Bezumno je odustati od svojih snova jer se jedan nije ostvario.

četvrtak, 28.12.2006.

...i will survive...

Ipak pišem.
Naravno, ne mogu ja bez bloga, komentara, posteva. Ne mogu.
E pa da. Božić kao što je i došao, tako je i prošao. Lijepo sam ga provela sa svojima kod bake kao i svake godine. Jednostavna uživancija. Iako mi je malo čudno, i nemam baš osjećaj da sam na praznicima kad nema snijega, sve je još zeleno, kao da je proljeće, a ne zima.
Nova godina je uskoro. 2006. je gotova! A čovječe, kako je vrijeme prošlo. Kao da je jučer bio siječanj, i doček 2006. Pa veljača, rođenje moje nećakinje...Proljeće. Ožujak, travanj, svibanj... Moj rođendan, firma. Ljeto! E da, ljeto. Ovo je bilo nezaboravno. Toliko smijeha, zezancije, sreće, veselja, gluposti. Ali bilo je i svađa, i tuge, i nesretnih ljubavi.. :) Toliko dana provedenih na Kupi sa društvom igrajući odbojku. Sve je to iza mene. Onda ljeto završilo, došla jesen. Upisi u srednju školu. Strah me uhvatio, kako ću? Šta ću? Ali sve je to prošlo.. Sad sam u novom razredu, sa novim ljudima, i sve je super. Iako je već ovo završeno polugodište prošlost. Gotovo. Zima je došla, Božić, i eto nas kod Nove godine. Pa sad vi recite da to nije prošlo samo tako? Niste ni bili svjesni kako brzo vrijeme prolazi. I zato se ne treba mučit i gubit živce i razum sa glupostima. Kao što sam si ja dopustila sad nedavno. Ma daj, nikad više! Nisam luda da se mučim s tim, i da zbog toga "prestanem pisati blog"..:) Prošli postevi su se možda činili depresivnim, ali nisu, vjerujte mi. To su samo moje misli i osjećaji, a oni nimalo nisu takvi. Ne. Ja se super osjećam (unatoč tome što sam se jutros izbljuvala, uf), i neće mi nitko to pokvariti. Pa makar ja bila zaljubljena, a on me ne šljivio, pa makar ne bila kriva, a svejedno se ispričavam bez razloga, pa makar ne morala oprostiti, a svejedno to uporno radim, bez obzira što mi ta osoba činila.
E da, to je to. Ipak je život velika komplikacija koja prolazi, koja je svakim danom sve zapetljanija, ali to smo mi. I ne možemo to izbjeći. Samo trebamo biti jake osobe koje se mogu izboriti za sebe i za druge. A ne sjediti prekriženih ruku i gledati kako život prolazi.
Nema nam druge nego to prihvatiti i tako ići dalje. Usprkos svim padovima, uvijek ćeš se dići u životu. Iako se u jednom trenutku sve čini crno, uvijek ima neki izlaz. Nekad ga je teže naći, ali uvijek uspiješ, uz veliku muku...I onda živiš bezbrižno, i samo čekaš novi križ i izazov. I kao jača osoba se izboriš, i navikneš na to. Druge ti nema.
Život je lijep, ako si ga ti tako napraviš, ako ga ne gledaš sa crne strane! Treba uživati dok se može, jer jedan je samo. Jedan. Kasnije će biti kasno. Jbg.

Tak je to.
Ja se isto ne dam, nedavno sam se malo "zbedirala", al na vrijeme sam shvatila da je to ništa, i odustala. Nema veze. Sve je to za ljude.
Idem.
Uživajte.
71.post. Ipak onaj nije bio zadnji. ;)

- 14:18 - Tvoje riječi ( 41 komentara) - Tvoj papir - #

četvrtak, 21.12.2006.

Nada umire posljednja, ali nada je kurva....

