Kako izgleda kada nešto jako želiš, jako, jako želiš i jednog trenutka dogodi se? Neverica? Blag nemir dobrog događaja? Dogodi se i shvatiš da nikada uistinu nisi se spremala za ono što sledi, šta sa ostvarenom željom. Odjednom hiljadu pitanja a ni jednog toliko potrebnog odgovora, ni izdaleka. Učiš se kretanju po do jučerašnjem svetu, kretanju koje si jako, jako želela a ne usuđuješ se u neizvesnost njegovih mogućnosti.
Imaš ih. Naziru se. Vidi ti se na licu, u pokretima, u glasu, da si svesna njihove prisutnosti ali se ne usuđuješ da ih upotrebiš. Misliš da te ne mogu izdržati, da su prenežna za pregrubu okolinu? Bojiš li se pruženog prsta što možeš nešto što si jako, jako želela?
Već su bila tamo. Čekala su da se pojavi neko, neko zbog koga će izrasti i pustiti te da budeš ono što si oduvek jako, jako želela.
Hajde Zvončice, poleti!
