Hmmm.
Neželin.
Strah me užasno.
Ljutnja.
Škola.
Nova lica.
Strah.
Svi se bojimo.
Prihvaćanje od strane drugih.
Njih stavljamo isprid sebe.
Dolazimo njima pri oči.
Ko voli počinjat jednu te istu stvar od početka.
Sretna lica skrivaju strah.
Stisak ruke vodi prema otkrivanju nepoznatog.
Ne,to nije više naš teren.
Mi nismo oni koji imaju pravo glasa.
I tako ćemo uć u učionicu i pokušati doprijeti do ljudskih srca koji su okovani strahom.
Ulazimo sami ili uz nekog poznatog.
Strah je još uvik tu.
**********************************************
Zašto se naljutih na tebe???
Znajući šta me čeka iza onih vrata i spremna na sve najgore.
Ulazak u leglo nepoznatog ne bi bija tako strašan da iman nekog uz sebe.
I dojednom ostanem sama.
Na meni pomalo bolan način.
I strah nadjača svaki osjet koji iman.
Ljutnja,prirodna reakcija na strah.
Pojavi se.
S pravom,bez prava,nije vrijedno razmišljanja.
***********************************
Zašto tako brzo oprostih???
Razumin i tebe.
I znam da i ti imaš slične misli u toj glavi.
I da i tu živi strah.
Ideš za onim što poznaješ najbolje.
Razmišljajući ili ne.
Netko je povrijeđen.
Ali ipak znam kakva si.
Doneseš odluku u trenutku ne razmišljajući.
Možda si i razmišljla ,ali...
Ni sama ne znaš šta da napraviš.
Nije bilo teško oprostit ti.
I ako ti je neko drag,nije teško prić priko nekih stvari.
I ne na neki način krivin Marijanu.
**************************************
I to za nekolicinu stvari.
U to spada i znaš već ko' i nekrivin nju šta mu se ona sviđa..
Već je krivin šta ona isprid mene govori kako ovo,kako ono..bla,bla ,bla.
A zna da se on meni sviđa,jer ja rekoh,i ti si bila tu.
Ali šutin.
Znan ona ti je najbolja prijateljica.
Ali ja već dugo,dugo šutin i držin sve to u sebi.
Dobro neću sad govorit protiv nje,ali mi ipak neki njeni postupci smetaju.
**********************************************
Ma jbg.
****************************
Jutros san bila u školi.
Išla san uzet potvrdu za pokaz.
Ova žena šta je bila zadužena za te potvrde mi je ulila strah u kosti.
cila je bila neljubazna.Grrrrr.
Upoznala san neke dvi ženske s kojima ću ić u razred.
Male i imaju aparatić.
Način pripoznavanja.
**************************************
Sve nas škola jbe u mozak.
Naravno ja ću živit s nadom za bolje sutra.
Nemože ništa bit loše dok god iman one dvi lude kraj sebe.
Dok se smijen i plačen.
Emocije nas čine ljudima.
******************************************
Bojin se,valjda je to normalno.
Najviše me strah toga da niko neće tit pričat s menom.
Ma ko zna?
*************************************
Lito je gotovo.
Sad mi je ža.
Ode moja sloboda.
Ma izdržat ću ja to.
*********************************
Sinoć san se lipo isplakala.
Ali su onda došle one dvi pa sam morala bit sritna.
Krja prijatelja ka šta su one jednostavno nema tuge.
****************************************************
I by the way ako me vidite mrtvu sutra to je zato šta sam prišla max adsl.
Opet i opeto i opeet.
Heh,iden na brzinu obajvit ovo čudo.
I onda ću otić na par blogova.
Javit se nekima.
Pa na spejs...
Pa na nebo...
I na baletnu =D
Post je objavljen 31.08.2007. u 14:26 sati.