Come to the dark side, we have Draco...

Prošla su skoro 2 mjeseca, a ja još nisam donijela odluku.

Max ili Ozzy?

Max je međuvremenu još dva puta bio u Hogwartsu i bilo mi je super s njim, ali s Ozzyjem sam se zabavljala skoro svaki dan. Nisam se mogla osloniti na pomoć ljudi oko sebe jer su bili podijeljeni. Dora, Aya, Anduril i Emma su bile za to da ostanem s Maxom, a Ash, Michelle, Draco, Zabini i Pansy da budem s Ozzyjem. Stvarno nisam mogla odlučiti. Nije mi ni pomagala činjenica da su se, za vrijeme jednog Maxovog boravka u Hogwartsu, on i Ozzy posvađali. Dosta vam je da znate da taj hodnik još nije spreman za ponovno korištenje. Približavao se Halloween, a ja sam sama sebi obećala da ću tu večer odlučiti.

Za vrijeme doručka doletjela mi je Werana s pismom. Uzela sam ga i otvorila.

Ne trebaš se više brinuti. Naš problem je uklonjen. Uživaj.

Pismo je bilo od staroga. Bila sam tolko sretna da sam pred svima zagrlila i poljubila Ozzyja koji je sjedio pored mene. To me samo podsjetilo na moju odluku. Odmaknula sam se od njega, a on me zbunjeno pogledao.
“Zaboravi.” rekla sam mu prije nego me uspio pitati. Slegnuo je ramenima i pozdravio Draca i Zabinija. Ja sam otišla do Draca i rekla mu za pismo. Nasmijao se i zagrlio me.
“Danas slavimo?” pogledamo me.
“Valjda, ali ja sam malo zbunjena danas. Znaš da danas donosim odluku.” potišteno sam mu odgovorila.
“Nemrem vjerovati da se ti zabrinjavaš zbog toga. Pa ti si barem uvijek znala kak postupati s muškim rodom onak kak tebi paše.” šokirano je rekao.
“Znam, znam. Ali ovaj put je malo drugačije.”
“Ne, nije. Ovaj put je kao i svaki put do sada. Pa u takvoj situaciji si bila prije 3 godine. Sa Zabinijem i onim tipom iz Ravenclawa.” podijetio me.
“Da, stvarno. Probala bum to riješiti na taj način, pa ćemo vidjeti.”
Draco se nasmijao i pogledao Zabinija.
“Da, ono je stvarno bilo majstorski.” rekao je Zabini i počeo se smijati. Pogledala sam njega, pa Draca i onda bacila pogled prema Ravenclawima i počela se smijati. Nisu me mogli smiriti sve dok nije došla Anduril. Pogledala me smrtno ozbiljnim pogledom i ja sam se smirila.
“Imam jaaako loše vijesti.” tužno je rekla.
“Kaj??? Kaj je bilo?” zabrinuto sam ju pitala.
“Premjestili su me iz Slytherina.” pogledala je u pod.
“Kam? U Ravenclawe?” pitala sam ju makar sam već znala odgovor.
“Ne.”
“U Hufflepuffe?” To je bila zadnja nada.
“Ne.” tiho je rekla.
“PREMJESTILI SU TE U PROKLETE GRYFFINDORE??? NEEEEEE!!! UBILA BUM IH!!!” derala sam se kolko god sam mogla. Cijela dvorana me gledala. Vidjela sam Dumbledora kako se glupavo smješka, Snapea i njegovo razočarano lice, ljutu McGonagallicu. Dora i njezino društvo su me gledali začuđenim pogledima, a ostatak Gryffindora s prezirom u očima. Uopće me nije bilo briga. Bila sam ljuta na sve. Kak su mogli premjestiti Anduril?? Ona je prava Slytherinka, baš ko i ja. Čak je postala smrtonoša. Nisam mogla vjerovati. Ali dobro, uvijek ću se družiti s njom, isto kao s Dorom i Ayom.

Kad sam se smirila otišla sam s Anduril do Gryffindora. Neverbalno sam Grangericama “uzgojila” brkove, a onda došla do Dore i njenog društva. Dora me je tješila, a Anduril se upoznavala s ostatkom društva. Sinulo mi je da zapravo nikad nisam upoznala nikog iz tog društva. Jedna cura mi se činila ok, ali trenutno sam bila preživčana za upoznavanje. Nakon doručka smo Snape blizanke i ja otišle u našu spavaonicu pogledati dal su zaboravili nešto od Andurilinih stvari.

Nakon pretraživanja spavaonice razgovarale smo o mojem ‘problemčiću’. Došle smo do zaključka da se ne smijem previše živcirati zbog toga jer na kraju bude ispalo baš onak kak ja hoću. Cure su otišle do svojih dragih, a ja sam ostala ležati na Andurilinom krevetu. Bila sam tužna zbog njezinog premještanja u Gryffindore. Ona mi je jedna od najboljih frendica, a sad više nebu bilo naših tuluma usred noći bez ikakvog razloga. Duboko sam udahnula i ustala. Malo sam gledala po spavaonici, a onda pozvala Giu. Ona je bila jedino stvorenje s kojim sam mogla razgovarati potpuno iskreno. Čak ni Draco, koji mi je bio kao stariji brat, nije znao sve o meni.

