Trajalo je već danima. Obeležio sam sva mesta, uglove pod kojim su postavljene, zone koje nisu dovoljno pokrivene. Trebalo je sve to uraditi kada ima tako malo ljudi i kada je mnog lakše pratiti njihovo kretanje. Posle nekog vremena sam skapirao gde je nadzorni centar i uspeo da bacim pogled na pokrivanje svih kamera. To mi je pomoglo da nađem bezbednu maršrutu.
Svakog dana sam se pojavljivao skoro u isto vreme i sedeo na klupi preko puta. Nekada duže, nekada kraće. Navikla se na moje prisustvo. Čekao sam da ih nahrane i kada bi se čuvari i hranioci izgubili prilazio sam i bio sasvim blizu. Puštala me je da češkam leđa ili trbuh. Kada bih se osetio sigurnim češkao sam je iza uha. To je baš volela. Umela je i da zaprede. Počeo sam sve to da radim i pre hranjenja. Navikla se i na to, nekako u vreme kada sm kompletirao sliku o radu kamera.
Sve se malo iskomplikovalo kada su proradili zimovnici. Više nije bila u spoljnjem kavezu, nego u prostoru gde su noćile i gde su se mogle videti samo ako se uđe u zgradu. Kamere su i tu bile postavljene. Iz nekog razloga kamera uperena u njen prostor nije radila. To sam naučio pri poseti sigurnosnom centru. Brave na rešetkama su bile dečja igra jer niko nije pretpostavio da će neka luda ući u kaveze sa velikm mačkama. Ali, jedna luda je planirala upravo to.
Nije teško sakriti se u ZOO vrtu jer, opet, niko ne očekuje da bi to moglo da se dogodi. Kada su ostali samo nadzorni u centru i par šetača čuvara, ušunjao sam se u zgradu sa velikim mačkama. Bilo je kasno ali me je ona čekala. otključao sam njen kavez i pozvao je. Bio je to samo potez rukom ali je došla. Očešala se o moju ruku mirišući je i sačekala me da zaključam kavez. Iskrali smo se iz zgrade i posle par složnih poleganja po zemlji kako bi čuvari prošli, nastavljali bi dalje. Na mestu gde sam rasparao ogradu izvukli smo se u mrak grada. Neko bi, gledajući sa strane, rekao da sam ukrao tigricu. Bilo bi to duboko pogrešno. Oslobodio sam je ali mi to niko ne bi poerovao. Znala je to i ona. Ne znam kako je znala ali jeste.
Vratio sam je pred zoru. Nije se bunila. Nije negodovala. Uspevala je da shvati, ili sam ja samo tako voleo da mislim. Naš trik je uspevao. Izlazili smo iz ZOO vrta neprimećeni i vraćali se. Da me je neko pitao zašto to radim ne znam da li bih mogao da dam smislen odgovor. Činilo mi se da je slobodna više bila ona nego u kavezu. Bio je izazov izvući se sa njom i provesti noć u njenom krznu. Puštala me je da legnem uz nju preko jedne šape da bi me onom drugom kao zagrlila. Stomak joj je bio mek i topao. Kada sam se već navikao na njeno krzno i ona na svakonoćne izlaske, jedno buđenje pre vremena je sve poremetilo. Ležao sam u naručju prekrasne žene obgrljen njenom nagošću. Moje meškoljenje ju je probudilo uz naglu transformaciju nazad u veliku mačku. Sledeće noći nisam zaspao. Kao i nekoliko sledećih. Mislim da je znala za to bacajući svoj mačji pogleda na moje podočnjake.
Bila je to još jedna zajednička noć. Usudio sam se da se okrenem prema njoj. Gledala me je. Čekala kao i nekoliko prethodnih noći. Poljubio sam je u njušku koja to više nije bila. Bilo je to lepo lice sa usnama koje su mi uzvratile. Ruke nisu mogle da mi miruju...
"Gospodine! Vreme je isteklo!" neko je drmao moje rame
"Razumete me", gledao sam ga razrogačenim pogledom.
Klimnuo sam glavom i pogledao mimo njega. Ležala je i bola me pogledom. Unutrašnjost kuće za velike mačke je bila topla. Glava mi je bila teška. Nisam mogao da je ostavim i zaspao. Čuvar je pomogao da ustanem. Zadovoljno je prela pri svakom izdisaju...
