Rambler

Skoro ceo "poznati svet" je jednog trenutka bio preplavljen rimskim talasom. Preplavljenom svetu su Rimljani davali pravila i nazive, Nakon povlačenja tog talasa ostao je izmenjen prostor koji se oporavljao i dolazio sebi. Latinski jezik više nije visio nad glavom ali nije ni sasvim nestao i iz nekada preplavljenog prostora počeli su da se pojavljuju jezici (koji nisu nestali, samo se nisu čuli od latinskog žagora) ljudi koji još dugo vremena nisu imali pravo dodeljivanja imena. Čak ni svom jeziku. Neko je to pravo trajno prigrabio i u velikom prostoru buduće Francuske prepoznao način na koji se izgovara reč "da" i nazvao ih jezik ui, jezik oc (i jezik si). Jezik ui je uglavnom ono što znamo kao Francuski ili, bolje rečeno, starofrancuski i govorio se u severnim delovima moderne francuske teritorije. Jezik oc ili langue d'oc ili na oksitanskom (od occitan - French: [TksitQ]) lenga d'ňc je i naziv teritorije na kojoj se govorio, Languedoc - Lankvedok. I ui i oc jezici imaju niz nerečja čije teritorije se graniče ali im je izgovor reči "da" još uvek zajednička crta.
Priča bi ovde mogla i da se završi da nije postojala mala komplikacija. Između pripadnika ui o oc jezika nije baš postojalo veliko razumevanje. UI su bili vladari u ravnom delu severne Francuske a OC, brđani sa plodnom dolinom u kojoj su bili Narbona, Karkason, Bezije, Monpelje i Marselj, okrušeni planinama i lako branjivim dolinama reka na kojima su pristup branili Tuluz i Lion. UI su želei prevlast na celoj teritoriji, do Pirineja. OCima se nešto baš fućkalo na sve to. Stvar se još malo zakuvala kada su OCi počeli da praktikuju malo drukčiju religiju, jeretičku po mišljenju Pape i drugih znalaca šta im odgovara a šta ne. Jedna od stvari koja je druge mnogo bolela u toj OC religiji je bila ravnopravnost žena. One su imale pravo da čitaju i tumače Bibliju i rade isti posao kao i sveštenici koji su se zvali Savršeni. Lepe priče o življenju u zemlji OCa se pročula i narod sa svih strana je počeo da se seli na OC prostor. Savršeni i Savršene bi živeli skladno još dugo da UI kralja nije zabolelo što se OCima fućka na njegove vlastodržačke želje pa je preko Pape, kome nije trebalo mnogo jer je već bio u popizdu (to je ono kada se Pope - Papa iznervira) i koji je jedini imao pravo, organizovao krstaški rat na tu jeres. UI kralj u saradnji sa još nekim digne navrat nanos vojsku i grune na teritoriju OCa, pobiju jedno pola miliona jeretika i posle dvadeset godina masakriranja shvate da ništa nisu uradili. Onda pređu na finije rukovanje jereticima organizujući Inkviziciju u kojoj se Dominikanski monaški red pokazao veoma stručan. I tako skoro 150 godina. OCi su preživeli ali je do skoro to bio najsiromašniji deo Francuske. Poslednjih pedesetak godina se pišu disertacije o tome šta se događalo u zemlji OCa i puno toga nije jasno. Možda i zato što je Marija Terezija naredila da se uništi arhiva Inkvizicije u kojoj su postojali podaci o SVAKOM ljudskom biću koje je govorilo OC jezikom. Nije pitanje zašto je to uradila. Pitanje je kako je smela to da uradi.