Pesma buđenja

Jutros, još pijana od sna
sela sam u kafanu punu dima
poluotvorenih modrih usana
dotakla sam vetar bolesnikovih pluća
nepomičnim trepavicama pričala sam buđavim tapetama
kako ih poznajem još od kamena prastare reke
tekli su šumovi praznih školjki
dovoljno glasni da me zanesu
i svi su gledali u zlatu ribicu
koja ima tri želje..