Where do you go when you're lonely?Where do you go when you're blue?I follow you.
Hmmm.
Neželin.
Strah me užasno.
Ljutnja.
Škola.
Nova lica.
Strah.
Svi se bojimo.
Prihvaćanje od strane drugih.
Njih stavljamo isprid sebe.
Dolazimo njima pri oči.
Ko voli počinjat jednu te istu stvar od početka.
Sretna lica skrivaju strah.
Stisak ruke vodi prema otkrivanju nepoznatog.
Ne,to nije više naš teren.
Mi nismo oni koji imaju pravo glasa.
I tako ćemo uć u učionicu i pokušati doprijeti do ljudskih srca koji su okovani strahom.
Ulazimo sami ili uz nekog poznatog.
Strah je još uvik tu.
**********************************************
Zašto se naljutih na tebe???
Znajući šta me čeka iza onih vrata i spremna na sve najgore.
Ulazak u leglo nepoznatog ne bi bija tako strašan da iman nekog uz sebe.
I dojednom ostanem sama.
Na meni pomalo bolan način.
I strah nadjača svaki osjet koji iman.
Ljutnja,prirodna reakcija na strah.
Pojavi se.
S pravom,bez prava,nije vrijedno razmišljanja.
***********************************
Zašto tako brzo oprostih???
Razumin i tebe.
I znam da i ti imaš slične misli u toj glavi.
I da i tu živi strah.
Ideš za onim što poznaješ najbolje.
Razmišljajući ili ne.
Netko je povrijeđen.
Ali ipak znam kakva si.
Doneseš odluku u trenutku ne razmišljajući.
Možda si i razmišljla ,ali...
Ni sama ne znaš šta da napraviš.
Nije bilo teško oprostit ti.
I ako ti je neko drag,nije teško prić priko nekih stvari.
I ne na neki način krivin Marijanu.
**************************************
I to za nekolicinu stvari.
U to spada i znaš već ko' i nekrivin nju šta mu se ona sviđa..
Već je krivin šta ona isprid mene govori kako ovo,kako ono..bla,bla ,bla.
A zna da se on meni sviđa,jer ja rekoh,i ti si bila tu.
Ali šutin.
Znan ona ti je najbolja prijateljica.
Ali ja već dugo,dugo šutin i držin sve to u sebi.
Dobro neću sad govorit protiv nje,ali mi ipak neki njeni postupci smetaju.
**********************************************
Ma jbg.
****************************
Jutros san bila u školi.
Išla san uzet potvrdu za pokaz.
Ova žena šta je bila zadužena za te potvrde mi je ulila strah u kosti.
cila je bila neljubazna.Grrrrr.
Upoznala san neke dvi ženske s kojima ću ić u razred.
Male i imaju aparatić.
Način pripoznavanja.
**************************************
Sve nas škola jbe u mozak.
Naravno ja ću živit s nadom za bolje sutra.
Nemože ništa bit loše dok god iman one dvi lude kraj sebe.
Dok se smijen i plačen.
Emocije nas čine ljudima.
******************************************
Bojin se,valjda je to normalno.
Najviše me strah toga da niko neće tit pričat s menom.
Ma ko zna?
*************************************
Lito je gotovo.
Sad mi je ža.
Ode moja sloboda.
Ma izdržat ću ja to.
*********************************
Sinoć san se lipo isplakala.
Ali su onda došle one dvi pa sam morala bit sritna.
Krja prijatelja ka šta su one jednostavno nema tuge.
****************************************************
I by the way ako me vidite mrtvu sutra to je zato šta sam prišla max adsl.
Opet i opeto i opeet.
Heh,iden na brzinu obajvit ovo čudo.
I onda ću otić na par blogova.
Javit se nekima.
Pa na spejs...
Pa na nebo...
I na baletnu =D
End of carefree laughter.
Dugo me nije bilo.
Znam.
Malo internet šteka,malo lijenost i nema posta.
=)
Ljeto je završilo i sad se vraćamo u školu.
Nije baš da se vraćamo,opet upoznavanje i te gluposti.
Novi početak.
Tek mi je sad pomalo ža' šta više neiden u razred s onin luđacima.
Onda je bilo jednostavnije,znam sve,neke san volila neke baš i ne ali znala san ih.
Mogla san pričat s njima.(Ništa posebno ali jedna vrsta komunikacije.)
Sve je bilo nekako rutinski,opuštena atmosfera,zajebancija.
Sićan se eskurzije i kakvo je stannje bilo u razredu nakon eskurzije.
Ža mi je stvarno.
A ponajviše šta san nakon kraja izgubila sve kontakte s nekima.
Neki mi se čak ni ne jave.
I sad kad je kraj lita razmišljan kako san ga provela.
Bilo je lipo,stvarno lipo.
Nemogu reć da je bilo presavršeno ka i prošlo,ali bilo je lipo.
I sad je nekako pravo vrime da završi.
Atmosfera pada,a i nikome se više neda kupat,osin meni naravno. =D
Moja raspoloženja su se ovo lito minjala iz dana u dan.
Nekad bi cili dan bila koma pa bi navečer odlučila kako ću bit sritna.
Nekad bi se naljutila na nekog pa bi se nakon po ure ispričavala.
Vidin da san sad napokon naučila priznat svoje pogreške.
Najboljin prijama ... Ja san kriva,znan,oprostite mi.
Drugim ljudima se ispričan ali bez previše emocija.
Neke stvari se nisu prominile,bolje rečeno neke osobe.
S nekima nikako na zelenu granu.
Ali navikla san se.
TRudin se koliko mogu bit ljubazna,pokušavan nikoga ne mrzit.
Neki mi zamjeraju neke stvari,nekima još nemogu oprostit neke stvari.
