When you feel so tired, but you can't sleep...!
Hmmm.
Fix you.
Coldplay pjeva mojim venama.Ummm.preglupa izjava.
Da počnem...
Znate li kako je osijećat sreću,radost veselje?
Znate li kako je osijećat bol,tugu?
[trenutno ja neznam]
Znate li kako je ne osijećat ništa?
Neopisivo je.Znaš i sam da nemaš razloga bit tužan,i ne osijećaš bol.
Ali jednostavo ne osijećaš nikakvo veselje.
Svaki dan ista tmurna svakodnevnica,iz koje nema izlaza.
izađen vanka,krepajen od dosade
[al' baš totalni zijevvv...]
dođeš doma,isto
i boriš se svim snagama da promijeniš nešto
u svim dijelovima svog života.
brzo odustaneš jer shvaćaš da si ti jedina budala koja želi promjenu.
zabijte se svi u svoje kukuljice.
ostanite nepomični.
nemojte se trudit.
nemojte pomaknit svoje dupe zbog mene.
ionako sam i ja samo prolazna.
za dan dva se više nećete mene ni sićat.
Ummm...
Zaboravite to.
Not gonna happen.
Borit ću se koliko god mogu da neki shvate.
da nije poanta života:
otić na trening,učit,sist malo za kompjuter,gledat tv.
bit je zabavit se.
a pogotovo san sigurna da nije poanta prijateljici koja ti upravo ispriča
kako se osijeća neprimjetno... ubacit se s pričon.
''Hihihi,meni je ovaj lik reka kako san ja baš smišna.
Kako smo ja i još ove dvi visoke najlipše ženske u školi.''
ja njoj stojin tamo doslovno ne zareven,ali ona ima svoju priču.
Da.
[to nije trenutno stanje to me iživciralo prije par dana]
[s tim da san se pokupila onda,uljudno naravno,oladila se malo do kuće,stavila to sa strane u kutiju napravljenu posebno za nju,skrovište svih stvari koje me živciraju]
ah da ne zaboravin ono ''zajebavanje'',iako bi ja to rađe nazvala prikriveno ruganje
oprosti ali ja stvarno iman osijećaj da ti ozbiljno misliš.
[još san ja i rekla da prestane.
i da prestala je.
samo na taj dan.]
i to šta ja nju još uvik začudo Božje smatran najboljon prijateljicon
[iako mi se čini da ona mene više nevidi u tom kontekstu]
ne briše njene postupke.
samo ih spremam u kutiju.
sve će bit u redu dok se kutija ne napuni.
I tako sa svima.i sa svime.
spremam vaše postupke u kutiju.
dajem svima drugu,treću,petu,dvadesetu priliku.
i nisan ljuta na nikoga.
samo san se sitila nekih stvari koje su mi digle tlak.
i nikakvi odnosi nisu prominjeni.
bar šta se mene tiče.
....
yap,yap..
neosijećam.
a želim osijećat bilo šta.
makar to bila bol.
da mogu znat šta osijećan.
da ne srljam u nepoznato.
....
nema ovo ništa smisla...
ubijam dosadu.
ubijam sebe.
....ipak osijećam nešto..
Da to je strah.
iskreno se bojim.
svega...
Dream until your dream comes true...!
I've just stopped dreaming.
Neko vrime se ostavljan pisanja.
...
I closed my eyes only for a moment and a moment's gone...
Očito mi je postala navika imat kratkotrajne napadaje sreće.Ne sviđa mi se to.Ali očito ja neznan drukčje.Ono zbog čega san jedan tren sritna je ono zbog čega san drugi tren tužna.Nesviđa mi se to.posatajem sve svjesnija gluposti koje me čine sretnom.Mislim da prečesto mijenjem mišljenje.Zapravo to je više ovako:U nekim trenutcima se toliko opustim i dopustim sebi optimistično razmišljanje,i tada,u tom trenutku sam sretna,ali kasnije sesjetim svega,vratim se u svoj ukočeni svijet,di sve nije savršeno,zapravo sve je puno realnije... I onda se uvijek dogodi ovo...Možda bi trebala prestat sebi dopuštat opuštanje u nekim trenutcima,moram zadržat optimistične misli dalje od zdravog razuma,da se ne bi pomišali.Neželin bit dobro raspoložena,zato jer znan šta slijedi iza toga.A meni se neda svaki put prolazit kroz isto.Znam da ovo šta sad mislin i osijećam nije trajno i bit će bolje,ali još jednostavno nije došlo vrime da mei bude bolje.I iako ja uvik izgledan sritna,i stvarno uvik san nasmijana,to nije ono pravo,iznutra ja se raspadam.Jer borin se sama sa sobom,uvik se trudim bit nasmijana,jer zašto ljude opterečivat sa nekim glupostima koje mene muče,kad ni ja sama još nisan načisto s tin.Još me i ovo škola ubija u zadnje vrime,ono trudim se koliko mogu,ali jedva čekam praznike jer nemogu više podnit buđenja u 6.30 ili 8 h.Želin se naspavat,pustit mozak na pašu,maknit glavu od knjige...Postajen preživčana zbog sve toga.Sve se nakupilo baš prid kraj,ali iskreno ja mislin da se meni često nakuplja...(To se odnosi na moje duševno stanje,a ne na školu,ja svoje školske obveze izvršavam kako Bog zapovijeda.)I nemogu opisat kako se sad osijećam... Vraćam se jednoj staroj glupoj naviki.Ipak to radim samo u miru svoje sobe...Lipo je gledat izgaranje,udisat,polagano uništavat samog sebe...Polako,da sporije nemože.Nisam ja jedna od oni koji će zapalit isprid škole da bi bila faca,ja ću čak i žestoko govorit protiv toga,licemjerno zar ne.A kad imam svoj mir,što podrazumijeva da nema baš previše članova moje obitelji u kući,onda ću ja smirivat svoje živce na najlakši način... Idem opet prema onoj fazi kad me nije brige za ništa,ništa nije važno,nije me briga...A tako mi je najlakše,jer stvarno ja san prečesto ukomirana zbog gluposti.(U to spadaju uglavnom ljubavni problemi...,ja sam poseban slučaj na tom području.)I tako ta sranja,i opet natrag na pretvaranje.Ma nije važno,neda mi se više ništa.Iden sad spavat.
