vijesnici proljeća
Sićan se ka mali, uvik bi popizdija kad bi tribalo učit o tin vjesniciman prolića, a tribalo je svake godine iznova
Umisto da se bavimo pametnin stvariman, ka šta je recimo balun, ili kako privarit cipla, i ulovit ga na tunju, mi smo turpijali po cvitićima
Eto sad kad san naresta veliki, i kad mi učiteljica Mladenka ne more više ništa ja kažen doli cvitići, doli visibabe i jaglaci, doli šafrani, bolje bi bilo da smo učili o ubotnican, inćunin, i srdelan, pa makar i o šparin, jerbo ni onda ni poslin, ja nisan vidija nikoga da se naija ti cvitića.
Imadu i kod nas na blog vjesnici prolića, jedan put mi je neko reka da to ima veze s psikologijon, a ja se u te Frojdove i Persile ne razumni ništa
In šoma, uvik nekako u ovo doba kad krenu južine i donosu proliće, kod nas na blog sve procvita, pa svit otvara blogove ka Ingrid liftove, neki ih imaju po dva, tri ka i ja , samo šta i ja iman uvik, pa more bit da san ja uvik nenormalan, a neki i imaju i po pet šest, a nisu oni krivi, nego proliće
U proliće se puno njih i vrati, nema i misecima i eto, prva prolitnja južina i eto njih, dok opet ne nestanu
Ko bi ga zna zašto smo na tom početku prolića, uvik više maniti nego inače, more bit da bi nan oni Frojd ili Lenor mogli reć
Pita me jučer Purgerica, evo metija san veliko slovo, di je Lastavica
Neman pojma, i ja neko vrime nisan pisa, jerbo mi se nije dalo, nadan se da se i njoj ne da, da je nije neko nešto uvridija, pa da zato ne piše
Ja se baš s njon nisan najbolje slaga, ali ipak, ili možda baš zato, iman potribu reć, da niko nema pravo svojin postupciman, bilo koga tirat odavde, pa se eto nadan da nije bilo toga i da će se Lastavica vratit, pa se mogu onda i dalje ne slagat s njon.
|