Znam da prečesto pišem postove.
To me obično uvati inspiracija u školskom dijelu godine.
Eh,da.
Di da počnen.
**
Ponekad stvarno ne shvaćam sama sebe.
Ponekad san tako sritna i onda odjednom me uvati neka želja da nebuden sritna.
Predebilno,znam.
I sve to mi je glupo.
I u takvim trenutcima se osijećan tako pokislo iako sunce sja.
I neznan.Ovo mi je sad samo palo na pamet.
**
E pa kako san ja.?!
Zamislite,ni sama neznam.
Sritna san na neki način!?
Tužna isto.
Više sritna.
Pomalo zbunjena svojim osjećajima.
Grrrrrrrrrrrr.
Ne plačen,već dugo vrimena.
Možda je to dobro.
Možda se u mnei skuplja nešto šta ja neznam.
Nije ni važno.
U ovom trenutku,sada.
Ja san OK.
Dišem punim plućima.
Iako me škola ubija.
**
Evo opet mene s onim šta u svakom postu spominjem.
On.
Volin ga.
Vjeroatno više od ičega.
Iako to vjeroatno kažen za svakog ko mi se malo duže sviđa.
(Nemogu drukčije.)
I sad se on meni sviđa već dugo vrimena.
I ja mislin da ovoj jednoj ženskoj isto sviđa,valjda.
I ona se najvjeroatnije sviđa njemu.
A ja san s njon ok.
I sad ja mrzin njega(iako mi nije ništa kriv),al' eto.
Moran nekoga mrzit.
I iden se sad ukokat,jer ovo sve stvarno počinje gubit smisao.
I sad san sama sebi pokvarila rapoloženje.
Grrrr.
Ajme,mrzin ga,ili ipak nisan.
Grrrrrrr.
I opet ja ga nemogu zaboravit.
Užas.
Nevermind.
Hrčak bilo kakva informacija.
Traži se.
Crv u komi.
Crv mrzi.
Evo sad će crv plakati.
I bit će veoma ljut zato jer će mu se crna šminka razmazati.
Ma nemogu više.
Iden.
Il vas volin sve ili nevolin nikoga.
Nobody loves noone.
Post je objavljen 10.09.2007. u 19:28 sati.