04.12.2007. u 16:10 | Broj komentara 1 | Print | # | ^Think I'm just happy... :D
Subota je neočekivano dobro prošla.
Mislin da je i petak neočekivano dobro proša.
:D
Četvrtak,idem doma...
Vata me nešto.(Vjeroatno utjecaj pms-a.)
Tužna sam nekako.Gledan vanka.I stvarno mi se ne smije.
Nešto me puca.
Dolazin doma.
Neočekivano sam šutljiva...Bezveze sidin u kužini sa stracima i odjednom se zakačin sa staron.Zbog čaše soka.Ja popizdin.Raspekmezin se.Lupan vratima.Ne pričan.
Oden u svoju sobu.
Reven.Kriomice naravno.Kako brat ne bi vidija.Uziman crvenu teku i pišen...
Ništa ne valja,ovo-ono...
Osijećala san se napuštenom od strane svijeta.Ništa nije bilo u redu.
Do ponoći škraban te glupe izljeve bijesa i tuge.
Sve se složilo u jedan veeeliki sendvič trenutne boli.
I u trenutku isplaniram drastične promjene.
Već vidim promjene,sebe kako postajem depresivno dijete razočarana svijetom...
Hehehehe,ma daj.koje gluposti.
Neće mene jedan trenutak jedan sjebani dan prominit.
Shvaćam da ja poznajem sebe u samo jednom obliku...
Kao sretnu osobu.
=D
I da petak..
Heh,zubar,tjelesni,škola...
Kuća...
Ferrero roše...(neznan kako se to piše..)
Heh,odmor...Bzveze pričan sa starcima...
Gledamo tv.Zezamo se...
Ono ja previše brbljan...
Ubijan ih u pojam...
hehehehehehehe...
A nisan ja kriva.
Ufff.
Subota.
Ustajem iz kreveta u 11.30.
Huraaa...
Razmištan sobu...
Jea..
Sređujen je usput..
Heh.
Izlazn vanka.U 5 uri.Kako kasssno...
Mhm,dolazin u kastelija kad ono lara,mare i tonja taman izlaze...
Ono wtf???
Aj dobro...
heh.
Idemo.Di?
U Kameee...
Jupi...
Mhm,Zašto?
Pa sad.
Ono,pa taj lik..uffff.neman riječi,iako bi on za mene naša koju,ka' naporna...
Heh,...nebriga me.Ajme,ja sam uživala...Oon,krepavala an od smija.SAma sa sebon.To me uvati svaki put kad moran na wc.
Al' eto.Ja sam postala neopisivo sretna. :D
Heh,mislin da ću in počet dolazit malo češće na prove,...
; )
I kad san došla doma,oko 21.30,nažalost...
starci su mi pričali kako sam ja bila baš dobro dijete.
Tako san bila dobra,da je stara mrzila ustajat ujutro.zbog mene naravno.
Starog san jedan put čekićon udrila po glavi.Ujutro prije vrtića su mi morali jaje mućkat.U biti bila sam veoma zla..
huhhu
Ups...
:D
I sad uživajući u svom miru..Podsjećam sebe na neke prošle dane.
Uzimam sakrivenu cigaretu.Palim je.Smotano ka' i uvik...
Polako ali sigurno gori...
Ja povlačim,dim za dimom...
Dođem do pola.puknen.bacin je u smeće.prođe 10 min.. kopan po smeću tražin ostatke.I opet isti postupak.Uživam u blaženstvu.Sama sa sobon.
Nisan tribala.Znan.Nije mi navika znan.Ali nešto je jednostavno vuklo.
Izgorila je do kraja...Ja san sama sebi opizdila plesku.Jer znan da nije dobro.Sad iden oprat zube i leć.
