All five horizonts revolved around my head.
*Najgori način da ti netko nedostaje jest da sjediš kraj njega i znaš da ga nikad nečeš imat.
Hmmm,danje stvarno lipo počea.
Zanemarivši da san ustala u 9h kako bi oprala kosu.
Išla san na misu.
I iza toga na piće.
Ou jea.
Radija je naravno on.
Sve bilo super.
Nije bilo gužve,ništa čudno.
I on sija s nama i bezveze pričali.
Ma gluposti.
I tako dvi ure u njegovoj blizini.
Hih.
Mogu reć da san uživala.
Nisan uopće stizala razmišljat.
Nakon ure vrimena počel se skupljat ljudi pa je on radit mora.
A ja i Žana smo pričale.
Ono ništa posebno.
Smijale se ljudima u prolazu.
Onda je Žana zvala ovu jednu žensku.
Koja mi još nije sasvim jasna.
Ali eto.
Optimist san,pa valjda sei ona malo prominila.
Neznan.
Kuća--->ručak--->krevet.
Pokušaj učenja,ništa.
Oke..
Malo na komp.
Zoven Žanu.
Uči,jben ju i njeno učenje.
(Znan da ne uči.)
Aj vjeroatno joj mater neda.
Avrgh.
Aj dobro.
I sad,neman šta radit.
Bacin se na svoj krevet,onako filmski.
Ležin skupljena.
I razmišljan.
Sitin se njega narawno.
Pitan se zašto san jutros bila tako sritna.
Hmmm,Jer san ga vidila.
Ali šta to minja na stvari.
Ja ne patin i reven svaki dan(Aj nije baš svaki) zato jer ja njega ne viđan.
Ja patin jer on svaki put kad prođe pokraj mene ne vidi mene.
(Mislin vidi on mene,i javi mi se.Al' shvaćate šta san tila reć.)
Mislin da ću prestat posjećivat mjesto u kojem životinjica obitava.
Jer će me samo podsjećat na nešto šta neću nikad imat.
Negovorn da ću ga zaboravit.
Jer znan da ću mislit na njega di bila da bila.
Samo,neću se svaki put kad on zasidne za naš stol mislit da može nešto bit.
Ahm.
*Ma.
Try to forget this...
Try to erase this...
Use your illusion,make it disappear.Just like they did the day you cried.
Use your illusion,make it disappear.Just like they did the day you cried.
Sviđa mi se ova rečenica.
*It's a shame to awake in a world of pain
What does it mean when a war has taken over
It's the same everyday in a hell manmade
What can be saved, and who will be left to hold her?
*It's the same everyday and the wave won't break
Tell you to pray, while the devils on their shoulder
*Your cruel device
Your blood, like ice
One look could kill
My pain, your thrill
--->Ovo poviše vam je vjeroatno veoma poznata dio iz jedne pisme.
*It's enough for this restless warrior
Just to be with you
*Just like the daaaay....................
Nisandobro.
Dosadno mi je.
Iden ća s neta.
Wooo-hooo.
Jutro.(9.00h)
Ustajen,onako bez volje.
Vanka lip dan.
Peglan robu za u školu.
Iden na stanicu.(9.30h)
Podosta ljudi tamo.
Sidan na onaj zidić onako bez voljno.
Vidin *njegovu sestru na stanici.
FuCk.
Još nešto/neko šta podsijeća na njega.
Dolazi autobus.
Ulazim.
Vidin Eli i Mateu.
Eli počinje sa standardnom pričom.
Sandro,Denis,Rijeka,...
Ubija me.
Al' šutim.
Draga mi ženska pa mislin:''pritrpit ću.''
Dolazin do Splita.
Woho.
Nema uobičajne gužve.
Prolazin onon debilnon ulicon,veoma poznatom.
Ekipica drugog spola stoji preko puta pekare.
Gledam u prolazu.
Ne buljim,kao obično.
Dolazin isprid škole s njih dvi.
Ulazin u razred.
Prazno.
Elita se još nije okupila.
Wau.
Biće da se negdi pored škole truju.
Dolaze.
Atmosfera u razredu,opet čudna.
Ekipice,jbena poznanstva.