Do sada sam uvijek pazila šta pišem, o kome i kako. E pa više ne mogu tako. Ne mogu šutit, puknut ću uskoro.
Nisam ikad mislila da će do ovoga doći, da ću se ja mučiti s takvim stvarima. Nikad.
Drukčije je ispalo. Jbg.
Eto čovjek kad se ponada i poveseli, uvijek sve ode k vragu. Uvijek nešto zezne stvar. A ja isto budala, mislim da mogu protiv sebe i svojih "osjećaja".. Možeš si mislit! Znala sam to i prije, al eto bar sam pokušala. Al ne ide. Nikako. Potuklo me skroz. Baš kad se sredim, uvijek se pojavi to nešto što me malo digne i opet se ponadam.
Ljudi se igraju tuđim osjećajima. Zašto? Nemaju obzira. Ljudi krivo procijenjuju druge. Zašto? Tako je njima lakše. Pa kome se da trudit upoznat čovjeka u pravom svijetlu? Izgleda nikome. I zašto smo mi tu? Da nas drugi vrijeđaju i igraju se s nama? Izgleda. To je život.
Ali možeš se uvijek potruditi....
Možeš...
Ne znam zašto sve mora biti tako komplicirano? Znam, sve je to normalno, svi to moramo proći, ali ljudi još više kompliciraju stvari. Zašto?
A pogotovo muška populacija. Ne znam stvarno. Frajeri koji ne pokazaju osjećaje.
Ma ne znam šta mi je došlo da pišem. Ljudi će znati na koga se odnosi ovaj post,možda, ne očekujem nikakav odgovor jer ga već znam. Negativan. Odgovor koji me ubija. Al eto, moram to prihvatiti.
Ali zašto onda se ovo događa? Šta postoje "neke nade"....Nisu to nade, ali meni to puno ponekad znači... Daj reci da ili ne. Točka. Ne zavlači. Ubija to. Ma ne moraš, znam.

Eto danas sam odlučila napisati ovo, da se ispucam donekle, jer mislim da mene prvi put u životu muči "netko". Jbg. Samo sam čekala...
A uz to, prestajem pisati blog.
A da.
Eto, nadam se da će se neki pronaći u ovom postu, i razmislit... Možda ispada da ja sad gledam na sebe, da pazim da ja ne budem povrijeđena ili neko sranje. Ma je** mene. Govorim to samo zato što želim riješiti neke stvari. Ne želim se zavaravati više. Pa tko voli laž i pretvaranje?

Gotov post. Gotov blog. Nema veze.
Ovo je 70-ti post.
Zadnji.
I za kraj sam se otvorila, rekla sam šta mi je na srcu, a šta dalje....? Uživam.
Pozdrav svima. Puno! Puno!
Pogotovo onima koje volim i koji me nasmijavaju uporno. ;)
Volim vas sve, ali uskoro jedan manje će biti...Tak ispada, nažalost. Ne bi to htjela, ali nisam ja važna sad. Da se mene pita....Jao.Ma.
Uživajte!

- 22:54 - Tvoje riječi ( 37 komentara) - Tvoj papir - #

utorak, 19.12.2006.

Ha!

AJDE KOMENTIRAJ SAD.....
Eto ti novi post.....

Dan drugi.
Možda ipak neki normalan post? Mogla bi.
Ono sinoć je napisano samo zato da ja ne poludim.. Jedna "dotična" osoba izluđuje! Ufffff!
Inače, dobro sam, nisam u bedu ni depri, nikad bila nit ću biti...
Jučer sam bila u školi, i bilo je ok, brzo mi je prošlo. Sad je sve zaključeno i sad idem ko kofer u školu. (Pardon, kovčeg)... I na kraju svega, prosjek mi 4.4. Da poludiš! Al nema veze, meni dosta, i previše...Zaključio pet iz povijesti, a nisam se baš nadala. Pogotovo kad me istjerao jučer, zajedno sa Šakom. Jbg.
Eto još ovih tjedan dana, i gotovo...Onda odmor od tri tjedna! Ala, jedva čekam...Jedva. Badnjak, Božić, još da padne snijeg! Ostvarenje mojih snova...Onda sanjkanje i ubijanje na vreći.. Najdraže mi to...:)
Ma idem ja sad, nemam ništa pametno napisat, ništa šta bi ljudi mogli pametnog naučit (!!!)...
E tako.
Pozdrav svima,(znamo koga sve) i izdržite još tjedan dana. U stvari, još četiri dana!
Da.