U jednom trenutku sam podigla pogled i vidjela Ozzyja. Prepala sam se da je mogao čuti moj razgovor s Giom, ali onda mi je sinulo da on nije Parsel-ust.
“Kolko dugo tu stojiš?” pitala sam ga.
“Od kad su Snape sestre otišle.” krenuo je prema meni. Ja sam spustila Giu i sjela na svoj krevet. Na mom jastuku udobno se smjestila Raissa. Pozvala sam ju k sebi, a ona se lijeno dovukla do mene. Ozzy je ostao stajati pored.
“Kad misliš odlučiti? Mislim, zanima me kak da se ponašam prema tebi.” pitao je praveći se nezainteresiran.
“Već sam odlučila.” nasmijala sam se. Njegov pogled, koji je dosad odsutno lutao po sobi, brzo se usredotočio na mene.
“Da?”
“Da.” kimnula sam. Nekoliko sekundi u sobi je bila potpuna tišina. Čak je i Raissa prestala presti.
“Pa mogu ja čuti tvoju odluku?” nestrpljivo je pitao.
“Ne znam dal će ti se sviđati odgovor.” tiho sam rekla. Sjeo je pored mene.
“Ajde da čujem.” pogledao me svojim predivnim zelenim očima. Taj pogled je učvrstio moju odluku. Polako sam mu se približila i šapnula mu što sam odlučila. U prvom trenutku bio je u šoku, a onda me poljubio. Bila sam sretna. Sad me samo zabrinjavala Maxova reakcija. Nakon otprilike pola sata u sobu su ušle blizanke. Samo su se nasmijale i izašle. Ja sam se počela smijati, a Ozzy me gledao kao da sam poludjela. Nisam se prestajala smijati.
“Ti si luda!” nasmijao se i poljubio me. Ja sam se i dalje smijala. Legli smo ne krevet i razgovarali. Ispitivao me kak sa došla do odluke. Jedini odgovor koji je dobio je bio moj mazni pogled. Propustili smo ručak i već je bilo kasno popodne. Sve bi bilo super da u trenutku kad smo se poljubili u spavaonicu nije došla McGonagallica.
“Gospođice Blake! Gospodine Parkinson!! Što to radite? Zašto ste vi u ženskoj spavaonici??” bila je užasno ljuta.
“Profesorice, a kaj vi radite u SLYTHERINSKOJ spavaonici?” drsko sam joj odgovorila.
“Kolko ja znam, vi nemate razloga dolaziti ovdje.” podrugljivo sam se smijala.
“Kakvo je to ponašanje?? Što vas briga zašto sam ja ovdje.” tresla se od bijesa. Ozzy se pored mene smijao kao da je napušen. Vidjelo se da nije dovoljno dugo u Hogwartsu i da ne zna kakva je McGonagallica.
“Šta se ovdje događa?” Snape je ušao u sobu. “Kakvo je ovo deranje?”
“Ovaj tu (pokazala je na Ozzyja) je u ženskoj spavaonici!!” živčano je rekla.
“Minerva? Ja vas molim da se maknete iz Slytherinskih prostorija.” Snape ju je hladno uputio kroz vrata. Bijesno ga je pogledala i izašla. Mi smo se počeli smijati.
“Gospodine Parkinson vas molim da izađete iz ženske spavaonice.” rekao je smijući se. Svi smo izašli, a ja sam samo smijala. U društvenoj su bili Draco, Zabini i blizanke. Samo su nas čudno gledali.
“McGonagallica??” pitao me Draco gledajući prema vratima.
“Duga priča.” samo sam mu rekla i odvukla blizanke u spavaonicu.

Ispraznile smo ormare i svu odjeću rasporedile po krevetima. Trebale su nam haljine za bal. Ja sam uzela haljinu koju sam dobila od Narcisse i Belle. To je bila savršena slytherinska haljina. Dosezala je do koljena, bila je otrovno zelene boje s dugim crnim rukavima. U kosi sam imala srebrnu kopču sa smaragdom. Naravno, u obliku zmije. Prvi put u zadnjih 4 godine ću ići nekud bez šešira. Obula sam svoje marte i smjestila svoj bodež unutra. Oči su mi bile uokvirene crnim tušem. Bila sam spremna. Ash je na sebi imala tamno ljubičastu haljinu i moje ljubičaste starke, a Michelle je imala kratku crnu haljinicu i bordo marte. Kad smo izašle iz spavaonice cijela društvena nas je gledala. Izgledale smo opasno. To bila slika za pamćenje. Blizanke i između njih ja. Draco, Zabini i Ozzy su nas gledali bez riječi. Došle smo do njih i kad su se napokon pribrali krenuli smo prema Velikoj dvorani. Zamolila sam Ozzyja da se ponašamo samo kao prijatelji jer prvo moram razgovarati s Maxom.

Stajao je pred ulazom u Veliku dvoranu, naravno s cigaretom. Pozdravila sam se s Ozzyjem, blizankama i njihovim dragima i krenula prema njemu. Nasmijao se kad sam mu prilazila i odmjerio me.
“Dobro izgledaš.” pohvalio je moju haljinicu.
“Znam.” odgovorila sam mu i ušli smo.

Već je sve bilo pripremljeno, a stolovi su bili drugačiji nego na drugim balovima. Bili su za četvero. Max i ja smo sjeli s Alexisom i nekom njegovom curom. Cijelu večer smo plesali. Osjećala sam kako me skoro sve cure ljubomorno gledaju, ipak sam ja plesala s jednim od najvećih frajera ove škole. Izbjegavala sam razgovor o našoj vezi jer nisam bila sigurna kako da mu kažem što sam odlučila.

U jednom trenutku Ozzy je došao do nas i zamolio me za ples. Max je se samo namrštio i kimnuo mi. Plesala sam s Ozzyjem i ostala sam u šoku kad sam vidjela da Max ne pleše s nekom od hrpe cura koje su ga opsjedale. Kad je ples završio vratila sam se njemu.
“Moramo razgovarati.” rekli smo u isti glas. Nasmijala sam se, ali on je ostao ozbiljan.
“Si odlučila?” pitao me.
“Jesam.” tiho sam odgovorila. Bojala sam se njegove reakcije.
“Slušam.” ostao je smrtno ozbiljan.
“Pa…” započela sam.