Najbolji prijatelji.
Čekam promjenu nabolje.
Stiže poruka.
Osmjeh na licu.
Dopisivanje s poznatom/nepoznatom ličnošću koje se nastavilo cijeli dan.
Mukotrpno slušanje profesora.
Grrrrrrr.
Izlazak iz ustanove.
Jeeeeeij.
Idem s njom i još jednom u park.
Sve je u tom dijelu opet u normali.
Čekamo jednu kobilu Jagodu.
Heh,stiže.
Cila nasmijana,po običaju.
Prepričavanje.
Smijemo se.
Drugoj njoj dolazi dragi.
Smišno neko dečece.
Ne moj tip.
Hmmmm.
Zavidim joj.
Ne na njemu.
Već na tome šta ima nekoga.
Ma svi su oni krejzi madrfakrs.
Idemo nas tri životinje na stanicu.
Srećemo još jednu životinju.
Počinje razgovor o uobičajnoj temi.
Je,je,je.
Ništa čudno.
Znam o čemu pričaju.
Samo nikako povezat imena s licima.
Ehh.
Zbog prevelike kvalitete našeg prijevoznog sredstva,naša komunikacija se morala prekinuti.
Tj, svela se na lagane međusobne osmijehe.
Izlazak iz busa,dolazak doma.
Sjedam za komp.
Ulazim u svoj svijet.
Neatih ljudi.
Nepoznatih osijećaja.
Zadržah se tu podosta.
Odlučim ipak malo knjigu uzet u ruke.
Trudin se.
Ali nemogu.
Io sono.
tu sei
lui/lei e
...
...
Ne ulazi ništa u glavu.
Pribacujen se na latinski.
Aj,valjda će nešto ić.
Ništa.
Nema pomaka.
Odustajem...
Liježem u svoj krevet.
Pojačam nickleback,pearl jam šta više mogu.
Glava puca.
Muzika preglasno svira.
Ja plačen.
Savršeno našminkane oči se pretvaraju u horor.
Grčevito se skupljam.
Vrtim se.
Otvaram oči u nadi da izbrišem njegov lik.
Prekomjerna bol.
Želim vrištat.
Nemogu.
Bojim se.
Gledam praznu sobu.
Koja je puna stvari.
Vidi se da neko živi tu.
Čujem zvukove iz vanka.
Ustajem.
Zapinjem nogom o gitaru.
Ništa dobro sam.
Zvukovi su utihnuli.
Liježen u svoj razbacani krevet.
Nema suza,samo tužni pogled.
Stvara se knedla u grlu.
Ležim skupljena.
Nepomična.
S kompjutera doslovno vrišti nickleback.
Here without you.
Nemogu više.
Broken.
Left outside alone.
Plamen se gasi.
Dolazi mađi brat.
Gasi mi kompjuter,pali igricu.
Neman snage derat se na njega.
Zakukuljim se još više u svoju sivu plišanu deku.
Stara me zove.
Jelena jesi li napisala:
Jesan majko.
Jelena jesi li naučila:
Jesan majko.
*************
Meni je mrak.
Pa da je i svo svijetlo svijeta tu.
Meni je mrak.
Biserni sjaj iz oka mog poteče.
Kao zvijezda padalica.
Padne točno na moje usne.
Želja.
Nada.
Žudnja.
Strah.
I zvijezde nestaje.
Oči se sklapaju.
Nebo puno zvijezda se slijeva niz obraze.
More slano.
Usne peku.
Oči ne vide.
Srce se bori.
Nada se.
Razuma nema kad o ljubavi je riječ.
Now I'm here,think i'll stay around..."!!"!!!!
Evo.Ja.Opet.
Plač.
Nema prestanka.
Prazan pogled prema zidu.
Prigodno tužna pisma.
Sjaj u oku.
Ou jea.
Ovaj debil je opet slomljen.
Rascjepkan.
Ma evo vam svaki komadić mene.
Ako je išta ostalo.
Ako imate srca uzet još.
A veliki san dio i ja dala.
Zbog svoje jbene zaljubljenosti,zaluđenosti.
Ma šta več.
I sad reven po ko zna koji put.