To naravno negovorim nikome,jer neke stvari ipak je bolje prešutit.
Ubrzo će opet doć ono vrime pićenja do prugice.
Tamo me uvik uvati neka tuga,ali opet neki smirujući osijećaj.
*******************************************************************
*************************kraden hrčkove crte,opet********************
*******************************************************************
I dok novim crvenim strakama lagano lupkan pod,pokušavajući skopčat korak za tango,shvaćam.
Kako mi je lipo,dok skačem po ulici pivajući elvisovu pretty woman shvaćam koliko sam sritna.
Kako je svaki dan savršen.
Koliko me sitnice ispunjavaju.
(Koliko volin elvisa.=D)
Koliko volin svoje prijatelje.
One su totalno pesimistične.
Kad krenemo u srednju nećemo se više družit,bla,bla,bla...(Citiram.)
Misli da će imat neku svoiju ekipu i nać će odma nove najbolje prijatelje.
Aha.
I počet će padat s neba.
Možda san ja preoptimistična,ali smatran ako smo mi baš prijatelji da nas srednja neće razdvojit.
Ma.
***********************************************
Ono gori je napisano prije dva-tri dana.
Još san uvik raspoložena.
Veoma dobro.
Do maloprije smo ja i nata plesalke tango i pliot po ulici i izvodile gluposti.
Žana je u Berlinu.
Lipo je...
Znate li kako mi je...?
Strah.
Now i see how much they mean to me.
Šta me potaklo na ovi post???
Paaa,dvi ženske su se posvađale.
Matka i Turkovićka.
Matka je nešto izlagala Turkovićki u vezi sinja.
I ova se naljutila.Matka joj se želi ispričat,jer joj je žaa,i shvaća da nije mogla napravit veću glupost nego lagat najboljoj prijateljici.
Naravno turkovićka je totalno tvrdoglava i glupa ako se mene pita.
Otkad se prestala družit s matkon počela se družit s jednon ženskon koju mrzi.
I danas kad je matka tila pričat s njon,ova njoj rekla,ako mi imaš šta reć reci mi isprid nje(ženske koju ni ona sama ne voli),ona zna sve.
Znan da san malo odužila al' da shvatite o čemu je riječ.
I sad ja shvaćam kako dobre prijetelje ja iman.
Je da se često posvađan s njima,al' uvik se pomirimo.
Drago mi je šta je tako je.
Kako san ja ovih dana.
Paaa,dobro,valjda.
Stalno san u nekoj trci pa ni ne stignen razmišljat.
Naravno još san uvik luda za ..................
Al' držin se.
Pomalo se bojin škole.
Maltretiran starce,da mi kupe starke.
Mislin,dali su oni meni pare,samo moran ić u Split kupit ih.
Grrrrrr.
Al' sve u svemu,trudin se iskoristit ovo malo lita šta je ostalo i nemislit loše.
Valjda ću uspit.
Sad iden ća jer će mi doć nata.
Satrat ćeme ako opet buden na kompjuteru.
=)
Ćao.
=D
Sayin' hello to new world again.
*Naslov nema veze sa postom.
Standardni početak.
Znam da želite znat kako sam.(sarkazam)
E,pa,nisan baš najbolje.
Ovo kako se sada osijećam smatram razdobljem u kojem analiziram sebe.
Smatram ovo najbolnijim šta neko može sebi učinit.
Pogotovo ako je poput mene.
Ja iman naviku kad iščekujem nešto bit realna,možda čak i pesimistična.
Jer ako se nadan previše i nebude onako kako san se ja nadala da će bit onda buden cila neka ...
I zamislite šta ispadne kad jedna takva osoba razmišlja o sebi.
Hmmm...?
OK,ovo gori nije važno.
Ima još jedna stvar(zapravo ih ima puno višeee,ali..!}
Pisala san i prije kako san bila luda z jednin likon.
I cilu vječnost san se trudila da ga zaboravin,pribolin,il' šta već.
Nije išlo.
Onda san se jedno jutro probudila i shvatila da san ga zaboravila.
Da nije ona bitna stavka koja me muči već neko vrime.
Kroz glavu mi je proša tračak nade.
Da može bit bolje.
Naravno nije bolje.
Opet san luda za nekin.
Al' ovaj put to nije ono nešto.
Jednostavno neka blesava zaluđenost.
Nešto šta mi izmami smiješak na lice.
Ubija sebi vrima kad nemogu zaspat,pa razmišljan o njemu...
To san ipak ja.
Vječno nesritno zaljubljena.
I stalno se žalin zbog toga.
Al' mislin da je to zato jer uživan u tome.
Neiscrpna tema.
Heehe--->
Moran priznat da san malo i zbunjena.
Sa svime šta mislin i osijećan.
Nekako je sve čudno.
Glupiran se da se opustin.
Smijen se da zaboravin.
Budna san svaku večer jer želin podočnjake.
Znači ja san sad nešto ovako--->:
1.nesritno zaljubljena
2.totalno zbunjena
3.vjeroatno sretna
4.previše brbljava--->to se događa kad san sritna
5.veoma pospana
6.željno iščekujem puno stvari
Naučila sam:
1.Da su prijatelji nešto najvažnije u životu.
2.Kako kad tribaš i prihvatit neke ljude onakvi kakvi su,možda ti se svide.
3.Ne nabijat sebi osijećaj krivnje ako si sretan a svi oko tebe u komi.
4.Ić spavat u 11 a dizat se u 9.
5.itd...
Ima još toga al' ovo nekako smatran najvažnijim.
Iako nikoga vjeroatno nije briga.
Hehe.
Iden sad spavat.
5.07a.m. je
Kidam na lijevo.
MA sve VAS volin.