Dan treći.
Nisam raspoložena za cijeli novi post, a ovo mi je došlo eto tako. Rekli bi da sam u depri, al neću.Ako mi uvijek sve mora tako završiti, ako je jednostavno određeno da nemam sreće, onda nema veze. Moram dalje, iako još dugo vrijeme me neće proći, ali ne namjeravam biti u bedu pred svima, živcira me to. Ne želim da drugi onda ispaštaju zbog toga. Eto samo sam to morala napisati, ne mogu izdržati. Al eto drugi nam kroje nekad sudbinu, koje sranje.
Jbg.
Idem, uživajte. Moram se srediti, zabrijala sam si previše.

- 00:33 - Tvoje riječi ( 29 komentara) - Tvoj papir - #

nedjelja, 17.12.2006.

....život....

Misliš si onako: "Pa život je jednostavan, Zemlja je lopta šarena.."

Ali ubrzo sve se mijenja. U jednom trenutku sve ode nizbrdo. Nemaš izlaza. Bar tako misliš...
Zatvoriš se u sebe, ne želiš nikoga kraj sebe. Sve je crno, svi oko tebe su ti krivi za sve. Po cijele dane i noći lutaš kao mumija po ovom svijetu... Samo ti suze klize niz lice.

I misliš si : Što mi preostaje? Razočaran sam u cijeli život...
Ljubav. Čista nula. Doma. Čisti shit. Prijatelji. Okrenuli leđa.

Život ti je uništen. Većini je tada završen. Nažalost. Al to ne smije tako! Ljudi, trgnite se! Ne dajte se! Nikome nije sve savršeno, nikome. Ja sam,osobno, razočarana zbog jednoga, al eto, što bi sada trebala? Plakati? NEĆU. Nema šanse. Da se zbog jednoga živciram, zbog jedne osobe koja me ne šljivi. Ne. Ako mu se bar malo sviđam, neka mi to pokaže, neću ja nagađati dali da ili ne. Zato...:)
Al eto idem dalje... Dalje uživam, nabacim osmijeh na lice, i pričam i zezam se s drugima kao da mi ništa nije... Zašto? Pa ne želim se zatvorit u sebe, i ubijati se u pojam. Sama sebe. Nikako. Nisam sama ovdje, i drugi me trebaju.

Ovaj post se možda čini depresivan, možda se čini da sam ja u depri. Ali nikako! Vidim u modi je sad bit u klincu, al ja si to ne dopuštam.. Ni nakon onoga jučer. Idem dalje...
Smijeh mi ostaje uvijek.. ;)

Naravno.
Uživajte mi! Sve za pet!

- 12:00 - Tvoje riječi ( 30 komentara) - Tvoj papir - #

četvrtak, 14.12.2006.

Pusti vodu da miševi odu....:)