Zašto?!
Jer je sve šta će se dogodti=ništa.
Zašto?!
Neznam.
Naslućujem,ali lakše je reć neznan.
Jedna osob mi je rekla:''Pa zašto mu ne kažeš,pokažeš,,,da ti se sviđa.''
Neču(Iza toga se krije nemogu.)
Jer,previše bi bolilo dobit odjeb.
Neću,bojin se.
Neznan šta ću.
Ou jea.Sjetih se.
Ostat u sjeni.
Ajme kako mrzin sve ovo.
Voli/ne voli.
U oba slučaja boli.
Da,bol.
Nešto na šta sam postala naviknuta.
Nažalost.
Neki su doživili i veću bol od ove moje.
Stvarnu bol.
I ove stavri koje mene muče mogle bi se nazvat sitnicama.
Ovo me sad podsjeća na onaj humanitarni koncert.
Za vatrogasce.
Čula san da su skupili milijun.
Aj neka.
Iako je cijena ulaznice malo preniska, 20kn.
Ma nije preniska,al' mogli su i više.
Podnila san sve,čak i tompsona,kojeg nevolim posebno.
Valjda me uvatilo.
Ponilo me.
Heh.
On je isto bija na tom koncertu.
Grrrrr./ili ne.
Neznan.
Ma.
In the end it doesen't even matter,
I coluld spen my life in this sweet surrender.
Evo mene.
Opet.
Nije puno prošlo.
Naravno.
XD
Sritna san.
Zapravo,neznan jesan li sritna.
Ali razveseljena san.
1.Najbolje prijateljica mi je napokon ''zaboravila'' lika,zbog kojeg je često bila totalno drukčija osoba.
Sad koliko ga je ona zaboravila neznan.
Ali glavno je da ona u svojoj glavi ne pomišlja na njega tako čestoo.
Potrudit ću se pomoć joj da ga zaboravi,jer on stvarno nezaslužuje da bude voljen od osobe kakva je ona.
2.Hrčkasta priJatelJica Javila viJesti.
LiJepe viJesti.
Weoma.
Crv ushićen i veoma sretan.
**
Maloprije san shvatila koliko san se ja prominila.
U 8.(Sad san 1.).
Koliko san učvrstila neka prijateljstva,stvorila neka nova.(Nisan ih sama ja stvorila za prijeteljstvo se ipak tribaju obe strane trudit.)
I niusan čak falila u procjeni ljudi.XDZahvalna sam tim ljudima,XD
Valjda će se pripoznat.
Koliko su se stvari popravile.
Koliko mi je sad bolje.
Ou jea.
Jupiiii.
Jupy.
Heh.
**
Sićate li se osnovne?!
Osmog razreda?!
Neželin ovin šta slijedi reć kako san ja odrasla a osmašice nisu.
Ja neželin odrast.
...
Samo sićan se da san bila puno drukčija od njih.
Jednu curu,koju ja poznajen.
Te divne osmašice su odjebale.
Ovi jedan lik joj je reka da smrdi i tako ta sranja...
I sad se niko s njon ne druži osin dvoje ljudi.
Neću reć da ja nikad nikog nisan odjebavala.(To bi bilo licemjerno.)
Jesan i ja,zato jer mi neke osobe nisu pasale.
A rijetko kome ta osoba i je pasala.
Svaki razred je ima te neke otpadnike.
Neželjena.
Ali nije bilo tako grubih odjeba.
To mogu reć sa sigurnošću.
A tu morate i razmislit kako ja baš nisan bila najinformiranija.Tako da ja sa sigurnošću govorim o onom šta san ja poznavala.
Ali jednostavno ne shvaćan.
Ja san mislila da se takvo nešto događa samo u filmovima.
Da jelena,opet si pogriješila.
Nevermind.
Samo se nadan da će ta cura uspit preživit paka koji je očekuje.
Prigodan stih:''Don't you take it so hard now,
And don't you take it so bad now...''
Neću više o tome.
Jer opet sve šta kažen je na neki način licemjerno.
=(
**
Sutra opet škola.
Grrrrrr.
Nevermind.
