Praznina

Tvoje su ružičaste ruke sada daleko
na koljenima nekim ogrebanim
i taj sjaj u nježnim očima
ogleda se na njenom obrazu
Još čujem tvoj smijeh
tvoj baršunast glas
prizivam osećanje
i sećanja..
i sva su isprana kišom
koja ne prestaje ovih dana.
Razlile se
pohabane memorije,
ispod oka
žgužvana koža,
grme duboki uzdasi
milion zagrljaja samoće
koji me čvrsto drži
i ne dopušta povratak.

Prestala sam da se opirem
i sva osećanja su nekud otišla
a samo ona me ne ostavlja
vjerna prijateljica
prokleta Praznina.
world so cold