Dugo sam ga birao. Merkao kako stoji u ruci. Koliko lako se ubacuje patrona. Kako klizi kada ga povlačim. Najzad sam odlučio. Nakon toga birao sam papir. Uzeo sam onaj puniji. Boje nisam odmah našao. Valjda zato što sam želeo da na istom mestu pazarim i zlatnu. To mi je iz nekog razloga bilo važno. Mali akcenti zlatnom. Četkice su sasvim minijaturne. Pune boje, nekako se zaoštre i kada se pažljivo napravi potez skoro da se može pisati. Boja umesto mastila. Ta pomisao je bila uzbudljva. Tri minijaturne četkice rastućih veličina i jedna malo veća za grublje nanošenje. Trajalo je to nekoliko dana i sve samo zbog toga što želim da ti napišem pismo.
Više ne stvaramo istoriju. Neće biti nikog nakon nas ko će moći da se pozove na artefakte kao što su pisma uvezana mašnom u nekoj odgovarajućoj boji. Sva naša pisma postoje zahvaljujući energiji koja ih održava živima i nevidljivima. Mnogo toga je potrebno da bi se do njih došlo. Moguće da će se taj nedostatak jednom rešiti. Za sada nije. Ako se neko gadno naljuti na Gugl... Ne želim ni da mislim o tome.
Zato hoću da ti napišem pismo. Pa sledeće. I sledeće. Biće ti neugodno na početku. Nema lagodnosti brzime stizanja, pregedanja, sortiranja... Brisanja. Nerviraće te čekanje, navike poštara, to što ti kisne odavno napušteno poštansko sanduče. A onda će se postepeno menjati tvoj odnos. Počećeš da mi odgovaraš na pisma na isti način umesto Guglmejlom. Tada ćemo početi da stvaramo pisanu istoriju.
Skupljaćeš moja pisma pažljivo razrezujući kovertu a ne onako nervozno kao što će proći ona prva, poluiscepana da bi što pre došla do sadržaja. Zato što će svako pismo biti različito. Videćeš kako sve lepše i kitnjastije izgledaju slova ispisana mastilom izašlim iz naliv pera koje sam onako pažljivo odabrao. Videćeš kako sve uspešnije prenosim misli na izslikanu minijaturu, kako su boje sve životnije, kako mi se mišići ruke opuštaju i prilagođavaju mislima koje bi na papir. Sa velikom radoznalošću čekaćeš sledeću pa sledeću minijaturu. Čitaćeš iz njih priče koje nisam umeo da pustim niz naliv pero. Pisma će biti neponovljiva... Već izslikavam prvo sa sasvim jednostavnim motivom i imam ih još nekoliko pripremljenih.
Pripremajući se veoma temeljito za sve, nešto mi je izkliznulo iz svesti. Nemam tvoju adresu. Na koverti ispod marke bi trebalo da stoji tvoje pravo ime i prezime, ulica i broj, poštanski broj i grad umesto nika koji te predstavlja na mreži. Za sada je to nepremostiv problem, jer da si želela drukčije sva ta gomila slova lepo poređana da govore o tebi bila bi dostupna, a nisu.
Sada sve zavisi od tebe...