E da.
Stigla sam sad, bila sam u Zagrebu. Bili samo u Cinestaru.. Zamislite, gledali smo crtić! Al dobar je bio, hahaa...Pusti vodu da miševi odu. Naslov filma. :) Al baš je bio zakon, nasmijala sam. Hahhaha...
A šta ćeš. Onda smo malo lutali po Zagrebu, otišli u Mc Donalds (kak već) i nažderali se ko konjevi! Bome da, još mi onaj hamburger stoji u grlu.. Jao. Baš mi je bilo dobro, iako sam mislila da neće, čak sam pomislila da ne idem, jer nam je danas profa rekla da idemo u 2, a sat nam završava 5 do 2, a ja ni novce nisam bila uzela, i nisam baš namjeravala nosit torbu cijeli dan po Zg, bome ni drugi. Tak da..Al ipak nisam zažalila što nisam otišla, majka mi je donesla novce, odnesla torbu i uživancija! Hahha..
Pa naravno. Inače...? Ok, što se tiče onoga prošloga posta, hvala svima na komentarima, sad sam si obećala da se neću bezveze živcirati, al stvarno. Tak da. :)
Dobro sam, danas mi je u školi bilo super, ocjene su mi zaključene, većina. I dobre su. E da, TRI iz matematike!! TRI!!! Ne mogu vjerovati, blagoslov s neba! Bila u šoku kad sam čula, al ajd..:))
Danas sam u školi vidjela šta sam htjela, onako kak treba... ;) Da. Jea.
Da odmah kažem, Brkićka nemoj se živcirati! Sve će biti super, vidimo se sutra, pozdravi sestru puno.
Kad već pozdravljam, onda i druge moram. Razred, Anu, Peštićku, Buraza! Onda jednu osobu (nadam se da će ta osoba znati da se to odnosi na njega ;) i sve ostale...I vas s bloga!

I idem sad, uživajte mi svi..:)

- 21:59 - Tvoje riječi ( 24 komentara) - Tvoj papir - #

utorak, 12.12.2006.

...ne dam se...

Da.
Baš lijepo, samo sam čekala da netko počne srati govna. Al nema veze, samo daj, ne dira to mene ništa... I ak nemaju neki ljudi pametnijeg posla, nek radije ne diraju druge. Neke riječi ljude i povrijede, a da ni ne primjetite. Bilo bi vrijeme da ljudi imaju malo obzira prema drugima...
Inače, danas je bilo ok u školi, par ocjena mi je zaključeno, i to sve je dobro. Zasad. Ne znam više šta da pišem jer se bojim išta napisati jer previše ljudi je počelo dolazit na ovaj blog, iako..
Ma uopće me ništa ne zanima, meni je dobro, dobre sam volje i ne dam se! Zašto bi? Zašto bi dopustila da me drugi odmah zbediraju, da me nečije riječi odmah povrijede? Riječi ljudi koji mi ništa ni ne znače.
Ne. Neću si dopustiti da me drugi ubiju u pojam, a ne pogotovo ljudi koje ne znam. Rekla sam si da me to ne zanima, trebala bi gledati na bližnje koje mi znače nešto.
Ma, zaboravit ću ovo. Strašno, ja se odmah zbog par riječi zamislim nad nekim stvarima i počnem sumnjati u sebe. Nije dobro.

I tako, danas su ovi iz razreda razbili prozor neki na vratima, šta ja znam.. Ma da, pametno, jako.. A šta ćeš, legende. :)
Sutra matku pišem, i danas sam nešto pokušala skužit, al.. Jao! Vidjet ćemo sutra... Bome da.

Idem sad. Sretno svima vama, i sad bi još nešto rekla al neću opet o tome..
Ja sam super! Danas mi je dobar dan, bome da. Dobrih stvari je bilo, i zato ne dopuštam da me nešto odmah spusti.
Sad sam bila kod Marine, ona mi napričala toliko toga, problemi...Problemi. :) A šta ćeš, uvijek ih ima. Makar onih malih. :) Nasmijala sam se danas. Jelena i Brkićka bile kod mene, luđakinje tu plesale i pjevale..Hahahha...Trebali ste to vidjet :) Jao. Odoše bubnjići, bome da. :)
Idem, držite se.
Uživajte.

- 20:29 - Tvoje riječi ( 32 komentara) - Tvoj papir - #

nedjelja, 10.12.2006.

...jel crno sve? pojma nemam...možda čak i je...il nije?

E ljudi.
Napokon!
Ne pitajte šta je bilo, gdje sam zapela, niti išta. Samo natucite moga brata zato jer je malo, da ne kažem šta! Pametan je jako, da. Uspio je stavit lozinku na komp, i onda ju zaboravio i nisam ništa mogla!!! Luda sam bila ovih nekoliko dana. Ko da je sto godina prošlo. Zato se ispričavam to nisam ostavljala komentare, nadoknadit ću ja to! Bez brige.

