Come to the dark side, we have Draco...

“Još jednom sretan rođendan.” rekla sam puštajući Lucy iz zagrljaja.
“Hvala.” umiljato se nasmijala.
“E da. I Max ti čestita.” dodala sam i još jednom je zagrlila.
“Jorgovani.” rekla je. Sad sam se ja nasmijala.
“Idem. Ne želim da se Max posvađa s pola doma. Uživaj.” cmoknula sam ju u obraz i krenula prema Maxu.

Prizor koji sam vidjela me iznenadio. Max i Ozzy su razgovarali. Da, razgovarali. Nisu se svađali. Prilično šokantno budući da se inače ne podnose. Došla sam do njih i sjela Maxu u krilo.
“Kaj se tu događa?” sumnjičavo sam pitala.
“Ništa. Samo razgovaramo.” dobila sam odgovor s kojim nisam bila zadovoljna.
“Whatever.” odmahnula sam rukom.
“E Simmy, mogu te zamoliti za uslugu?” pitao me Ozzy.
“Naravno.” pristala sam bez razmišljanja.
“Jel možeš otići do Gryffindorske druš...” počeo je s molbom.
“A ne!!! Nejdem tam!” skočila sam iz Maxovog krila i viknula.
“Nisam ni sumnjal.” mrzovoljno je promumljal.
“Stvarno si se zapalil za nju?” prijekorno sam ga pogledala. Veze s Gryffindorima nikad nisu bile dobrodošle. Max i ja smo bili iznimka. Bili smo tolko neobičan par, preživjeli smo sve i svašta, pa tako i pokušaje mojeg društva da nas rastave.
“Ma nisam tak jako. Mislim, zgodna je. A i ima nekaj u barenju ponosne Gryffindorke.” dobila sam odgovor.
“Istina, ima nekaj u barenju Gryffindora.” potvrdila sam i poljubila Maxa.
“Znači ideš po nju?”
“Naravno da ne.” nije mi bilo ni na kraj pameti ići Gryffindorima. Vratila sam se Maxu i njegovim poljupcima.

Nakon nekog vremena, napokon smo se odvojili. Društvena je bila u potpunosti zadimljena, a u fotelji do nas su bili Ash i Draco.
“Idem nam po nekaj za piti. Kaj hoćeš?” ustala sam.
“Guinness.” nasmijao se. Kimnula sam i otišla do stola s alkoholom. Pogledom sam pronašla 6-pack Guinnessa i uzela ga.
“To bi bilo to.” okrenula sam se natrag prema foteljama.
“Znači to je on?” trgnula sam se. Royce je stajao iza mene.
“Da, to je on. Jedini tip koji je sposoban zadržati me.” odgovorila sam.
“Si sigurna?” privukao me k sebi i poljubio. Prije nego sam se snašla čula sam dobro poznati glas.
“Još jedan nadobudan balavac?” cinično je pitao Max. Odgurnula sam Roycea od sebe.
“Aha.” ljutito sam odgovorila.
Max me pogledao, okrenuo se prema Royceu i opalio ga šakom posred nosa.
“Ovo ti je zato jer si ju poljubio.”
Drugi udarac je bio puno snažniji.
“A ovo je zato jer si ju poljubio ispred mene.”
Gledala sam Roycevo krvavo lice. Totalni ego-trip.
“Max.” promrmljala sam kroz zube i odvukla Maxa u spavaonicu.