Max i ja smo bili isprepleteni u kutu prostorije. Soba je bila zamračena, a glazba je bila toliko glasna da se nisam mogla čuti kako mislim. Miris trave mi je pasao, a mogla sam primjetiti da Max i ja nismo jedini par. Vidjela sam Draca i Zabinija svakog sa svojom blizankom i Doru sa Seamusom. Ovaj put nismo bili u našoj društvenoj jer ostatak doma nije želio Gryffindore. Skupilo nas se dosta: Max, Draco, Zabini, Seamus, neki Ayin tip, mislim da se zove Merry, jedan tip s naše godine(za njega nemam pojma kak se zove) i neki Pansyin dečko iz Ravenclawa od frajera i Dora, Michelle, Ash, Anduril, Aya, Pansy i ja od cura. Bili smo u sobi potrebe koja je za ovu prigodu izgledala ko nekakav underground noćni klub. U sredini je bila mala pozornica s bubnjevima, gitarama i ostalim potrebnim za sviranje. U jednom trenutku sam se odvojila od Maxa i krenula prema bubnjevima. Stvarno dugo nisam svirala. Polako smo se skupili i počeli svirati. Zabini je pjevao jer za drugo nije sposoban. Prvo smo odsvirali neke stvari od Ramonesa i Sex Pistolsa, a onda smo počeli ispunjavati želje. Za Pansy smo svirali Ich will od Rammsteina, za Draca Skalds and Shadows od Blind Guardiana i tak za svakog. U jednom trenutku su se otvorila vrata a mi smo svi poskočili. Nisam baš vidjela od dima, ali sam primjetila dugu crnu kosu i majicu od Die Toten Hosen.
“Ozzy!!” vrisnula je Pansy i pojurila k njemu. Mi smo se u čudu pogledali.
“Ovo je moj brat blizanac Ozren. Do sad je išao u Durmstrang jer je živio sa starim, ali sad su se preselili u Dublin pa mu je Hogwarts bliže.” brzo je pričala. Svi su se krenuli upoznavati, samo sam ja još sjedila kod bubnjeva. Djelovao je hladno i nezainteresirano. Nikom se nije nasmijao, čak ni kad je saznao za podrijetlo Andurilinog imena. Ja sam polako počela svirati. Znala sam dosta stvari od Die Toten Hosen i počela svirati ‘Warum werde ich nicht satt?’. On je podigao pogled prema meni. Imao je izrazito zelene oči i ja nisam mogla skrenuti pogled s njega. Zabini se popeo na pozornicu i počeo pjevati.
“Was für 'ne blöde Frage, ob das wirklich nötig ist.
Ich habe halt zwei Autos, weil mir eins zu wenig ist.
Sie passen beide in meine Garage, für mich ist das Grund genug.
Was soll ich sonst in diese Garage neben meiner Riesen-Villa tun?
Die Geräte für den Swimmingpool liegen schon im Gartenhaus
und die Spielzeugeisenbahn ist im Keller aufgebaut.”
Ozzy je pogledao prema njemu i kimnuo. Popeo se do mene.
“Makni se.” hladmo mi je rekao. Podigla sam pogled i pomaknula šešir da bi ga mogla vidjeti (bio je visok).
“Molim?”
“Makni se da mogu odsvirati nešto.” ponovio je.
“A ne.” nasmijala sam se. “Ja sviram bubnjeve.”
“Come on. Jednu pjesmu. Ti biraj koju hoćeš. Sviram za tebe. Naravno ako on (pokazao je na Zabinija) to može otpjevati i oni (pokazao je na ostale) to mogu odsvirati.” rekao je s vragolastim smješkom, koji je osvajao.
“Ajde dobro” polako sam ustala.
“Kaj da ti sviram?” pitao me vadeći svoje savršene crne štapiće iz marte.
“Hmm… Sviraj The Curse of Milhaven, ak znaš.” zadala sam mu pjesmu i nadala sam se da ju neće znati. ”To ti svira…”
“Nick Cave and The Bad Seeds, znam. Pjesma s albuma Murder Balads.” dobacio mi je i počeo svirati. Zabini je slegnuo ramenima. On to zna otpjevati, obožava Cavea. Počeli su svirati a ja sam uživala. Nisam mogla skinuti pogled s Ozzya, a Max je sjedio pored mene. Znala sam što će se dogoditi. Opet ću prevariti Maxa. Ali i on će mene. I to s Pansy. Nikad se nisam zabrinjavala zbog toga. Max je za sad najidealniji tip za mene i za našu čudnu, neki bi rekli bolesnu vezu, bilo je uobičajeno varanje.

Nakon odsvirane pjesme za mene, opet sam se ja vratila do bubnjeva i odsvirala par stvari, a nakon toga sam sviranje prepustila njemu. Bio je dobar. Zapravo bio je bolji od mene. Kad je svirao imala sam osjećaj da svira cijelim tijelom i cijelom dušom. Svirao je cijelu večer, u nekim trenucima svirao je samo on jer je Zabini izgubio glas, a ostalima se više nije dalo. Mi smo se vratili onome što smo radili prije njegovog dolaska.

Nažalost Dora i ja smo u 9 morale na odrađivanje kazne. Prije toga smo otišle malo prošetati po perivoju jer se na udaljenosti od 3 metra osjećao miris trave. Cijelo vrijeme sam razmišljala o “pridošlici”.
“Prevarila buš ga?” odjednom me pitala Dora kao da je znala o čemu razmišljam.
“Ja? Kaj? Koga?” trgnula sam se.
“Buš prevarila Maxa?” ponovila je.
“S kim? Ne. Ne znam.” bila sam skroz zbunjena.
“S Ozzyem, s kim drugim?” pitala me već pomalo iznervirano.
“Ne znam. Mislim, ne.” ponašala sam se ko zaljubljena 13-godišnjakinja. Dora me čudno pogledala i zakolutala očima. Znala je da ću prevariti Maxa. Ali je znala i da će on mene.

Kazna nam je bila prepisivanje nekih spisa. Cijelo vrijeme smo bile tiho.

Kad sam došla u društvenu bila sam iznervirana činjenicom da sam imala kaznu, a ostali su se zabavljali. Nisam vidjela nikoga osim njega. Sjedio je sam vrteći štapiće u rukama. Bilo je poprilično mračno, ali sam ipak vidjela da me gleda s osmjehom na licu.

“I kak ti se sviđa kod nas?” bacila sam se na jastuke na kojima je i on ležao.
“Pa, ima nekih ljudi koji su mi ok.” hladno je rekao.
“A dobro, ak je tak. Onda ja idem.” odgovorila sam mu istim tonom i ustala.
“A ne!” potegnuo me natrag.
“Kak to da hodaš s Gryffindorom? Mislim, kolko sam čuo o tebi od Pansy ne voliš ih baš.” započeo je razgovor.
“Istina je da ne volim Gryffindore, ali ima iznimaka. Osim toga, Max više nije Gryffindor.”
“Nije? Pa rekla mi je Pansy da je.” zbunjeno me pitao.
“Bio je Gryffindor, a zake si ti tolko ispitival Pansy o meni?” pogledala sam prema njemu i skinula šešir. On mi ga je uzeo i stavio na glavu. Skočila sam za šeširom i pala na Ozzya. Kad sam se htjela maknuti uhvatila sam njegov pogled. Njegove smaragdno zelene oči, osjetila sam taj pogled svim svojim tijelom. Nisam mogla odoljeti. Poljubila sam ga. Nisam zabrijala s njim, baš sam ga poljubila. Dogodilo se nešto čudno. Ja sam počela osjećati nešto prema njemu. Ljubili smo se na tim jastucima jedno duže vrijeme. Bilo je već kasno, a onda su u društvenu došli Draco i Zabini. Ozzy i ja smo se odvojili i ja sam uzela svoj šešir. Ozzy je ustao i otišao u spavaonicu.
“Kaj je ovo bilo?” pitao me Zabini, a Draco me i dalje u čudu gledao.
“A kaj misliš??” odgovorila sam mu i otišla do ženske spavaonice.

Ujutro na doručku smo Ozzy i ja bili glavna tema šestoj i sedmoj godini. Ja sam samo ljuto gledala Draca i Zabinija, a oni su mi se smijali. Kolko god se Max i ja varali, i bez obzira na to da smo i on i ja znali da se varamo nije mi bilo ugodno kad je on saznao s kim sam ga prevarila, a danas je to bilo neizbježno jer je već cijela škola pričala o tome.

Simbellmyne Blake je prevarila svog dečka i to s tipom kojeg je tek upoznala.

Zapravo me i nije bilo briga. Ja sam varala njega i on je varao mene.

Cijeli dan sam provela u ženskoj spavaonici s Anduril i Emmom. One su me provocirale, a ja sam se samo smijala. Nije mi bilo jasno zašto svi tolko pažnje pridodaju tom događaju. Na večeru smo išle smijući se ko budale. Anduril je pričala o onom tipu od jučer navečer i o njegovim glupim pitanjima.

