ka da i jesan
Kako popunit prazninu koju naprave neizgovorene riči
I more li uopće nešto čega nije ni bilo učinit prazninu
Nekako mu to dođe ka ništa u ničemu
I kako onda to ništa more bit tako veliko
Kako veličina tog nedostajanja ničega u ničemu obuzme čovika
Ne da mu mira tira ga da tu svemirsku bužu začepi kako god zna
I onda čovik pari ka lutka na koncu maše i rukan i nogan
Začiplje ništa u ničemu a život curi
Kap po kap
Evo potaknut prekrasnin teško razumljivim postovin koji danas ima pregršt, jebate šta volin ove manite riči , da pregršt, odlučija san i ja napisat zeru nešto nerazumljivog, neće mene niko zajebavat
Nemojte da natiran El Diabla da ovo uglazbi i da uživamo Dražena Zečića da otpiva, paš vidit onda.
|