petak, 17.10.2025.
Vjenčanje
Moja se kćer udala.
U osnovnoj školi.
Igra je u pitanju — da odmah raščistimo prije nego netko krene guglat „maloljetnički brakovi u Hrvatskoj“.
Priča ona tako kako je sve prošlo u školi, ozbiljno kao da se radi o pravom vjenčanju.
Kaže: „Došao mi je i bivši (prošlogodišnja ljubav)!“
Pokazuje nam sliku „muža“, simpatičan dečko, onako, vidi se da zna održavati brak barem do velikog odmora.
I pričamo tako, ispitujemo kao pravi znatiželjni roditelji, između ostalog pitam i najvažnije pitanje: „Što kada ti slomi srce?“
A onda izvali rečenicu koja me skoro oborila sa stolice:
„Neće on meni slomit srce, jer sam mu rekla: Ako me napusti, ja ću ga prebit.“
Moj muž se počne gušiti od smijeha.
Ja ga gledam i pitam:
„Šta je tu smiješno?“
A on kroz suze kaže:
„Pa eto ti dokaza koliko ti je slična.“
Da, to je definitivno s moje strane.
Naravno, kasnije smo razgovarali o tome da u stvarnom životu nikoga ne tučemo (čak ni ako zaboravi godišnjicu ili ti pojede zadnji komad čokolade).
Ali svejedno, ponosna sam, moja mala zna što hoće.
I zna to reći glasno.
Ako ovo znači da sam joj prenijela i barem pola svog karaktera… dobro, neću se žaliti. Samo mi je već sada malo žao onog budućeg pravog muža.
- 11:50 -
