Edhel Taurë
petak, 11.01.2008.
Za podizanje raspoloženja
 | Razmišljala sam malo o onom postu sa naslovnice kako glazba utječe na naše raspoloženje. I to negativno. Blogerica se raspisala o tužnim i ljubavno-jadikovnim pismama koje te mogu potaknuti na samoubojstvo. Čak je sastavila i popis. Mene zapravo zanima druga strana, zanimaju me šašave pjesme koje će mi popravit dan. Radim taj popis, imam tek dvije pjesme... Imate li vi kakvih prijedloga? Ne moraju biti ne ljubavne, jer ima i takvih šašavih. Lijepih a opet nisu tužne. Depresivne. |
Svi su u nekakvoj virozi ovih dana. Mene uvatilo neki dan. Jedna neprospavana noć, puna polovičnih noćnih mora i jave.
Prestrašno. Zato je jutro bilo čarobno.
Ah, čaj i med. :D
srijeda, 02.01.2008.
Nova godina - retrospektiva introspektive
31. 12. 2007.
misto radnje: kod Nicky doma
vrime radnje: ono tradicionalno žensko 'ima vrimena'
Ovaj grad koliko je lip i cakani toliko nije izgrađen za ženske cokule. Nikako i za nikakve vrste pod nikojim kutom. Tribalo mi je par japanki,
cokula, sandala te čizme da to skontam.
Palo Tini napamet da pituraje kose u pet popodne i da je Nicky prava osoba za to. I amo mi kroz kameno zalizano popločan grad, ali Nicky se siti da joj je kist u Ancy, dobro aje, amo mi u Ancy kroz kameno zalizano popločan grad, uzmemo kist i "skoknemo" do Tine kroz kameno-asfaltirani grad uglavnom pun kamenih, zalizanih, neravnih ploča. Prehodale smo mi cili uglađeno popločan grad i još malo više da obojamo Tinu i da pokupujemo/ižicamo cigareta za par frendica različitih ukusa što je predstavljalo visoko matematički problem za Persinu mater koja smatra da mozak prestaje radit u po noća i da Persa nemre do tri bit vanka. Vraćamo se mi doma po zalizanom gradu cotajući na livu. Idemo se obuć.
Moš' mislit.
Odlučile se mi naist zbog životinjskog preživljavanja noći - zimska hladnoća, prazan želudac i visoka kopita na šumskim cestama.
Cilj je pismeni ili ti smsani dogovor u 9 ipo kod Ancy, a nas dvi tek oko devet i pet zadile sminkat i krpat noge hulahopkama. Ne moran ni pricat kako sam opsovala kad rana od brijanja nogu ujutro nije zacilila na desnoj nozi. Fala bogu na livoj je. Još malo psovki jer parfem nisam nabacila a razlog je bilo vrime kojeg ni bilo. Krenule od doma u 9 i 29. Tako nam ostala 1 minuta do zakrijana u kopitima po zalizanom gradu.
Nagurane u auto (jedna sprida i četri zada) krenule smo u selo.
Kad smo stigle u Postranu sve je islo ko po loju, votka-kola, štok-kola nekoliko čaša i tri sata brzog plesa i niza razgovora te Nova godina. Dok smo se izjubili i izčestitali mi ženske međusobno vratile smo se ludanju i plesu na stolicama. Nisan uspila doć do stola, previsoke pete i previše alkohola za visinu od metar.
Bilo je smišno jer su uglavnom muški i ženske odvojeno plesali do negdi nove, ali i nakon samo oni koji se međusobno poznaju. Fala bogu ja san plesala samo s Tonijem za kojeg san znala da me neće pipat. Dobar je on. Što je sigurno sigurno je.
Sad je tribalo ić u gra. Kako je samo stanko tia vozit do grada u trenutku kad smo izletile vanka, malo smo se strpale u auto. Tri na prvom sicu (ne brojeći vozača) i pet-šest zada. Molila san se da cile dođemo do grada i da nas ne čapa policija. Tina je ponavljala to je brzo, kad bi ovaj ubrza na 40.
Grad i njegov bajni disko. Sa sela u grad ko sa konja na magarca. Ni žive duše do tri ure. Malo smo se smrzavali vanka na topovima isprid diska do tada. Onda su počeli dolazit judi ghm svih oblika.
To je najgore, takva je bila i muzika. Aje moran reć da smo to zaminile sa dobron zajebancijon i komentarima. Tamo su bili gotovo svi koje poznan u gradu i svi su se tili jubit u obraze i čestitat novu.
Smotana Ancy i staklo na podu a ona skače na nekog muškog i pada po tom staklu. Ajme. Ma ona se samo smijala. Njoj je bilo super.
Nekih sat vrimena ili vise nimam pojma iza plesa smo bile mrtve pa smo sidile na šanku i komentirale jude koji su ulazili i izlazili. Ja san vikala na čuvara da zatvara vrata jer mi je bilo ladno imala sam samo 15 deni na nogama, a minicu. Vikala sam malo i na Nicky koja je pepelila moje nove čizme. Gledali smo i jedno izbacivanje i nekoliko kornera.
Tamo nan se prilipi neki metkovčanin koji je poslin kad smo oko 4 ipo pet plesali ja i Nicky stalno komentirao neka sranja kako su Korčulani dobri vamo tamo da je tu puno boje nego doma. Jadan, pomislila san, koliko daleko moraš ić da ti bude boje. Posli je plesao sa mnom nešto ala salsu na Vilo moja, a smiha... Ja san mu pokušala dat do znanja da me živcira jer ne može neko meni na Vilo moja(klapska pisma) tu bacat neku šalšu, to se piva... vlahu jedan tresani. Tila san zalit vodon tu dosadu napornu jer mi se plesalo sa Nicky koja me je uporno molila da se malo razbacamo dok imamo snage jer svi su drugi otišli doma a nas dvi... dok svi vise da se izbalamo. Ali eto popila san bila prin cilu vodu pa nisan mogla Kad san pila tu vodu sitila san se mame i njene priče o drogi.
Nije joj vrag da mira da me ne pita jel bilo droge. Ja san joooj rekla da i ne znan kako to izgleda a i da znan kako bi vidila po mraku. D'0h.
A eto pobigle smo, ja san uvatila Nicky da zbrišemo dok se davež ne snađe.
Eh taj popločano zalizani grad, uvatio me dobro za nožne prste kad san smo se vraćali doma. Popili nešto i na spavanje.
Sve u svemu od kaubojskih šešira i dobre ekipe, poznate ekipe... bilo je maksimalno bolje nego da san ostala doma i sekirala se što nisan išla.
Nadan se judi da ste se i vi našli sa svojin judima i ispričali i izdružili na Novu.
Sve najboje želi van ZowA... Pozz 02.01.2008. u 19:48 • 5 Komentara • Print • #
