End of carefree laughter.

cry cry cry Dugo me nije bilo.
Znam.
Malo internet šteka,malo lijenost i nema posta.
=)
Ljeto je završilo i sad se vraćamo u školu.
Nije baš da se vraćamo,opet upoznavanje i te gluposti.
Novi početak.
Tek mi je sad pomalo ža' šta više neiden u razred s onin luđacima.
Onda je bilo jednostavnije,znam sve,neke san volila neke baš i ne ali znala san ih.
Mogla san pričat s njima.(Ništa posebno ali jedna vrsta komunikacije.)
Sve je bilo nekako rutinski,opuštena atmosfera,zajebancija.
Sićan se eskurzije i kakvo je stannje bilo u razredu nakon eskurzije.
Ža mi je stvarno.
A ponajviše šta san nakon kraja izgubila sve kontakte s nekima.
Neki mi se čak ni ne jave.
I sad kad je kraj lita razmišljan kako san ga provela.
Bilo je lipo,stvarno lipo.
Nemogu reć da je bilo presavršeno ka i prošlo,ali bilo je lipo.
I sad je nekako pravo vrime da završi.
Atmosfera pada,a i nikome se više neda kupat,osin meni naravno. =D
Moja raspoloženja su se ovo lito minjala iz dana u dan.
Nekad bi cili dan bila koma pa bi navečer odlučila kako ću bit sritna.
Nekad bi se naljutila na nekog pa bi se nakon po ure ispričavala.
Vidin da san sad napokon naučila priznat svoje pogreške.
Najboljin prijama ... Ja san kriva,znan,oprostite mi.
Drugim ljudima se ispričan ali bez previše emocija.
Neke stvari se nisu prominile,bolje rečeno neke osobe.
S nekima nikako na zelenu granu.
Ali navikla san se.
TRudin se koliko mogu bit ljubazna,pokušavan nikoga ne mrzit.
Neki mi zamjeraju neke stvari,nekima još nemogu oprostit neke stvari.
To naravno negovorim nikome,jer neke stvari ipak je bolje prešutit.
Ubrzo će opet doć ono vrime pićenja do prugice.
Tamo me uvik uvati neka tuga,ali opet neki smirujući osijećaj.
*******************************************************************
*************************kraden hrčkove crte,opet********************
*******************************************************************
I dok novim crvenim strakama lagano lupkan pod,pokušavajući skopčat korak za tango,shvaćam.
Kako mi je lipo,dok skačem po ulici pivajući elvisovu pretty woman shvaćam koliko sam sritna.
Kako je svaki dan savršen.
Koliko me sitnice ispunjavaju.
(Koliko volin elvisa.=D)
Koliko volin svoje prijatelje.
One su totalno pesimistične.
Kad krenemo u srednju nećemo se više družit,bla,bla,bla...(Citiram.)
Misli da će imat neku svoiju ekipu i nać će odma nove najbolje prijatelje.
Aha.
I počet će padat s neba.
Možda san ja preoptimistična,ali smatran ako smo mi baš prijatelji da nas srednja neće razdvojit.
Ma.

***********************************************
Ono gori je napisano prije dva-tri dana.
Još san uvik raspoložena.
Veoma dobro.
Do maloprije smo ja i nata plesalke tango i pliot po ulici i izvodile gluposti.
Žana je u Berlinu.
Lipo je...

Znate li kako mi je...?
Strah.