“Kaj je tebi?” pitala sam ga nakon kaj sam zaključala vrata.
“Neki tip mi poljubi curu ispred nosa i ja nemam pravo reagirati na to?” hladnokrvo je govorio.
“Znaš da ovo nije bilo prvi put. Takva je naša veza, i ti mene varaš. Pa ja nikad nisam neku od tvojih glupačica urekla.” pokušala sam biti razumna, ali nisam mogla.
“Pa? Zasmetalo me.” i dalje je bio hladnokrvan.
“Pa? Nisi mu zato moral razbiti nos.” legla sam na krevet. Nikad nisam mislila da će neka svađa između Maxa i mene izgledati ovako. Često se svađamo, najčešće kletve lete posvuda, ali nikad nam razlog nije bilo međusobno varanje. Koliko god bili nagli i temperamentni nepisano pravilo naše veze bilo je: varanje je dozvoljeno.
“Gle, ne znam kaj mi je bilo. Došlo mi je da ga ubijem. Budi sretna kaj nisam.”
“Nije stvar u tome kaj si ti njemu napravil. Kvragu, čak sam i uživala, ali... To nije naš način.” pokušala sam mu objasniti.
“Simmy. Ja...” nastao je muk u prostoriji. Tišinu je narušavala buka koja je dopirala iz društvene.
“Ovak. Sad idemo na party. Nadam se da imaš trave jer sam kupila Lucy bong za rođendan.” prekinula sam najneugodniju tišini u svojem životu. Neugodniju čak i od one kad je stari ulovio Maxa i mene kako radimo ne-baš-pristojne stvari.

Kad smo se vratili u društvenu party je bio na vrhuncu. Stella i Zabini plesali su na sredini društvene, a Lucy i French-boy povukli su se u kut. Nasmijala sam se i primila Maxa za ruku. Šokirano me pogledao, a ja sam samo slegnula ramenima. Držanje za ruke nije bilo baš tipično za nas. Šokirani pogledi Draca i Ash su to potvrdili. Pogledom sam potražila Roycea, ali jedino što sam vidjela je bila mlaka krvi kod stola s alkoholom.
Sam si je kriv.
Nasmijala sam se. Okrenula sam se prema Maxu. Na licu mu je titrao osmjeh, izgledao je sretno, a i ja sam bila sretna pored njega. Nijedna osoba nije me nikad navela da se osjećam tolko sretno, nijedna osoba nije uspjela toliko zaokupiti moje misli da nisam bila svjesna ničeg osim trenutka u kojem sam se nalazila. Okrenuo se i vidio da ga gledam. Snažno me zagrlio i poljubio. Kroz glavu mi je prošla misao koja me istovremeno oduševila i prepala.

* * * * *

Probudila sam se u Maxovom zagrljaju. Polako sam pomaknula njegovu ruku i izvukla se iz kreveta. Uzela sam njegovu majicu i obukla ju. Uživala sam u mirisu njegovog parfema. Tiho sam izašla iz spavaonice. Društvena je bila prazna. Pogledala sam na sat i vidjela da je tek 7. Zijevnula sam i odlučila otići do kuhinje po čaj. Makar bi mi puno više trebala kava,ali budući da sam veliki protivnik ispijanja kave, morala sam odustati od toliko mi potrebene doze kofeina. Navukla sam Ayine starke koje su iz nepoznatog razloga bile u društvenoj, za koju sam tek u tom trenutku primjetila da izgleda kao da je pala bomba. Počela sam se smijati i u Maxovoj majici i Ayinim starkama izašla na hodnik.

Skoro 2 sata kasnije vratila sa se smijući se ko budala. Štapićem sam u zraku održavala čajnik i 3 šalice. Prošla sam kroz društvenu prepunu prvašića i krenula u spavaonicu. Max je i dalje spavao ko mala beba. Natočila sam si šalicu čaja, ostalo odložila na noćni ormarić i sjela na krevet. Otpila sam dva gutljaja, a onda se bacila u potragu za svojim cigaretama. Nakon 10-ak minuta i par psovki izvukla sam svoj Lucky Strike i zippo iz Maxovog džepa. Zapalila sam cigaretu i povukla dugo iščekivani dim. Napokon smirena, opet sam se uvukla u Maxov zagrljaj.

