skoro kao bluz
nema pravde na ovom svitu
ko zna more bit da je nema ni na onom, niko odozgara ništa ne javlja, ima bit da im je dobro gori, niko se ne vraća, a i da je loše, već bi se neki od ovi šta tvrdu da nema boga, javija indexhaeru, Mili Kekinu, Idi Prester, ili Mireli ementaler, babaman, Karolini Leaković, ili more bit i precjedniku haendeja Lekoviću zvanom šaraf, da nas informiraju o nepostojanju istoga
vako svi i dalje bauljamo u nedoumicaman
situaciju donekle olakšava kolega Tigi, koji nas unatoč sustavnoj diskriminaciji uredništva, na vjerskoj i nacijonalnoj osnovi izvještava o Božijen naumu
eno je u Amerikami oni arlekin posta precjednik, nije ni moglo drugačije završit, kontra one vištice bi i Vesna Pusić dobila izbore, i sad američki jebivjetri, i levičardžije štrajkaju, jes vidija lipog poimanja demokracije, ne sićan se da su krezubi, neškolovani, isključivi i fašistoidni američki desničari, drkeljali okolo, razbijali i palili kontejnere, kad je Obama posta precjednik
eno je umisto Bernardice u adezeju, doša Bernardić u esdepe, vako na prvu bi se reklo da ona narodna da uvik more gore, nije bez veze
sad bi mene tribalo veselit šta je karizmatični Jandroković zvani Njonjo dobija svoj pandan i jednako karizmatičnon novon prešidenteu esdepeja, ali eto mene ne veseli, ovi crveni Njonjo, će ove svoje dovest na nivo statističke pogreške, ali ja eto mislin na onu narodnu, uvik more gore, šta je naš narod i dokaza glasajuć za paranoidne budale
ja san se baš nada da će se u tom esdepeju pojavit neko ko će se odreć komunizma i ono šepavog zločinca, i pristat s pokušajiman getoiziranja srpske manjine, da bi nekoliko njih skupa s prvin etnobiznismenom u Hrvata Pupijem, moglo živit na tim pokušajin getoiziranja vlastitog naroda, kad ono ćorak eto ti Njonje crvenog.
oni ministar od novaca oće dignit porez gostioničarin, koji oni i onako ne plaćaju, pa su se oni naki glupi ka šta jesu pobunili, a onda je on reka ministru za zabranjeno pušenje da in pošalje inspekciju i pozatvara i, a sad in je počeja slat i poreznu i policiju čemu se oni nemilo čudu
daklen vako, od kila srdela ugostitelji napravu pet porcija srdela i naplatu i po tries kuna porciju šta onda bude sto pedest kuna, doduše ritko jerbo in se ne da zajebavat s tin srdelan, i inćunin, kad je lakše kupit lubina iz uzgajališta i prodat ga po dvista pedeset kuna kil, a negdi bome i po četristo
al dobro sad to, ajmo vidit šta se događa sa oni stopedest kuna u koje se pritvori ona kila srdela sa početka priče
od ti stopedeset kuna država oće po novome uzet kvarat, ili trisosan ipo kuna, šta jon uglavnon i ne uspije jerbo se zna da naši ugostitelji najveći dil posla radu na crno, pa država dobije mudo Marjanovo, iako bi od tog kvarta tribala radit ceste, dilit penzije, plaće doktorin, i nabiguzanin u općinan, i saboru
ribar šta je ulovija srdelu dobije deset kuna, ako ima puno sriće, iako mora od ti novaca kupit brod, mriže, benzinu, državi sedan miljuna razni poreza, i plaću ribarin
ugostitelju ako i da državi kvarat, ostane stojednaipo kuna, od toga triba kupit litru biljnog ulja od sedan kuna, fritezu mu kupi karlovačko, stol i stolice ožujsko, frižider jamnica, e triba još na crno dat konobaru sezoncu triipo iljade kuna, osim zadnji misec kad ga zajebe za plaću
dok nisan pisa blog Dylan je dobija Nobelovu nagradu, a Cohen je umra, šta ja znan ja mislin da je prije Cohen triba dobit tu nagradu, A Dylan neka umre kad oće
|