Inače? Ok je sve, ak se može to tako reći. Mislim, sve je bilo super, dok škola nije počela srati. Al boli me. Sad bi trebala učit geografiju i biologiju, al mi se ne da. Kao što vidite, učim ja to. :)
Bila sam u subotu vani. Sranje, sranje i samo sranje. Ne znaš dal je jadnije ovdje ili negdje okolo. Al eto, bilo mi je dobro, Natalija je bila kod mene, pa smo nas dvije išle.. A jesam se nasmijala.. :)
Inače, u subotu sam bila dobre volje zbog nečega, al ništa od toga, već sam se drugi dan ubila u pojam, i odmah zbedirala. Jbg. Uvijek to radim. I zato imam samo jednu želju, al o tom potom. U stvari, to je nemoguće, neki će znati o čemu se radi... ;) E da. Kad bi bilo. Samo bok. Al ajd, sve super.

I tak, ništa posebno, sutra u školu, mrzim ponedjeljak, najgori predmeti! Profesori. Jedino me tješi što ću vidjeti neke ljude. Razred. Jao! Vidim da je u komentarima sve više i više nekih nepoznatih... Kad bi znala, ma.. E da, saznala sam tko su anđeli.. Hahhaha, da, sama sam saznala, nitko mi nije rekao. :) Al opet... Ma, samo puste želje.

Odo ja sad kad ništa pametno ne pišem. Vidim da ste me stavili na msn, tnx. Samo dajte! Jer ja ne znam napamet sve vaše adrese. Ma, ajd uživajte mi, čujemo se uskoro. Ja imam puno posla sad dok obiđem sve blogove, pročitam posteve, ostavim komentare...Uf!

E da, moram pozdravit sve.. Razred svoj, Anu, Peštićku, Jelenu, Nataliju i njezinog :), Dajanu puno, čujemo se uskoro valjda, Brkićku, njenu sestru! Eto ti sad! Anđele :), moju sestru, sve ljudove iz škole, i naravno sve sa msn-a i bloga...I tak.
mah

- 20:55 - Tvoje riječi ( 33 komentara) - Tvoj papir - #

utorak, 05.12.2006.

...samo na brzinu...

E htjedoh samo jednu stvar reći. Pošto mi se sad net popravljao, morala sam si isponova instalirati msn, pa sam zaboravila lozinku od staroga, pa imam sad novu adresu..
E pa sad bi htjela zamoliti one koji su me imali na msn-u, i ja njih, da promijene i stave novu! Molim vas jer ja ne znam sve napamet. Jbg.
Eto vam je sad: antonija.22@hotmail.com
E to bi bilo to. Nemojte zaboraviti. :) Pls.

Idem sad spavat, sutra se rano dižem.
Danas je bilo ok sve. Škola stoji, ne ide nikuda. Samo me jedna stvar pogodila, odmah rano ujutro, al rekla sam si da se neću s glupostima zamarati.
Idem sad.
I da, pozdravljam sve, i naravno anđele. Da se ne bi ljutili opet. :)
Uživajte, toliko od mene danas.

I ne zaboravite na msn! Molim vas!

- 22:18 - Tvoje riječi ( 40 komentara) - Tvoj papir - #

E da, napokon i net! Bogu hvala! :)