**
Pozdravi:
Pozdravljan sve koji čitaju moje postove i ostave komentar nakon čitanja.
Znači samo dvi osobe.
Heh.
Onda proslijeđujem pacowske pozdrave Hrčku.
I onda pozdravljan sama sebe jer mene niko neće pozdravi.
XD
Sve vas volin.
Take me to the past.(To the places i love.)
Evo opet post.
Sama sebi počinjen ić na živce.
Al' neka.
Petak je.Deset i 25.
sidin u kući.
Zašto!?
Neman s kin izać.
Grrrrrrrr.
Zašto?!
Neki su lini a nekima,,,...
Mamica se tu ubacuje.
Iden sad na drugu temu koja je povezana,
Vrlo često san mislila da su drugima matere bolje od moje.
Sad shvaćam da je meni moja najbolja.
Nevrijeđam ničiju mater...
U biti.
Petak je.
Ja i jedna oćemo u pece.
Sve super.
Ali?!
Do kad moš ostat.
Devet ipo.
Devet ipo!!!
Ja blenen ki koza.
Alki zašto.
Paaaa,mater mi je rekla.
U jbte.
Ok,planovi se promine.
Ostajemo u ulici.
Zove!?
Bla,bla,bla...
Ali zašto..?
A daj...?
Pa tu smo...?
Živčano prikidanje.
Ajme je glupa.
Aj iden ti ća.
9.30.
--->Neshvaćam.
Zašto.
Jesan li ja neko loše društvo pa se boji.
Jeli ona njoj laže...?(Nije.)
Jeli ona puši...?(Ne.)
Jeli radimo stvari koje ne bi tribale radit...?
(Ne.Smijemo se,zajebajemo,živimo.)
Ne kužin,zašto.
OK,svcako ima svoje razloge.
Ali ipak san malo razočarana time.
Uvik san smatrala tu tetu super i odjednom...?
Ma nevermind.
Svi smo mi u drukčijim situacijama.
A oni uvik žele najbolje za nas.
Trude se.
Ljute se.
Zamjeraju pizdarije.
Pomažu.
Zabranjuju.
To jednostavno moraju tako.
I znan da se neman pravo mišat u poslove odraslih.
I neću.
Svi njih volimo,ma koliko puta rekli da ih mrzimo.
To je ona ljubav koja nam je urođena i kasnije je samo razvijamo.
Ja san dite,neću se mišat u poslove odraslih.
Veelikih ljudi.
**
Uklapam se.
Prestajem smatrat ovo velikom pogreškom.
Počinjem volit.
Nesmin.
Inaće su sljedeće 4 godine uništene.
Srića šta ih ona sve zabavlja,pa niko neće ni skužit.
Ne volin ga,samo neki čudni osjećaj.
Grrrrrrrr.
Ma sve će se to zadržat na prijateljstvu/poznanstvu.
**
Vidila san ga maloprije.
Tinjajući plamen je narastao.
Izgaram.
Radi neuzvraćanja.
Radi toga šta on voli,drugu.
Ja san opet u sjeni.
Mrzin bit tamo.
Mrzin razmišljat o njemu.
A nemogu prestat.
Neželim volit,ne više.
Znam,uvik isto.
Oprostite mi.
Na polju hladne kiše padaju.(Can i play with madness.)
Znam da prečesto pišem postove.
To me obično uvati inspiracija u školskom dijelu godine.
Eh,da.
Di da počnen.
**
Ponekad stvarno ne shvaćam sama sebe.
Ponekad san tako sritna i onda odjednom me uvati neka želja da nebuden sritna.
Predebilno,znam.
I sve to mi je glupo.
I u takvim trenutcima se osijećan tako pokislo iako sunce sja.
I neznan.Ovo mi je sad samo palo na pamet.
**
E pa kako san ja.?!
Zamislite,ni sama neznam.
Sritna san na neki način!?
Tužna isto.
Više sritna.
Pomalo zbunjena svojim osjećajima.
Grrrrrrrrrrrr.
Ne plačen,već dugo vrimena.
Možda je to dobro.
Možda se u mnei skuplja nešto šta ja neznam.
Nije ni važno.
U ovom trenutku,sada.
