Rambler

Kada bih hteo da budeš baš onakva,
morao bih da počnem sve ispočetka.
Morao bih prvo da izmislim Svemir
i sve ono od čega ćeš početi da budeš ti.

Ostavljajući trag koji bi govorio, tu sam.

Morao bih stalno da imam na umu
kakvu te uistinu želim kako ne bih
tako izdaleka zagledan u tebe
načinio pokret više ili pokret manje.

I učinio da ne prepoznaš ono, tu sam.

Morao bih da vodim računa o tome
da nema pritiska na papučicu gasa
kako bih brže do tebe prekim putem
na kojem bi me, nestrpljiva, čekala.

Jer možda ne bi čula zov, tu sam.

Planinska si u koju skočih u gornjem toku.
Valjam se tvojim brzacima i hvatam dah
kad potopiš me ne dajući vreme za udah
nit da imam sliku, šta sledi, u oku.

Do mora si me izvaljala, sada, tu sam.