A čovječe.
Napokon! Danas popravila net! Tjedan dana ga nisam imala, a kao da je prošlo deset godina...Strašno.
Eto me. Šta ima? Dal sve štima? Ja evo umorna.. Stigla sa treninga. Počela sam sad nešto malo u školi igrati jer više ne idem u Sisak. Ana ne može. Šteta.
Šta da kažem, previše sam izmorena i jedva gledam već, al morala sam napisati ovaj post, jer stvarno sam više ludila bez neta... U školi je sve ok, ocjene su onako...Mogle bi i bolje, al su i ovako zakon. Stvarno. Ljudi oko mene? Pa, moglo bi se reći svi super, sretni, zadovoljni..Dobro, kako tko, al eto u prosjeku je sve ok.. Samo što mi se dogodila jedna tužna stvar. Andrea se ispisala iz gimanzije. Ne ide više s nama u razred. Imala je velikih problema, i treba joj odmor, i zato sad ona negdje uživa u Splitu. Blago njoj! I nisam mogla vjerovat kak mi je bio bed kad se sve to događalo, čovječe toliko toga... Imamo sreće što je dobro završilo..:)
U subotu... E da, bila sam u Intersparu (Interšparu)..Kak već. I ok je. Veliko je i nama nešto novo, pa je zanimljivo.. Meni je bila zakon neka pizza i cola, i to dvoje zajedno sedam kuna košta..Al sam se nažderala! Jao! I još neki dinosaur ide, veliki, tri metra je imao, i kud ja, tud i on..Ja se već bila uplašila! Al onda me prestao pratiti...:))
E da! Šišala sam se! Rekla sam da ću se ošišati kak treba ili uopce i neću. I pošto sam ja sklona promjenama, odrezala ja toga dosta..:)) Tak treba! Valjda je dobro, al u stvari, baš me boli briga. Al baš!

Ugl, da ja sad ne pričam previše jer toliko toga bi mogla reći...Neke sitnice, i stvari...Al šutim. Bolje mi je. Jer toliko toga....Svege, a opet ništa.
Jbg.
E da vam stavim par slika sa Peštićkinog rođendana. Dana kad smo se nas četiri nažderale ko nenormalne! Hahhah...

Eto. To bi bilo to, neću više.. :) I bolje da ne idem dalje jer ima cenzuriranog. Da. Baš.
Idem sad. Sutra moram donesti tri lektire, a ja imam samo pisca napisanog od jedne. I pita geografiju. I pišemo informatiku. I super! I još predstavljanje sutra! Ala, odo ja u krevet!
Laku noć...

ETO SAD! ANĐELI ISPRIČAVAM SE ŠTO VAS NISAM POZDRAVILA, ŽAO MI JE...I NEMOJTE MI SAD TO RADIT...
Nisam uopće bila u stanju išta normalno napisati sinoć...Evo sad vas pozdravljam...Jao!
I ne smrdite :) I stvarno bi više htjela saznat tko ste, tko me čuva :)

- 00:01 - Tvoje riječi ( 15 komentara) - Tvoj papir - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

<	prosinac, 2006					>
P	U	S	Č	P	S	N
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari da/ne?

Život i blog.

E da, ne ide zajedno, al treba probat. Ionako je život čudna zvjerka.

MySpace Layouts

Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr

....Tebi....

"Kada otvorim oči vidim tebe.
Tvoj pogled me očara,
tvoj osmijeh me razvedri,
tvoj dodir me rastopi.
Srcu si mi prirastao previše.
I bojim se da ne mogu dalje bez tebe.
I znam da će mi jastuk biti suzama natopljen,
onoga dana kada mi kažeš zbogom.
I svaka tvoja riječ.
I svaka tvoja kritika.
I svaka tvoja pohvala.
Za mene je pjesma iz tvojih ustiju.
I ne želim te razočarati.
Ne želim te izgubiti.
I ne želim ti nauditi.
Ova ljubav iz mene izvire.
Ova ljubav u meni raste.
Iz dana u dan.
Do kada će?
Pomislih da te volim.?
Da, znaš da te volim.
I svaki neprovedeni dan s tobom
mi je praznina.
I svaka minuta moga neznanja
me rastuži.
I nedostaješ mi, svake minute, svake sekunde.
Zatvaram oči i vidim
Tebe."

...Ej prijateljice...