Poslije večere sam razgovarala s Maxom. Čuo je što se dogodilo i nije baš bio sretan, ali kaj sam ja mogla. Taman smo se opraštali (on odlazi i nije mi rekao zašto je zapravo došao) kad je pored nas prošao Ozzy. On i Max su se pogledali s bijesom u očima. Bilo me strah. Poznala sam Maxa i znala sam da kad se naljuti da mogu jedino bježati od njega. Kad se Ozzy udaljio, smirio se. Zagrlio me i upozorio me da pazim što radim. Zatim je otišao.

Ja sam krenula prema društvenoj, s jedne strane tužna što je otišao, a s druge sretna što sam opet u potpunosti slobodna.Veselo sam hodala igrajući se svojim bodežom. Odjednom sam osjetila da mi je netko uzeo šešir. Brzo sam se okrenula, ali nisam nikoga vidjela. Samo je moj šešir lebdio u zraku. Energično sam ga potegnula i nabila na glavu. Nakon par koraka ponovila se ista stvar, samo kad sam se ovaj put okrenula vidjela sam Ozzy s mojim šeširom na glavi. Krenula sam prema njemu.
“Da više nikad nisi taknuo taj šešir! Jasno?” brzo sam mu uzela šešir i stavila ga sebi na glavu. Bio je stvarno visok. Kad sam se okrenula zagrlio me oko struka i poljubio u vrat. U tom trenutku jedna misao mi je prošla glavom. Da ostavim Maxa?

“Kaj sad?” upitno sam pogledala prema Snapeu.
“Moramo se riješiti tog malog riđeg gada.” odgovorio mi je hladnim glasom.
“Ali ko? I kad?” znatiželjno sam pitala. Inače sam bila hladnokrvna, ali činjenica da jedva čekam nečiju smrt me ipak malo iznenadila.
“Mislim da je vrijeme da i ti nešto učiniš za Gospodara Tame. Taj mali ljigavac nam smeta već jedno vrijeme. Osim toga, nikad mi nije bio simpatičan.” rekao je i na spomen Percya se prezrivo nasmijao.
“Kad ću imati priliku?” sretno sam rekla. Opet sam se začudila kolko sam hladnokrvna, ali zmije i jesu hladnokrvne životinje.
“Percy je dobio otkaz u ministarstvu i sad radi u Hogsmeadeu. Kolko sam shvatio ti možeš do tamo i bez dozvole profesora.” značajno me pogledao, a ja sam uzvratila pogledom dobrog djeteta.
“Imaš jedan tjedan. Predlažem ti da zamoliš gospodina Malfoya, gospodina Zabinija i gopođicu Jones za pomoć. I njima treba malo vježbe.” rekao je i mahnuo prema vratima. Baš kad sam htjela izaći rekao je:
“Da, još jedna sitnica. Moraš uzeti Fredu Weasleyju jedan papir. Na njemu su uputstva za prolazak kroz magijom zaštićena vrata. Njihov novi izum.”
Krenula sam kroz vrata razmišljajući kako da se dočepam tog papira. Znala sam da ga neću moći dobiti čarolijom. E pa, najbolje bi bilo da upotrijebim svoju “čaroliju”.

Otkad Fred i George više ne idu u Hogwarts otvorili su trgovinu psina u Zakutnoj ulici, ali i jednu u Hogsmeadeu. Fred radi (na moju sreću) u Hogsmeadu. Sve sam isplanirala. Odabrala sam odjeću i pripremila se.

Prva stvar koju sam napravila nakon doručka bio je razgovor s Anduril.
“Trebam pomoć.” rekla sam joj i pozvala u na stranu. “Moram ubiti Percyja Weasleya.”
“Onog ljigavca? Nema problema.” nasmijala se.
“Trebam nekoga tko će paziti da se ne otkrije gdje sam.”
“Zašto?” čudno me pogledala.
“Pa trebam uzeti nešto iz Fredovog stana, a s magijom ne mogu ući, pa ću morati upotrijebiti neke druge metode.” vragolasto sam se nasmijala.
“Aha, sve mi je jasno.” kimnula je i počela se smijati.
“Čemu se smijete?” Draco nam je dobacio.
“Vjeruj nam, nećeš znati.” odgovorile smo u isti glas i počele se smijati ko luđakinje.

Posije ručka otišla sam s Anduril, Ash i Michelle u žensku spavaonici i objasnila im kaj namjeravam. Pomogle su mi da se sredim. Na sebi sam imala kratku crnu haljinu, visoke marte i kožni kaput. I naravno svoj šešir. Izgledala sam jako sexy.

Odlazak u Hogsmeade je tekao po planu. Do napadačke vrbe pa Imperius na najbližeg miša i prolazak kroz Vrištavu daščaru. Kad sam izašla na ulicu osjećala sam se slobodno. Prvo sam malo prošetala, a onda se uputila do Weasleyevih čarozeza. Nasreću nije bilo nikoga. Počela sam polako šetati gore-dolje. Par sekundi kasnije pojavio se Fred.
“Dobar dan, trebaš pomoć?” odmjerio me i zaustavio se na mojim očima. Ja sam ga pogledala svojim najmaznijim pogledom.
“Pa ak se ti nudiš, onda da.” Prvo je kratko zastao, a onda se vragolasto nasmiješio.
“Vidim da danas nemaš puno mušterija.” okrenula sam se i opet počela hodati. Osjetila sam njegov pogleda ne sebi. Ovo će biti lako. “Barem se mogu posvetiti onima koje imam.” osjetila sam nervozu u njegovom glasu. Nemrem vjerovati. Ovo stvarno postaje jako zabavno. Zastala sam i posegnula za nečim na najvišoj polici. Stala sam na prste, ali i dalje nisam bila dovoljno visoka. Fred je došao do mene i spustio vrećicu.
“Hvala.” zagledala sam se u njegove oči i nisam htjela skrenuti pogled. Mislim da smo se gledali dvije, tri minute, ali nas je prekinuo nečiji ulazak.
“Fred, kakva je glupačica?” čula sam Grangeričin glas. “Nisi valjda razgovarao s njom?? To ti je umišljena Slytherinka. Makni se od nje!!” Fred je zakolutao očima, a ja sam se nasmijala.
“Danas nije dan za dolazak u Hogsmeade. Što radiš tu?” prezrivo sam ju pogledala.
“Ja, ovaj… A što ti radiš tu??” preplašeno je odgovorila. Spustila sam ruku do marte i prvo izvukla bodež, a onda i komad pergamenta. Probola sam pergament i bacila bodež pored nje u vrata. Prepala se i pročitala što piše. Fred me pogledao i nasmijao se.