* * * * *

Prošlo je mjesec dana, i Noć Vještica je bila tu večer. Postala sam malo čudna od incidenta s Maxom i Royceom. Više nisam imala volje za varanjem, a činjenica da je Max rekao da neće doći na bal mi je totalno sjebala raspoloženje. Sjedila sam u društvenoj dok je ostatak društva bio u Hogsmeadeu, jednostavno nisam imala volje. Po ne-znam-koji-put sam čitala Maxovo pismo. Točnije čitala sam zadnju rečenicu. Te dvije moćne riječi.

Volim te.

Oduvijek sam znala da me voli (na naš izopačen način, naravno), ali nikad mi to nije rekao. Pokušavala sam dokučiti zašto je to napisao i to me izluđivalo.
“Mei mei.” čula sam svoj davno zaboravljeni nadimak.
“Snake, gdje si ti opet bila? Došla si na dva dana i onda opet nestala.” mrzovoljno sam rekla.
“Ma, samo sam htjela završiti to poglavlje svog života. Sad sam službeno ovdje kao Snapeova asistentica.” bacila se u fotelju.
“Drago mi je zbog toga.” pokušala sam zvučati zainteresirano.
“Mda, vidim da si oduševljena. Kaj te muči?” izvukla se iz fotelje i sjela pored mene.
“Max.” pokazala sam joj pismo.
“Zakaj te takav problem to kaj te voli?” pomalo zbunjeno me pitala.
“Ne znam.”
“Ajde, danas je Noć Vještica. Idemo izabrati kaj ćeš obući.” pokušala me oraspoložiti.
“Ja nejdem.”
“Ideš. I nema rasprave.” energično je ustala i povukla me sa sobom.
“Neda mi se.”
“Nas dvije ćemo se napiti i točka.” zaključila je i odvukla me do svoje sobe (koja je bila pored naših spavaonica). Otišla je do ormara i izvukla predivnu crnu haljinu.
“Evo.” pružila mi ju je.
“Si sigurna?” pažljivo sam pitala. Nisam željela uzeti haljinu, ako nisamo bila sigurna da ju Snake ne želi.
“Sto posto.” nasmijala se.

* * * * *

Čekala sam Snake u društvenoj. Haljina mi je savršeno pristajala. Izgledala sam kao vampirica. Oči su mi bile uokvirene crnim tušem, a usne su bile krvavo crvene. Osjećala sam se predivno, ali sam osjećala neku prazninu u sebi.
“Idemo, mei mei?” Snake je bila očaravajuća. Imala je izazovnu ljubičastu haljinu i njeno samopouzdanje je bilo očito.
“Aha.” Nije mi bilo jasno zašto je Snake inzinstirala da krenemo u 9, a bal je počinjao u 8, ali mi se ionako nije dalo ići pa se nisam bunila.

Polako smo došle do Velike Dvorane. Snake je izgledala jako uzbuđeno, i cijelo vrijeme se pokušavala ne smijuljiti.
“Kaj je tebi??” živčano sam ju pitala. Bila sam loše volje, i njezino smijuljenje mi je dizalo tlak.
“Evo mirna sam.” duboko je udahnula i smirila se.
Vrata Velike Dvorane bila su zatvorena. To me malo začudilo. Slegnula sam ramenima i pokretom štapića otvorila vrata.

Velika dvorana bila je obojena u dvije meni najdraže boje. Crnu i zelenu. Vidjela sam samo jednu osobu. Njega. Bio je u odijelu, izgledao je nevjerojatno. Snake me pogurnula a onda se okrenula i otišla.
“Simbellmyne.” pomalo nervozno je rekao.
“Max, kaj se događa?”
“Zažmiri.” rekao mi je i došao do mene.
Polako sam zatvorila oči. Nisam znala što da očekujem, nisam shvaćala.
“Otvori oči.” osjetila sam kolko je nervozan, i to me prepalo.
Duboko sam udahnula i otvorila oči. Max je klečao na jednom koljenu i držao u ruci malu kutiju. Ostala sam bez riječi.
“Hoćeš li se udati za mene?”