Ja san OK.
Dišem punim plućima.
Iako me škola ubija.
**
Evo opet mene s onim šta u svakom postu spominjem.
On.
Volin ga.
Vjeroatno više od ičega.
Iako to vjeroatno kažen za svakog ko mi se malo duže sviđa.
(Nemogu drukčije.)
I sad se on meni sviđa već dugo vrimena.
I ja mislin da ovoj jednoj ženskoj isto sviđa,valjda.
I ona se najvjeroatnije sviđa njemu.
A ja san s njon ok.
I sad ja mrzin njega(iako mi nije ništa kriv),al' eto.
Moran nekoga mrzit.
I iden se sad ukokat,jer ovo sve stvarno počinje gubit smisao.
I sad san sama sebi pokvarila rapoloženje.
Grrrr.
Ajme,mrzin ga,ili ipak nisan.
Grrrrrrr.
I opet ja ga nemogu zaboravit.
Užas.
Nevermind.
Hrčak bilo kakva informacija.
Traži se.
Crv u komi.
Crv mrzi.
Evo sad će crv plakati.
I bit će veoma ljut zato jer će mu se crna šminka razmazati.
Ma nemogu više.
Iden.
Il vas volin sve ili nevolin nikoga.
Nobody loves noone.
Kroz moje prazne džepove vjetrovi mi prolaze,a kroz cipele kiše jesenje.
Vikend.
Blaženi izlazak.
Piće,konobar...
Opuštanje.
Nešto šta mi je tribalo.
Sviđa mi se moj razred.
Ali koliko god se oni meni sviđali,ja njih neznan.
Nema onih opuštenih razgovora.
Debilne zajebancie.
Sad tek shvaćan da je osnovna zaista daleko iza mene.
Svi ti ljudi.
Fale mi.
**
Danas san bila na piću sa najboljon prijon,Josipon,i neke dvi ženske.
Po prvi put nisan razmišljala.
Opustila san se totalno.
Smijala san se.
Totalno san poludila.
Opet san bila ja.
To je ka neko ispuhivanje nakon 5 dana skrivanja.
Šta san skrivala?
-Sebe.
Ti ljudi tamo me ne poznaju.
Ja nemogu njima uletit s nekon debilonon rečenicon i otić.
Moran pazit da ne bi stvaorila od sebe nešto šta nisan.
I tako ja 5 dana.
Guram.
Pomalo pričan s ljudima.
Intezivnije se družin s Mateon i Eli.
Udružile se kaštelanke.
Heh.
Neda mi se još ić u totalno upoznavanje ovih ljudi.
Koliko god zanimljivi bili.
Promatram.
Glavno da mi ime znaju.
**
Moran se sad dotaknit jedne teme.
Pahuljica je spomenila u svom postu.
*Samopouzdanje.
Nemogu reć da ga nemam.
Iman ga nešto malo.
Ponekad ga samo odglumin,blefiran.
Ponekad san puna samopouzdanja.
Kažu da moraš mislit samo najbolje o sebi ako želiš da te drugi smatraju takvon.
E,pa,zašto ja onda nemogu?!
Zbog straha.
Najveći strah,onaj koji mi svi imamo.
Strah od blamaže.
Da nećemo napravit nešto onako kako bi tribalo.
I onda nam samopouzdanje nestane.
Jer lako je nešto krenit obavit.I misliš kako češ 100% to nešto napravit baš onako kako triba.
Ali?!
Šta kad zezneš?!
Koji će odgovor pokazati da imaš još samopouzdanja.
Znajući do čega me sve moje samopouzdanje može dovest.
Moj razum spriječi samopouzdanje.
Znan da ga sad iman više nego prije.
Vrime je sve dovelo na svoje,neki ljudi su mi pripomogli da shvatin da san ja posebna.Da zalsužujen imat prijatelje.
I sad mi to samopouzdanje pomaže.
Ne umiren od straha kad triba nekom pružit ruku,...
Ne bojin se uć sama u autobus.
Blamaže se još uvik bojin,i to ponekad ubije moje samopouzdanje.
Ali previše samopouzdanja može škodit.
Dovede do egoizma.
Eh da sve ja.