Dozvola za odlazak gospođice Blake u Hogsmeade.
prof. Severus Snape

“Imaš još kakvo pitanje ili ćeš prestati smetati?” stavila sam ruke na bokove i gledala ju s gađenjem.
“Fred, trebam te nešto.” pozvala ga je k sebi. Prestao je zuriti u mene i pogledao ju je:
“Ne sad.”
“Ali bitno je. Stvarno. Trebaš…” počela je paničariti.
“NE SAD!” odbrusio joj je i okrenuo se prema meni. “Još nešto?”
“Hmmm… Ne znam. Trebala bi još jednu stvar, ali ne znam dal to imaš.” spustila sam šešir i krenula na drugu stranu.
“Fred!” opet se krava javila.
“Daj se gubi! Ideš mi na živce!” kimnuo joj je prema vratima. Izgledala je bijesno i izjurila van.
“Kaj još trebaš? Sad kad je ovo smetalo otišlo mogu se opet posvetiti tebi.” šapnuo mi je. Ja sam se okrenula prema njemu i pogledala ga u oči. Jebemu, ima predivne oči. Na trenutak sam pomislila na Maxa, ali nebi bilo prvi put da ga prevarim. Približila sam se Fredu kolko je bilo moguće. Bio je dosta viši od mene. Zgodan je. Zake nisam ovo prije napravila? Nasmijala sam se, a on me poljubio. Osjećaj je bio predobar. U tom trenutku glavom mi je proletjela pomisao da varam Maxa (radila sam to često, ali ipak sam svaki put kad sam ga prevarila pomislila na njega), iskorištavam Freda (a inače je baš simpatičan) da bi mogla ubiti njegovog brata. Koja sam ja kučka. Opet mi se pojavio osmijeh na licu. Odvojila sam se od Freda.
“Idemo nekud. Nije mi baš ok biti tu. Neko bi mogao vidjeti, a ja bi trebala biti tu da napravim nešto za Snapea.” priča mi je baš super. Skoro sam pukla od smijeha kad sam to izgovarala.
“Aha. Možemo otići gore.” pokazao je prema stepenicama u stražnjoj prostoriji. Ja sam kimnula i krenula. Kad sam došla vidjela sam pet otvorenih vrata i jedna zatvorena. Krenula sam prema zatvorenim. Probala sam ih otvoriti, ali su bila zaključana.
“Raskomoti se. Ja dolazim za par minuta, moram zaključati i to sve!” čula sam Freda.
“Alohomora!” tiho sam rekla sa štapićem u ruci. Vrata su se otključala, a ja sam brzo ušla. Cijela prostorija bila je puna raznih papira. Zamijetila sam jedan kavez sa zmijom.
“Imam jedno pitanje. Gdje Fred drži najvažnije stvari?” pitala sam ju. Ne znam što bi napravila da nisam parsel-ust. Zmija je repom pokazala na jednu sliku. Nemrem vjerovati. Kak nemaštovito. Otišla sam do slike i pomaknula ju. Sef.
“Alohomora.” probala sam. Nije uspjelo.
“Reci jazbina.” čula sam zmiju. Zamahnula sam štapićem i rekla:
“Jazbina.” Sef se otvorio. Vidjela sam tri pergamenta. Uzela sam ih i čarolijom ih prepisla na prazne pergamente sa stola.
“Evo me!” stresla sam se kad sam čula Fredov glas. Brzo sam zatvorila sef i izjurila iz prostorije. Baš kad sam htjela zaključati vrata Fred je došao do mene. Sva sreća da briljiram u neverbalnim čarolijama. Zamahnula sam štapićem iza svojih leđa i neverbalno zaključala vrata. Fred me zagrlio, a ja sam ga cmoknula.
“Ipak mislim da bi morala ići.”
Izvukla sam se iz njegovog zagrljaja i krenula po stepenicama.
“Ali…” čula sam njegov zbunjen glas. Brzo sam otključala vrata i izašla. Na ulici nije bilo nikog osim glupe Grangerice koja se skrivala iza nekog grma. Petrificus totalus pomislila sam i time ju skamenila iza grma. Nakon toga sam se uputila do dvorca. Bila sam u Hogsmeadu samo jedan sat, a Anduril i ja smo se kladile. Ona je rekla da će mi trebati više od dva sata, a ja sam rekla da ću se vratiti prije.
Došla sam u dvorac i otišla do Snapeovog kabineta. Pokucala sam i otvorila vrata.
“Gospođice Blake? Zar vi niste u Hogsmeadu?” čudno me pogledao.
“Upravo sam se vratila i imam ono što ste tražili.” ozbiljno sam mu rekla. Brzo je došao do mene, a ja sam mu predala pergamente. Nestrpljivo ih je otvorio i pročitao.
“Ovo je za svaku pohvalu. Nažalost, dalje ćete morati prepustiti Luciusu i vašem ocu, jer čarolija koju trebaju probiti izrazito je jaka.”
“Hvala profesore. Mogu sada ići?” pitala sam. Kimnuo je, a ja sam odjurila do društvene.
“DRACO, ZABINI, ASH, ANDURIL, MICHELLE!!!!” zaderala sam se iz svega glasa. Svi ljudi koji su bili u društvenoj su se okrenuli, a moja ‘banda’ je izletjela iz muške spavaonice.
“Kaj je bilo??” pitao me Draco, dok su me ostali u čudu gledali.
“I did it.” rekla sam i bacila se na fotelju. “I sad sam slobodna.”
“A drugi dio zadatka?” oprezno me pitala Anduril.
“To će morati njegov(pokazala sam na Draca) i moj stari obaviti. Čarolija je prejaka da bi ju ja probila pa sam slobodna.” veselo sam im rekla.
“A dobro. Znači danas slavimo?” pitale su me Ash i Michelle. Počele su se ponašati ko prave blizanke. Govore u isto vrijeme, počele su se slično oblačiti i to.
“Naravno. Prvi prava fešta ove godine.”

Otišli smo na večeru i opet se svađalo tko će ići po alkohol u hogsmeade. Meni je ostalo još malo irske kreme, a nagovorila bum Maxa da donese i malo trave.

Probala sam se smiriti i polako sam objasnila Dracu i Zabiniju kaj sam čula.
“Kaj da radimo? Moramo saznati koji su to dokazi.” rekao je zabrinuto.
“Moramo do McGonagalličinog kabineta. I definitivno trebamo pomoć.” odgovorila sam mu. Ustala sam (jedva) i krenula prema društvenoj. Draco i Zabini su krenuli za mnom.
“Ovak, zamolit ću Doru da nam pomogne.” rekla sam nakon kraćeg razmišljanja.
“Onu Gryffindorku?? Si ti totalno pukla?? Još bu nas prijavila!” viknuo je Draco.
“Jebem ti sve po spisku!! Daj shvati da vjerujem Dori i da niš kaj ti veliš to nebu promijenilo!!” počela sam se nasred hodnika derati. Kad sam shvatila da je prošla ponoć, bilo je kasno. Filch je već bio pored nas.
“Blake, Malfoy, Zabini. Zanimljivo. Opet legendarna trojka. Idemo k predstavniku vašeg doma. Brzo.” rekao je s onim sadističkim izrazom lica.

