mrzim davati naslove :-)
Evo baš sad razmišljam dal' da napišem još jedan post sličan ovom prethodnom, čisto da dam RaJu mogućnost da se on ispiše. Vidim drago mu iscrpno komentirat moje postove :-)
Ne nisam sad njega spomenula zato da se on ufura u priču kako mi je posebno drag, nego zbog jedne druge stvari.Spomenula sam ga zbog ovog njegovog posta. A dobrom priznajem i zbog nadasve zanimljivog komentara na prošlom postu :-)
Nakon dugo vremena, skupih volje i hrabrosti, zvanično proglasiti ovaj blog pokojnim.
Proveo sam sate i sate čitajući Vaše blogove, proveo sam nekoliko sati pišući svoj..
Sve u svemu, jedno lijepo iskustvo. Na početku, mislio sam da zanos nikad neće stati.. Ali ipak se to desilo, nemam vise volje. Ne mogu vise stici pročitati vaše blogove, niti imam zelju dijeliti svoje misli s nepoznanicima online :( Znam da ovo zvuci glupo, al u biti blog je potpuna suprotnost meni kao osobi. Pomalo ksenofobican, zavučen u svoju kućicu.. svijet gledam poluotvorenih očiju. Hvala vam svima koji ste dolazili ovdje, ali ono iskreno.. hvala onima koje sam zbilja zanimao, kojima nisam bio samo bloger na čijem blogu morate ostaviti komentar, jer će on doći kod vas. U biti, da vama, koji još uvijek volite blogati, ne kvarim (ako je to moguće) doživljaje bloga..želim vam poželjeti sreću i online i u offline životu! Ostavite malo mjesta u srcu, za mene.. i ne ljutite se ako navratim kod vas, nekad..ali možda i nikad.. Voli vas vaš JuRa ( Ra)
Kad sam tek ovo pročitala bilo mi je pomalo čudno. Pa zašto ne bi pisao o sebi ljudima koji ga i ne znaju i koji nikad i neće saznati ko je on? Šta ga briga šta će pomisliti! Ima svoj nick, krije se iza nicka i piše šta ga je volja. Tako sam nešto slično mislila i za sebe. Imam nick, par ljudi samo zna da ja skoro uvijek koristim taj nick (što ti je reć loša navika) a ostali nitko ne može saznati da sam to ja. Ma vraga ne može!
Sjećam se svoje face kas sam po jednom komentaru skontala da me čita moj bivši. Bivši koji se zanima za Internet i razumije u isti jednako kao i ja..ma nikako se sjetiti u šta se to ja ne razumijem. :-) I ne samo da čita ovaj blog, nego i da zna da je to moj blog. To je bilo kao u crtanima-vilica do poda. Al dobro sve to nastranu. Čita me on, par prijateljica, prijatelja.. opet sam mogla prilično iskreno pisati, nije mi to toliko smetalo. I zato mi nije jasno zašto sam sad pred blokadom, zašto sad ne mogu pisati kad mi je On rekao da me čita. Prva pomisao u glavi «sranje! jesam li njega ikad spominjala. Nisam? Jesam? Uh nisam dobro je!» :-)
Ne znam možda sam i ja postala ksenofob kao i RaJu ili možda nesvjesno ne želim dati njemu informacije iz prve ruke kako «kotira» kod mene :-) Jebat ga, šta ću kad znam ili iskreno ili nikako pričati «o tim stvarima». Sad za sad bolje da šutim, čisto da ga držim na laganoj vatrici. :-)
Tako dragi moji blogeri, dok ne skupim muda, il' šta već da pišem o ljubavi, naviknite se da ćete na ovom blogu moći čitati vremensku prognozu, izvještaje o stanju na cestama i mnoge druge beskorisno korisne informacije :-)
