freestyler

utorak, 07.03.2006.

Večer nikako da prođe (Brzi)

Zaspati ću, opet su nemoguće spori večeras. Često se pitam zašto uopće dolazim četvrtkom ovdje na kartanje s ovom trojicom ultrasporih, kao da svaki puta prije nego bace kartu donose strateške odluke o udruživanju stoljećima sanjane i teškom mukom, krvavo ostvarene samostalnosti države u neke nove saveze. Ne kužim politiku, ne kužim ni njih trojicu što toliko misle, pa ipak je ovo samo kartanje, neka misle na drugim mjestima. Nije čudo što od dosade ispijam ove gemište, nisu nešto posebno, ne možeš baš u ovakvoj rupi očekivati francuska vina, za ovakva mjesta je zagorski kiseliš dobrano razrijeđen mineralnom da ga možeš lakše piti. Pio sam ga brzo između ostalog i zbog Male koja mi ga je donosila, brza i čvrste guze, užitak je i samo gledanje. Zvao sam ju jednom da izađemo van kada ne radi. Odgovorila mi je sa 'Ohladi stari!'. Mislim se nisam ja toliko star koliko je ona mlada, možda ima pravo, što bi s njom, ona bi landrala po vani, mlada puna života i želje za životom i otkrivanjem novih stvari, a ja, ja koji sam sve to već prošao i previše, ja bi se s njom zavukao pod dekicu, čaša dobrog vina u ruci, neka dobra papica, malo televizija, malo priče neke, malo seksa, možda puno manje nego bi ona i htjela, nisam ni ja više u onim godinama kada onaj dole spreman skače na svaki poziv. Ima Mala pravo.
Ne kužim Tomu, stalno ganja neke klinke, tamo na faksu svaki puta kada mu kakva zgodna mlada studentica uđe u kabinet, ustrepće se kao tetrijeb pred parenje i što je najgore odmah bi ju ženio. Srećom većina tih cura je pametna, muvaju ga malo dok ne prođu ispit, kad upiše ocjenu odjebu ga, tetrijeb malo pizdi, napije se koji put s nama, ali vrlo brzo opet zatreperi za nekom novom klinkom. Džabe mu završene škole i mjesto profesora na faksu kad mu fale neke letvice u glavi. Ženio se do sada tri puta. Prvi puta još kad je počeo raditi na faksu kao asistent, asistirao, demonstrirao, kabinetske vježbe i u kabinetu napravio curici s prve godine dijete. Oženio se prvi put i ja prvom djetetu kum, maloj Ani. Trajalo neko vrijeme. Onda je dolazeći meni u bolnicu kada sam bio ranjen ugledao neku malu slatku sestricu, tetrijeb se u njemu probudio, slatke rijeci iz usta stadoše letjeti, mic ovamo, mic onamo, eto njega k meni svaki dan i to u vrijeme kada slatka sestrica radi, ja izašao iz bolnice a njegovi posjeti se nastavili. Nije prošlo jako puno, a ja opet kum, malom Davoru. U to vrijeme je nekako je i profesor kome je asistirao otišao u mirovinu, on doktorirao, dobio samo svoj kabinet i bio miran neko vrijeme. Onda su se opet pojavila neka studentica i on opet izgubio glavu, još jedna alimentacija, ja još jednom kum, ovaj put maloj Dori. Sa Evom živi i sada, no tko zna do kada, opasno šnjira nešto sa Mesarovom ženom, no Mesar je sam krvi, što nas je imao zvati na večere i kartanje kod sebe i pokazivati mladu ženicu koju je doveo tamo negdje iz Savonije iz onog sele gdje im je baba ostavila imanje i gdje je brata mlađeg brata otpremio da proizvodi meso za njegove mesnice. Kad ju je vidio Tomo se raspametio, a ni ona nije bila baš mrtva hladna. Tomo misli da Mesar nema pojma, zna Mesar malo više toga, malo više i od Tome i ja sam slučajno saznao jednog četvrtka vraćajući se nakon kartanja i jedne brze vožnje već polupraznim ulicama opet u Sport na još jedan gemišt i pogled na čvrstu guzu. Ni Mesar nema pojma da znam, Tomi još nisam ništa rekao, pravim se i ja da ne znam.

Grozno su spori večeras, večer nikako da prođe, iako svi izgleda čekamo isto, svi se pravimo da ne čekamo ništa. Srećom Mesar počinje ritual, napokon vadi telefon, priča nešto, pozdravlja nas, odlazi kao na kartanje s velikim igračima, čekam da Tomi zazvoni da završimo za večeras, zvoni, Tomo pozdravlja, odlazi. Trpam Ivu u auto vozim ga kući, ostavljam ga, vozim brzo praznim ulicama, razmišljam, pa što onda ako još jednom budem kum.

* u jukeboxu svira: Dave Lindholm - Baby, Please