Sve je o meni.
Ja,ja,ja,ja i ... ja.
**
Ljubav.
Ehhh,kad mene krene u ljubavi bit će apokalipsa.
Volin,previše.
To čudovište koje volin ne vidin baš često.
To čudovište nezna da ga volin.
Vidin ga svako toliko.
Opće komunikacije nema.
Svodi se na sviranje u prolazu .
Ili osmijeh.
Okrećem se svaki put kad ćujem motor.
Šta nikad prije nisan radila.
Strepim.
Umiren od želje da ga vidim.
Neman pojma šta radi ovih dana.
Ehhh.
Nni meni lako.
Heh.
**
Prijatelji.
Sve je dobro.
Prijatelji su još uvik tu.
Svađamo se.Grlimo se.
Blido se gledamo.
Vriđamo se(iz zajebancije naravno,nebi ja namjerno prijatelja uvridila.).
Nanosimo bol jedni drugima.
Heh.Depiliranje trakicama.Grrrr.
Prijatelji su još uvik prijatelji.
**
Ja.
Eh,počinje egoizam(debilni osmijeh)
Da,da JA.
Dobro sam.
Nisan tužna.
Dobre san volje.
Puna energije.
Osijećam se živom.Osdijećam se dobro.
Preplavljuje me samopouzdanje.
Ludin.
Skačen.
Buljin.
Zavodin strance po autobusu lizanjem usana.
Ufffff.
Sama se sebi smijen.
Na neki način se osijećam odlično.
Neke stvari bi rado prominila.
Ali nemože bit svesavršeno.
Grrrrrrr.
Zaaaašto?!
**
Samo još ova tema.
Izražavanje svog mišljenja na pogrešnim mistima.
Otiđi te na blog mmmiiiaaa.blog.hr pa ćete shvatit o čemu ja.
Neke ljude stvarno nevolin.
Baš nisan.
Sad san napokon i načisto s tim koji su to ljudi.
Prije ih nisan volila,pa jesan(prisilno),sad nevolin.
Ali ne pišen sve i svašta o tim ljudima.
Jer to šta govorimo o drugima pokazuje kakvi smo mi zapravo.
Povremeno tračanje je neizbježno,ali govorit za nekoga po internetu da je drolja,izlizana glupača...
Šta je to,kakve osobe to mogu napisat?!
Žicnilo me.
SAmo tako.
Uključila san se u diskusiju po imenon.
Sad san anonimac.
Shvaćajući da će jedna osoba gadit bilo koga,lažima ili bilo kako drugačije.
Postala sam anonimac.
Osoba iz sjene koja iskazuje svoje mišljenje.
Neću da se o meni razvlače lijepi komentari.
Zašto to jedni drugima radimo?!
Time pokazujemo samo koliko smo primitivni.
Grrrr.
Neee,nismo primitivni.
Moderni smo.
Jer oni primitivci su uvik bili jedni uz druge.
Prijeteljski nastrojeni.
Nisu znali mrzit.
Ni lagat.
Traže se primitivci,oni izvorni,šta su odali totalno zgrbavljeno.
Ma mogl bi sad pisat do beskonačnosti.
Ali neču.
Sritni ste jel da?!
**
Oke.
**
Hrčak mogli bi mi na piće.
Jedan dan.
Nek bude subota.
I Želim vidit pahuljicu.
Znači hrčak i pahuljice hoćemo li na piće jedne subote.
Svako iz našeg razreda je dobrodoša.
Tako da....
I hrčak ono drugo piće,s pacowno,možemo zaboravit.
Meni se čini.
Grrr.
Vas dvi mi se javite ako oćete na piće.
A ako nećete,ma nemože.Morate.
Hih.
Oooo,iden sad.
Post mi je preeeeedug.
Vanka mladi mjesec sja...
Volin vas.
First impressions.Ou jea. * =D
Strah je još tu.
Zapravo to i nije više strah.
Mala nelagoda.
Pokušaj prilagođavanja.
Ne sviđaju mi se ti novi ljudi.
Ili mi se možda sviđaju.
Neznan šta da mislin o njima,još.
Neki mi se čine OK.