Došli smo do Snapeova kabineta i ušli. Nije bio sam. Kod njega je bila i neka cura.
“Severus, evo vam vaših predragih učenika. Ova tu (pokazao je na mene) se derala na ovog tu (pokazao je na Draca). Pogledajte koje je doba noći a oni lutaju po hodnicima.” Filch se opet sadistički nasmijao.
“Hvala, sad možeš ići. Ja ću se pozabaviti njima.” Snape mu je hladno odgovorio i pokazao prema vratima. Filch je zagunđao i izašao.
“Imamo prob…”
“PA DOBRO KOJI JE VAMA??? NIJE DOSTA DA SE MORAM MUČITI DA OTKRIJEM ŠTO MCGONAGALLICA IMA, NEGO VAS SAD MORAM IZVLAČITI IZ PROBLEMA!!!” prekinuo me usred riječi.
“Znači znate za to?” tiho sam ga pitala.
“Za dokaze protiv vaših roditelja? Da, znam. I pokušavam to riješiti. Ali ne znam kako. Minerva nije baš povjerljiva prema meni i ne želi mi reći kave dokaze ima.” živčano je odgovorio. Otišao je svog stola i počeo pretraživati ladice. Ja sam pogledala prema curi koja je bila tu. Izgledala mi je poznato, ali nisam se mogla sjetiti od kud ju znam.
“Profesore? Ste vi svjesni da je ona cijelo vrijeme tu?” pitala sam ga i pokazala na nju.
“Ko? Ah, da. Gospođice Jones, poznate gospođicu Blake i gospodine Malfoya i Zabinija?” smireno ju je pitao. Aha,to ona cura s moje godine.
“Da. Čujem da imate problem. Možda bi ja tu mogla pomoći. Vidite, moji roditelji su u Redu Feniksa, pa mogu probati saznati kakve dokaze imaju.” ponudila je pomoć.
“Nažalost, ne možete pomoći. Minerva ima u svom kabinetu jedno pismo u kojem sve piše, ali ja ne mogu do njega.” odgovorio je opet živčanim glasom.
“Ta prokleta krava.” promrmljao je Draco, a Zabini i ja smo se počeli smijati.
“Profesore, ja mislim da znam kak bumo došli do pisma.” rekla sam kroz smijeh i objasnila mu svoj plan.


Drugo jutro na doručku sam ulovila Doru. Rekla sam joj kolko nam treba njezina pomoć i objasnila sam joj svoj plan. Nasmijala se.
“A dobro, kak hoćeš.” rekla je i požurila prema svojoj društvenoj. Sad se samo mogu nadati da McGonagallica neće ništa poduzimati do sljedećeg tjedna.
Okrenula sam se i vratila do Slytherinskog stola. Anduril (cura iz Snapovog kabineta) me zaustavila.
“Pristala je?”
“Aha, e da. Imam jedno pitanje za tebe.” rekla sam baš kad se htjela vratiti na mjesto.
“Imam i ja jedno za tebe, ali ti prva.” nasmijala se i rekla.
“Anduril? Iz Lord Of The Rings ili?” pitala sam ju.
“Aha, moji ludi starci. A Simbellmyne?” pitala je ona.
“Aha, moj ludi stari.” rekla sam i počela se smijati. Malo smo raspravljale o LOTR-u, a onda smo krenule na preobrazbu.

Cijeli tjedan sam bila užasno živčana. Nitko me nije mogao smiriti. Čak sam se uspjela s Giom posvađati. Nisam mogla dočekati petak da napokon saznam što bi to mogla odvesti mojeg starog i Luciusa u Azkaban. Kad nisam bila zauzeta nečim, razmišljala sam o životu bez staroga i to me bacalo u depresiju. Morala sam to spriječiti.

Petak navečer nisam ništa jela(čudno za mene jer sam inače uvijek gladna). Cijelo vrijeme sam gledala prema vratima i čekala da Max dođe. Kad je napokon ušao Veliku dvoranu krenula sam prema njemu. Vidimo me i krenuo prema meni. Došla sam do njega i tužno ga pogledala.
“Strah me. Kaj ak ne uspijem? Kaj ak mi zatvore starog? Ja nemam nikoga osim njega.” rekla sam i oči su mi se napunile suzama. Izjurila sam iz dvorane prije nego je Max uspio išta reći. Zašto se sve to meni događa? Zašto sam prvo izgubila majku,a sad ću možda i starog? Jedno vrijeme sam trčala po hodnicima, a onda sam samo sjela na pod i počela plakati. Ja, hladnokrvna, bezosjećajna kučka. Čula sam nečije korake i povukla šešir tako da mi se nisu vidjele oči. Koraci su usporavali a ja sam vidjela nečije starke.
“Jedva sam te našao.” čula sam dobro poznati glas. Bio je to Max. Sjeo je pored mene a ja sam okrenula glavu.
“Makni se.” rekla tiho i odmaknula se od njega.
“Ej, sve će biti u redu.” pokušao me zagrliti, a ja sam skočila i zaderala se:
“MAKNI SE OD MENE!!!!”
U tom trenutku sam vidjela kako Draco dolazi. Bio je užasno ljut. Došao je do mene, zagrlio me i izvukao štapić.
“Ti! Znao sam da te trebam maknuti od nje! Kaj si joj napravil?” derao se na Maxa, a ja nisam imala snage reći mu da on nije kriv.
“Nisam joj ništa na…” pokušao je objasniti, ali mu je Draco upao u riječ.
“Ubit ću te!” zaderao se.
“Draco, stani.” šapnula sam “Nije on kriv. Ja samo nisam htjela da me vidi ovakvu.”
Draco je polako spustio štapić, a onda me zagrlio.
“Znaš da na mene uvijek možeš računati, a ovo sa starcima ćemo riješiti.” tiho mi je rekao, a ja sam opet počela plakati. Max je polako došao do nas, a Draco se odmaknuo od mene. U jednom trenutku sam bila posve sam i imala sam osjećaj da ću se srušiti, a već u drugom me Max čvrsto držao. Prvi put u životu sam plakala pred nekim osim Draca i staroga. Prvi put.
“Sim, smiri se. Vjeruj mi sve će biti u redu. Dora i ja ćemo uzeti to pismo danas, i tvoj stari i Malfoy će se riješiti tih dokaza. I znaš da to nebi učinili za nikoga osim za tebe.” rekao mi je i pogledao me u oči. Mislim da mu je to bilo najviše što je ikad rekao. Gledala sam ga u oči i u meni se probudila nada. Nada ću uspjeti spasiti svog starog. Nasmijala sam se, a Max mi je obrisao suze.
“Idemo.” nasmijala sam se još jednom i cmoknula ga. Hodali smo po hodniku prema Velikoj dvorani, ali nismo se držali za ruke ko drugi parovi. Mi se nikad nismo držali za ruke. To nam je bilo preblesavo.

