Evo.Ja.Opet.
Plač.
Nema prestanka.
Prazan pogled prema zidu.
Prigodno tužna pisma.
Sjaj u oku.
Ou jea.
Ovaj debil je opet slomljen.
Rascjepkan.
Ma evo vam svaki komadić mene.
Ako je išta ostalo.
Ako imate srca uzet još.
A veliki san dio i ja dala.
Zbog svoje jbene zaljubljenosti,zaluđenosti.
Ma šta več.
I sad reven po ko zna koji put.
Zašto?!
Jer je sve šta će se dogodti=ništa.
Zašto?!
Neznam.
Naslućujem,ali lakše je reć neznan.
Jedna osob mi je rekla:''Pa zašto mu ne kažeš,pokažeš,,,da ti se sviđa.''
Neču(Iza toga se krije nemogu.)
Jer,previše bi bolilo dobit odjeb.
Neću,bojin se.
Neznan šta ću.
Ou jea.Sjetih se.
Ostat u sjeni.
Ajme kako mrzin sve ovo.
Voli/ne voli.
U oba slučaja boli.
Da,bol.
Nešto na šta sam postala naviknuta.
Nažalost.
Neki su doživili i veću bol od ove moje.
Stvarnu bol.
I ove stavri koje mene muče mogle bi se nazvat sitnicama.
Ovo me sad podsjeća na onaj humanitarni koncert.
Za vatrogasce.
Čula san da su skupili milijun.
Aj neka.
Iako je cijena ulaznice malo preniska, 20kn.
Ma nije preniska,al' mogli su i više.
Podnila san sve,čak i tompsona,kojeg nevolim posebno.
Valjda me uvatilo.
Ponilo me.
Heh.
On je isto bija na tom koncertu.
Grrrrr./ili ne.
Neznan.
Ma.
In the end it doesen't even matter,
Post je objavljen 20.09.2007. u 21:20 sati.