Družin se s dvi kaštelanke.
Najgore od svega je to šta se tamo svi znaju.
I već su svi u ekipicama.
Grrr.
Grozno.
Al opet s većim dijelom razreda san uspila vodit nekakav razgovor.
Ma dobri su oni.
*************
Malo me je strah odat onin hodnicima.
Svi oni stariji,sinko stravinja.
I ima preeeviše ženskih,koje se drže veeeoma visoko.
Bar se meni tako čini.
********************
ma sve u svemu je dobro.
Nek se malo navinen na novu okolinu.
Jedino šta san već zamrzila su autobusi.
*************
Baj d vej.
Neka ženska je rekla za mene da san čudna.
Ja?Čudna?
Svašta.
Aj neka,neka.
Iden sad....
*Zaboravih:::::nastavnici su Ok.
Are you happy now?
Neki smirujuć osijećaj.
Kada sve sida na svoje misto.
Dobro ne baš sve.
Ali velika većina.
Na neki način mi je drago šta ću uć u taj razred sama.
Iman samo sebe.
Moran istraživat,upoznavat.
Je,strah me je naravno.
Ne prolazi to mene tek tako.
Ali u jedan-dva dana sve polako sidne na svoje misto.
Srića,ljubav,prijateljstvo,škola...
*********************************
Vanka puše.
Hladno je.
Rolete su mi spuštene.
Nema pogleda vanka.
Nebo će se rasčistit i sutra će bit vedar dan.
Sve će bit smireno.
***********************************
O ljudima koje ostavljam.
Hmmm,kao ostavljan.
To su oni kojima neču više imat kontakta kad krenem u srednju.
Često,ali stvarno često san bila razočarana s velikom većinom mojih poznanika.
Ponekad san ih procijenivala krivo i rekla bi o njima stvari koje bi sutradan požalila.
Ali sada kad san još jedanput razočarana postupkom nekih.
Vidim,bila san u pravu.
Zbog najbolje prijateljice san se družila s njima.
{duga priča}
Ona bi uvi govorila kako ona voli bit u ekipi-
Neka bude puno ljudi.
Hmmm,a ja uvik san više volila kad smo nas tri same.
Ja san bila ja.
Ja bi rekla šta god bi tila.
Skakale smo i glupirale se.
Dok se nisan skompala one dvi lude nisan imala prijatelja.
Mislin družila san se ja s ljudima,krivim ljudima.
Stvarno krivin.
Jednostavno se nisan uklapala među njih.
Odjedno san počel se družit Visokon.
I Niskom.
Heh.
Sve se prominilo.
Ja san se prominila.
Sprijateljile smo se u roku od tjedan dana.
Znate li kako je kad nađete osobe koje vas shvaćaju.
Slušaju.
S kojima pričate gluposti i gluposti.
Kojima plačete.
**************
Postoji netko tko te poznaje u cjelosti.
*Tog nekog ćemo nazvati prijateljem.
U mom slučaju su to dvi osobe.
******************
Volin ih više od ičega na svitu.
Uz starce,i dva grozna brata.
****************
Ma neću više o prijateljima,može se shvatit koliko mi znače.
Njima mogu sve oprostit.
Ali one se nikad neće dovest u situaciju da tribaju moj oprost.
*******************
Pribacujen temu.***********
Ljubav.
Sad nije to ljubav.
To je ona tinejđerska zaljubljenost koja mene pukne svako toliko.
Al' ja uživan u tome.
Nesritno zaljubljena.
Uvik.
Al' zaljubljena sam,to je glavno.
Ajme,užas.
Ma nema veze.
Bar iman o čemu razmišljat.
**************************
**********She***************
And she walks on the valley of the death.
She cares for nothin.
She doesn't smiles.
No emotions.
Cold look.
She handels her worries her way.
She looks for no help.
She wants to be alone.
She gets there and knows there's no coming back.
***********************************
Ovo gori nađoh na nečijem blogu,ima toga još i još.
Al' neda mi se prepisivat.
****************
Iden leć sad.
Možda mi se napokon počne spavat.......
************
Where do you go when you're lonely?
-I follow you.
****************************
*How i wish you were here.
