freestyler

ponedjeljak, 12.09.2005.

prepisujem (4)

Živjela nekoć bića na dnu velike, bistre rijeke.

Riječna je struja tiho nad njima tekla,
mladima i starima,
bogatima i siromašnima,
dobrima i zlima,
struja je tekla svojim putem,
poznavajući samo svoj kristalni tok.

Svako se biće, na svoj način, držalo
čvrsto za grančice i kamenje riječnog dna,
jer takav im je bio život,
a opirati se toku učili su svi
od samog rođenja.

Na posljetku jedno biće reče,
'Dojadio mi je ovakav život.
Tako se ne mogu uvjeriti svojim očima,
vjerujem da rijeka zna kamo ide.
Pustit ću se i neka me nosi kamo joj drago.
Držeći se ovako umrijet ću od dosade.'

Ostala bića uz smijeh progovore,
'Budalo! Pustiš li se, struja, koju štuješ,
odbaciti će te isprevrtanog i izmlaćenog
o stijene, i tada ćeš umrijeti brže nego od dosade!'

Ali ono, ne hajući, udahne zrak i opusti se,
a odmah potom struja ga isprevrće i
Izudara o stijene.

No, s vremenom, budući da je biće odbilo
da se ponovo prihvati, struja ga podigne s dna,
te ga više nije udarala ni ranjavala.

A bića nizvodno, kojima je bio neznanac,
Viknuše,
'Gle, čudo! Biće poput nas, ali leti!
Evo Mesije, došao nas je sve izbaviti!'

Ali biće nošeno strujom reče,
'Nisam ja Mesija, kao ni vi.
Rijeka će nas rado podići i osloboditi,
ako joj se usudimo prepustiti.
Naš je pravi cilj
ovo putovanje, ova pustolovina!'

Ali oni i nadalje vikahu
'Spasilac!' sveudilj pripijeni uza stijene,
a kada ponovo pogledaše, njega nije bilo,
i tako ostadoše sami
ispredajući legendu o spasiocu.

* dijelovi knjige - Richard Bach: "PRIVIDI" pustolovine kolebljivog Mesije

align="middle" menu="false" quality="high" bgcolor="Transparent" width="270" height="270" name="index" allowScriptAccess="never" type="application/x-shockwave-flash" wmode="transparent" pluginspage="http://www.macromedia.com/go/getflashplayer" flashvars="playlist=http://free-sb.t-com.hr/freestyler/mp3player.xml" />