"Znaj prijateljice.
Da si dio srca moga. Da si dio života moga.
Život nas je vezao.
Lancima, čvrsto.
I ponekad kada lanci postaju
labavi,
znam da se neće do kraja otrgnuti.
I znam da ti mogu reći moju tugu.
I znam da ti mogu reći moju bol.
I znam da s tobom mogu podijeliti
svoje lijepe trenutke,
moju sreću.
Jer smijat ćeš se sa mnom.
Bit ćeš tu.
Nećeš dati mojim očima da suze puštaju
u samoći.
Nećeš dati da moju ruke polude
same.
Bit ćeš tu.
Kada pjevac zaspe.
I kada pjevac
zakukuriče.
Znam prijateljice,
voliš me.
I znam prijateljice,
neću sama plakati.
Moja bol neće teći samo kroz moje vene.
Pružit ćeš mi ruku.
Stopit ćemo se.
Tugovat ćemo zajedno.
I ostat ćemo zajedno."

... Probudit ću se....

"Okrenuo si mi leđa.
Vidim ti smiješak na leđima.
Vidim ja sve. I znam da možda nisi htio,
no Živote ne gledam te u oči više.
Naveo si me na krive korake.
Na krive postupke.
Pogrešne sam riječi izgovorila.
Ova osoba u meni viče.
Ova osoba u meni gori.
Od kajanja.
Od boli.
Od žalosti.
Znaj, Živote, možda si me razočarao,
no vjerujem ti dalje.
Ti si ja.
Ja sam ti.
Jesmo li zajedno u svemu ovome?
Slaba neću biti.
I neću ja biti ta koja će se okrenuti.
No zašto mi se smiješ.
Čujem taj grohot.
Čujem i podsmijeh.
Rugaš mi se?
Iako znaš da mi je žao.
Okrutan si.
Bezobrazan si.
Navodiš me da ludim. Da se gubim.
Noge me izdaju.
Ruke mi se tresu.
Glava mi puca.
No.
Gle!
Vratio si se.
Gle!
Tvoja ruka na mom ramenu.
Tvoje oči gledaju u moje.
Tvoj dah osjetim na vratu.
Gle!
Probudila sam se."

...Ponesi želju moju...

"Sunce zrake spušta na moje vlasi.
Leptirove nožice osjećam na svojoj ruci.
Tjeraju me da se smijem.
No, ne smijem glasno.
Ne smijem jako.
Odletit će.
I više se neće vratiti.
Sunce mu se smije.
I taj zvuk slobode.
Zvuk ljepote ovog svijeta.
Čujem ga.
Dodiruje moje uho.
Pjeva veselu pjesmu..
Poželim želju.
Želim samo da traje.
Da me ova poletnost ne napusti.
Da ostanem ushićeno dijete.
Koje se krije u meni.
Ne želim probleme.
Samo želim naučiti pjesmu ljepote.
Želim je pjevušiti.
Leptir me navodi na smijeh.
Ne mogu, moram se nasmijati.
Ode!
Hej, leptiru ponesi moju želju!
Prenesi nekome pjesmu ljepote.
Neka je i on pjevuši.
Hej, leptiru, podari nekome ovakav osmijeh,
kakav si meni maloprije!"

...Molitva...

"Pogledaj poderane ruke ove.
Pogledaj krvave oči moje.
Pogledaj ispucale usne moje.
Izgovarale su molitvu.
Predugo.
Molile su da ostaneš tu.
Da me ne napuštaš.
Svaka riječ s usta mi silazi.
Osjećam njenu težinu.
I bol.
Pokušava ti izreći kolika je ljubav moja.
Želi da znaš da već dugo vrijeme nisam svoja.
Ove ruke su noćima milovale
samo tvoju sjenu.
Tebe nije bilo tu.
Moje oči su stvarale tvoju sliku.
Misleći da si tu ispred mene.
Boli me svaki dio tijela.
Svaki dio duše.
....
Izgovaram molitvu uporno.
Nadam se.
Vjerujem.
Moram li trpjeti svu tu bol?
Ne moram, no
želim.
Želim da izliječiš usne moje ispucale.
Da miluješ ruke moje podrapane.
Da zaklopiš oči moje krvave.
I samo da mi obećaš
da kad ih otvorim, da ćeš biti tu.
Samo da znam da ću izgovarati molitvu
koja će nam dati snage
da izdržimo."