|
Puno ime Marije Lujze bilo je dugo kao Uskršnji post ali nije bilo razlog što nije imala nekog pored sebe. Nije čak ni priča o tome bilo. Voleli su da slušaju zvuke klavira koji su dopirali kroz njeno okno ponekad sasvim zaboravljajući gde su krenuli ili šta su počeli raditi.
Vreme je prolazilo i njena muzika je bila sve tužnije dozivajuća. Putovala je, vraćala se, opet sama. Niko nije imao smelosti da se zagleda u njene oči, da hoda brzo i odlučno kako bi je stigao ili išao u korak, da najednom promeni smer ili zastane i zagleda se u daljinu. Izgledalo je kao da u njenom svetu takav neko nije ni potreban iako ju je muzika odavala, ali ta muzika nije daleko dopirala. Ime Marije Lujze bilo je dugo kao Uskršnji post ali ne i njeno strpljenje i ko zna šta bi se dogodilo da jednog jutra, dok, još uvek u noćnoj odeći, što je kod nje značilo, ništa, nije na prozoru našla polovinu jabuke. Uzela ju je sa dva prsta i spustila na noćni stočić. Tog jutra se oblačila sporije, kosa nikako da bude baš onakva kakvu je htela i dok je četku vukla po ko zna koji put pokušavajući da ukroti grivu koja joj je nemirno padala sa glave, dohvatila je polovinu i zagrizla. Slatkasto kiseli ukus joj se razlio po nepcima. Drugi zalogaj i ostali su bili brži. Kosa je nekako legla na mesto a iza polovine, ispred ogledala, ostale su samo dve koštice. Nije je iznenadilo kada je sledećeg jutra ugledala polovinu jabuke. Presečena polovina je još uvek bila sveža kada je prešla jezikom i pokupila sok. Promolila je glavu van, što je značilo da su i grudi isto učinile, pogledala je levo, desno, ali dvorište je bilo prazno. Polovinu je pojela nešto brže i nešto brže se spremila sa jasnom idejom šta joj je činiti. Ispred ogledala su ostale još dve koštice. Deo dana provela je po trgovinama a kasno popodne u šetnji. Da je neko pomno pratio, primetio bi da joj pogled stalno luta i traži nešto po dvorištima. Visoke kapije baš nisu davale da se vidi šta je iza ali bilo ih je koje jesu. Pred ogledalom je bilo još tri para koštica kada je najzad ugledala ono što je tražila. Sačekala je noć, ušunjala se u dvorište, otkinula jabuku sa drveta, presekla nožem kupljenim na početku traganja i spustila polovinu na prozor. Iskrala se van i neprimećena vratila svojoj kući. Ujutro je ponovo našla polovinu i uveče ostavila polovinu, slasno žvaćući drugu. Pred ogledalom je bilo već sedam pari koštica kada je, nakon povratka iz pohoda, dok je skidala crnu odeću sa sebe, ugledala iza stakla dva oka. Otvorila je okno i pustila ih da je svuku do kraja. Sledećeg jutra, dok je puštala dva oka da se iskradu, na prozorskoj dasci ju je čekala polovina... |
| < | studeni, 2015 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||
