenih, tako da okupljanje skoro sto uvijek istih idiota nikako ne može bit relevantno, jer u protivnom bi svi mediji trebali izvještavat i o utakmici Rudeša i Lokomotive, na kojoj se skupi i dvostruko više sudionika, a o misi u Petrijevcima, ili u Muću da ne govorimo.

Ajmo mi na posa ko jebe te ridikule.

Danas ćemo marinirat inćune u limunovon soku, to se zove još i carpaccio od inćuna.

Obziron na to da je lito partilo, i da su maniti furešti ošli odakle su došli, i tek pokoji olinjali galeb ka Domenico još baca oćade, po plažan, ne bi li vidija još koju guzatu crnkinju.

Smišan je ti naš Domenico on kad vidi te guzate crnkinje onda mrda brkin, ka oni mačak kad izide kanarinca.

Dakle sad kad su maniti furešti ošli, i ne izidu svu ribu, more se otić na peškariju, i kupit štagod ribe, plave jerbo ovi šverceri bilu naplaćuju ka da su jon oni vlastoručno sibelijusa puštali dok je brezbrižno resla.

Bude friški inćuna, još budu nako skvrčeni, svaki onaj ko gleda ciesaj, zna da se žrtva, u ovom slučaju inćun prvo ukočeni, a onda poslin nekog vrimena otkočeni.

Daklen ako vidite da među inćunin ima ti šta još imaju rigor mortis, onda znate da su došli s plivarice ima par uri i da su friški.

Friški inćun ima tvrdo meso, i nisu mu ispucali drobovi, nego je nako lipo modar i prozračno srebren.

Ako nije taki, onda taj nastupa više nego Maja Šuput, i raspast će se prije nego dođete doma, dakle jesmo shvatili, inćun mora bit tvrd ka plastične sise.

Kad smo našli friške inćune kupimo jedno kilo, pa ćemo pola pofrigat a pola marinirat, onda kupimo petrusimul i dva limuna, ako nemamo limun ispri kuće ka neki, i idemo na kavu.

Na kavi jebemo mater Todoriću, Horvatinčiću, hadezeju, Pupovcu, Titu, komunistima, i koga se još sitimo, trgnemo pelinkovac i bižimo doma da nan se riba ne usmrdi.

Jes vidija ti oni guzati Domenicovi crnkinja, i one se još kupaju, jebate crnkinje iz Afrike bi dobile upalu pluća da vidu more na osamnajst gradi, a ove se kupaju, te su sigurno iz Ćikaga.

Kad smo došli doma očistimo inćune na način da ih dekapitiramo, daklen okinemo in glavu, kad in kidamo glavu ne radimo to ka sivonja, nego ka tehničar, tako da in sa glavon povučemo i drob.

Kad smo i tako očistili, onda i filetiramo, to se radi tako da in palcon kroz drob dođeš do kičme i raspoloviš ih, a onda in samo izvučeš kičmu.

Tako pripremljene inćune stavimo na neku malo dublju portadu ili veliki pjat, zeru ih posolimo, popaprimo, pospemo kaparin i petrusimulon, zalijemo lipo s maslinovin uljen i sokon od oni limuna.

Ostavimo te inćune tako jedno uru vrimena, i svi kažu da se onda mogu ist, i mogu ali daju malo puno po friškini, zato ih ja stavin u zamrzivač, da prinoću tamo, i drugi dan i odmrznen i budu savršeni, barem meni.

Dakle šta smo zaključili, najbolji inćuni su friški inćuni, Domenico uvik ima sa sobon nešto za umirenje, ako ne daj Bože umisto guzate crnkinje vidi neku blogericu, osandeset ljudi je sramota da dođe na večer poezije a kamo li na prosvjedni skup, i Mario Mamić je kriminalac a ne celebrity.

Živila Maja Šuput