Kad smo došli do Velike dvorane Max je otišao do Dore, a ja sam produžila do Slytherina. Sjela sam pored Draca i prije nego je stigao pitati rekla sam:
“Sve je u redu, smirila sam se. I… Hvala.”
Još smo malo razgovarali, a Anduril me čak nagovorila da pojedem nešto.

Nakon nerviranja u društvenoj krenula sam prema ulazu u Veliku dvoranu. Dora i ja smo se dogovorile da ćemo se naći u 12. Ja sam po običaju kasnila, ali i Dora je pa smo došle u isto vrijeme. Počele smo šetati po dvorcu i sve glasnije govorit. Par minuta kasnije stale smo na sredini hodnika i počele bacati kletve posvuda. Niti dvije minute kasnije Filch je zvao Snapea i McGonagallicu.
“Gospođice Mist, kakvo je to ponašanje! Morala sam ostaviti vašeg brata u kabinetu da bi došla ovamo. 50 bodova manje za Gryffindore.” rekla joj je, a onda se okrenula prema meni:
“I za Slytherine isto.”
Snape nije rekao ništa, samo je pogledao Doru, pa mene. Ja sam mu namignula i na njegovom licu se pojavio onaj legendarni smješak. Hodnik je bio razoren. Sve je bilo u dimu, sve pločice su bile razbijene, a na nekima je bila čudna zelena sluz.
“Gospođice Mist, za mnom. Gospođice Blake sutra u 9 je odrađivanje kazne. Dođite u moj kabinet. Nemojte kasniti.” rekla je i odmarširala prema kabinetu. Dora je hodala za njom i čuli su se samo njezini koraci, jer marte su jako glasne. Pogledala sam Snapea i pitala:
“Idemo do vašeg kabineta? Max bi uskoro trebao tamo doći.”
Kimnuo je i krenuli smo prema kabinetu.

Baš u trenutku kad smo htjeli ući dotrčao je Max.
“Evo, moram se požuriti natrag. Rekao sam da idem zapaliti cigaretu jer sam živčan. Sigurno će me pretražiti kad shvati da nema pisma.” rekao je u jednom dahu, dao mi pismo i odjurio natrag. Odmah sam krenula otvoriti ga, ali me Snape spriječio.
“Ne ovdje.” rekao je pokazao kabinet. Nestrpljivo sam ušla i otvorila pismo.

Oprostite što se ovako nepristojno javljam, ali bio sam svjedok jednog stravičnog događaja. Vidio sam Blakea i Malfoya kako muče i ubijaju jednog aurora. Uspio sam pobjeći na vrijeme i mislim da nisu primjetili da sam ih vidio. Nadam se da mi vjerujete.

Percy Weasley

Dolazak u Hogwarts je prošao kao i svake godine. Dosadno čekanje u Velikoj dvorani, zajebavanje glupavih Gryffindora. Pogotovo Grangerica. Malo smo razgovarali o “namirnicama” koje trebamo za današnju zabavicu. Odlučili smo da će Ash i Michelle otići do Veprove glave i uzeti nekoliko litara(ili desetaka litara) plamenviskija, a ja sam imala sa sobom i nekoliko boca prave irske kreme. Nakratko smo stali s pričanjem da pozdravimo nove Slytherine(jedna mala mi se činila prikladna za potrčka). Nakon obilne gozbe(ili ne tako obilne o Pansynom slučaju, glupačica je opet na dijeti) otišli smo do društvene. Ja sam trebala kao prefektica pokazati našim mladim nadama put i to, pa sam im viknula nek me prate i mahnula svojim šeširom.

Kad smo došli u našu dragu tamnicu otišla sam po Giu(ne mogu vjerovati kolko mi je nedostajala tih 2-3 sata) i jednu bocu irske kreme.
“Draco, Zabini, Emma!!!” zaderala sam se. “Imate čaše?”
Oni su se izležavali na jastucima koje smo dovukli u društvenu.
“Čaše? Zašto?” nasmijala se Emma i potegnula nekoliko gutljaja. Ja sam se bacila na jedan od jastuka pazeći na Giu, koja se udobno smjestila oko mojeg vrata.
“Ash i Michelle su otišle po plamenviski ili ih opet tatica gnjavi?” cerekala sam se.
“Otišle su po plamenviski. Vraćaju se za 10-ak minuta.” rekao je Draco gledajući na sat. Još sam se malo izležavala a onda otišla po Raissu. Kad sam se vratila vidjela sam hrpu plamenviskija i blizanke svaku u zagrljaju svojeg dragog. Emma i ja smo se pogledale i otpile malo plamenviskija. Ja bi Maxa pomislila sam, a nakon toga se vratila zabavljanju s Emmom. Uskoro su nam se pridružili i ostali Slytherini, čak smo uspijeli napiti onu malu, mislim da se zove Ella. Zajebancija je trajala do 6 ujutro kad je došao Snape. Zahvaljujući činjenici da nas Snape obožava nagovorili smo da nazdravi s nama, za metlobojski i međudomski pokal, hehe. Još smo sat-dva pili s njim, a nakon toga se polako povukli u krevete.

