Priručnik za takve stvari! Ne postoji, nema, najn, no, nada! Niko nas ne priprema ni usmeno ni pisano o tako strašnim, čak, užasnim stvarima. Dogodi ti se i posle toga ne možeš da budeš isti. Bar većina ne. Taj prvi put te sasvim samelje uz sve ono što na tom početku imaš u ogromnim količinama a što se sa svakim sledećim smanjuje, dok sve ne nestane. Nekada pre nekada posle.
Čak pri tim prvim dešavanjima, na neki način budemo i pošteđeni. To o strašnosti i užasnosti dođe kao naknadna pamet kada probamo nekom da objasnimo svoje stanje duha, ali stvarno budemo pošteđeni. Kao da nas se čuva za kasnije, kada malo očvrsnemo i budemo u stanju da podnesemo puni teret svega. Ili mi se samo čini da je tako zbog te početne bezglavosti koja vlada kod priličnog dela nas. Delujemo stameno, promišljeno, vežbali smo, i ne znajući, da budemo takvi da bi uopšte pristali, da bi se uopšte upustili.
Kada prođe, i još malo vremena posle, skoro da i ne možemo da se prisetimo kako beše. Zavlada neki mir, bez one usplahirenosti, hoće li da se desi ili neće, jer, u međuvremenu smo naučili da neće. Ponekad nam, čak, i zafali, zbog svih situacija do kojih dovodi, a od kojih neke mogu da budu smešne. Bar nama.
Toliko bih ja o tome, Pa Me Shvatite kako želite...