Drugo jutro na doručku cijeli naš dom je bio mamuran (uključujući Snapea). Primjetila sam da su Dora i njezino društvo isto bili mamurni, ali ostali štreberi iz Gryffindora su bili spremni za nastavu. Sva sreća da smo prvo imali blok sat Napitaka. Bilo je baš zanimljivo gledati jadne, šmokljanske Gryffindore kako se muče da budu što bolji, a Snape im skida bodove. Ja sam, po običaju, svoj napitak napravila dok kažeš “smrtonoša”, pa sam uživala u dobacivanju Grangerici. Mislim da se zove Violet, ali nisam sigurna. Nije baš da me zanima. Čak mi je i to nakon pola sata dosadilo pa sam proučavala svoj tamni znamen.
“Gospođice Blake!” ljutito je šapnuo Snape prolazeći pored mene. Trgnula sam se i povukla rukav. Kad već nisam smjela to proučavati polako sam uzela bodež iz marte i počela urezivati “RAVENA” u stol. Zanimalo što ona trenutno radi. Sigurno jede nekakvog jelena ili tak neke. Sve mi je to dosadilo pa sam pitala Snape dal mogu ići. Neprimjetno mi je kimnuo, a kad sam prolazila pored njega šapnula sam mu:
“Dođite još koji put na zdravicu.”
Nasmijao se, a ja sam polako hodala prema vratima. Kod Grangerice sam zabila bodež u stol.
“Sljedeći put bi ti mogla biti meta.” šapnula sam, naglo izvukla bodež iz stola i hladno se nasmijala. Pogledala sam ju u oči i primjetila suze. Nemrem vjerovati, koja kukavica! Izašla sam iz tamnice i počela se mahnito smijati. Ostatak dana prošao je većinom u zajebanciji i lutanju po dvorcu. Zadnji sat smo imali Povijest magije i to me ubilo. Otišla sam do wc-a i tam vidla Doru.
“Ej, kak je bilo danas? Jako dosadno?” pitala sam ju i pretraživala svoje džepove.
“Ne pitaj.” rekla je živčano.
“Imam neke da se smirimo.” nasmijala sam se i izvukla joint koji sam uzela Maxu.
“Hvala kurcu! Baš mi to treba.” uzela mi je joint iz ruke i čekala da joj dodam zippo. Nakon što je povukla jedan pošteni dim pružila mi je joint. Miris trave podsjetio me na Maxa pa sam se nasmijala i potegnula. Sjedile smo u tom wc-u i pušile. Bile smo smrtno ozbiljne. U jednom trenutku smo se pogledale i prasnule u smijeh. Smijale smo se pol sata bez prestanka. Sve nas je boljelo, ali ipak smo se smijale. Kad smo shvatile kolko je sati krenule smo na večeru. Glad je bila neizdrživa. Po putu smo se smijale pilićima. Da, pilićima. Smijale smo se sve dok nismo došle do zaključka da nas žele ubiti. Ja sam se držala za zid, a Dora je bila na podu. Više nismo mogle. I dok smo se trgale od smijeha prema nama je hodala neka cura. Gryffindorka, nosila je nekoliko knjiga i izgledala je kao da nas se boji.
“Ej, Aya!” viknula je Dora.
“Ko je to?” tiho sam ju pitala.
“Jedna Gryffindorka, druži se s Potterom i kompanijom.” odgovorila mi je, a ja sam dignula nos. Ustala sam i stala joj na put.
“Družiš se s Potterom i Grangericama? Znači ti si glupava, štreberska šmokljanica?” pogledala sam ju s visoka.
“Pa… U zadnje vrijeme baš i ne.” sramežljivo je rekla.
Sumnjičavo sam ju pogledala. Možda i nije tak loša, čini se simpatična.
“Ideš na večeru?” pitala ju je Dora, a ja sam se malo pomaknula.
“Možeš s nama ak hoćeš. Mislim nije da se inače družim s Gryffindorima, ali ono. Činiš se ok, valjda.” rekla sam “malkice” umišljeno.
“Nije ona inače takva, bar ne stalno.” rekla je Dora, nasmijala se i dodala “Idemo.”
Krenule smo prema Velikoj dvorani, a ja sam razmišljala o činjenici da sam u društvu dvije Gryffindorke. Draco će me ubiti. Ali kaj sad, nisu svi Gryffindori debili. Ima i gamadi. Počela sam se smijati ko luda, a Aya me pogledala izbezumljenim pogledom.
“Ignoriraj ju. Takva je stalno. Da ju ne poznam mislila bi da je napušena. Budući da ju poznam, znam da je napušena.” rekla je Dora i prasnula u smijeh. Tolko smo se smijale da smo i Ayu navele na smijeh.

Došli smo do vrata dvorane, kad smo čule nečiji glas:
“Aya, s kim se to družiš?? Ona je glupa Slytherinka.”
Okrenula sam se baš u trenutku da vidim kako Grangerici naglo rastu brkovi. Pogledala sam desno i vidjela Ash sa šapićem kako se smije. Michelle je došla do Grangerice i prezrivo ju pogledala.
“Mutnjakuša! Učini si uslugu i obrij si te brkove.” čim je to izgovorila počela se smijati, a Grangerica je sa suzama u očima (već drugi put danas) podigla svoj štapić. Baš kad je htjela izgovoriti inkantaciju čuli smo:
“20 bodova manje za Gryffindor gospođice Granger. Ne smijete napadati druge učenike. Zar vas roditelji nisu odgojili?” naravno da je to bio Snape.
Ponosno sam pogledala prema Grangerici. Snape je zakon. Ušli smo u dvoranu, Michelle, Ash i ja smo otišle do našeg stola, a Aya i Dora do gryffindorskog.
“Kaj je to bilo? S kim si se to počela družiti?” pitao me Draco s prezirom u očima.
“Daj šuti prije nego bacim kletvu ne tebe.” odbrusila sam mu. Još jednom me prijekorno pogledao, a nakon toga se sve vratilo u normalu.

Za večerom smo se smijali Snapovom nazdravljanju s nama, a ja sam im ispričala za “dogovor” na satu danas. Usred razgovora doletjela je Werana. Spustila mi je paket na stol i sjela mi na rame. Dala sam joj malo kruha i uzela paket u ruke. Bio je veličine bebe. Polako sam ga razmotala i vidjela plišanog zmaja. Nasmijala sam se i pogledala Weranu. Imala je pismo zamotano za nogu. Uzela sam ga i otvorila. Prvo što sam vidjela je bio joint. Max. Izvukla sam pismo.

Ej, šaljem ti nešto da te zabavi kad mene nema. Vidimo se sljedeći vikend. Dolazim u Hogwarts.
Vidimo se.
Max
Pismo je bilo kratko, kao i svako njegovo pismo. Max nije baš riječit. Uzela sam joint iz omotnice i stavila ga u torbu. Moram paziti da me ne ulove. Prošli put sam dobila katastrofalnu kaznu. Uzela sam malo pergamenta i napisala

Zmaj je prekrasan. Hvala =) Zašto dolaziš? Nekaj se dogodilo ili?
cmok hehe
Simbellmyne
Dala sam pismo Werani i ona je odletjela u noć. Nakon još nekoliko zalogaja krenula sam prema društvenoj.

Hodala sam hodnicima sama (ostali su još bili na večeri) i čula neke glasove. Zavukla sam se iza zastora.
“ Imamo dokaze. Sad možemo poslati aurore.” rekao je netko. Nisam bila sigurna tko.
“Što mislite gdje su? Da li su oba u Irskoj ili je Malfoy u Engleskoj?” odgovorio je drugi glas za koji pretpostavljam da je bila McGonagallica. Srce mi je stalo. Lucius. Nee. Ne smiju ga zatvoriti.
“Mislim da je samo Blake u Irskoj.” to su bile zadnje riječi koje sam čula. Nakon toga sam pala u nesvijest.

“Sim! Sim, si dobro?” čula sam poznati glas. Polako sam otvorila oči.
“Simbellmyne, kaj se dogodilo?” to je bio Draco. Skočila sam na noge.
“Imamo ogromni problem. Našli su dokaze protiv naših staraca.” brzo sam mu rekla. On i Zabini (stajao je pored) su me u čudu pogledali.
“Čula sam McGonagallicu.” objasnila sam.