Nestali

Nema me
odkad si nestao,
u mracnome polju
ne vide se travke,
ne oseca se
ni sreca ni tuga
secanja su
nahranila tamu
Da li sam pala
ili sam ustala
koraci bez cilja
gube smisao kretanja
Igra beznadja,
u nepoznatoj domovini,
prica jednom recju
apsurdnu pricu
bez prestanka.
Gdje idemo
mi nestali?
Kako nam
raspoznaju imena?
Pamti li
nas iko?
Kad ni sami
ne znamo ko smo.
Sedim ovde zauvek
i cekam da me potraze
makar crne ptice
da mi kazu
kako se izlazi
iz sna
u kojem mi je
ponestalo boja
i sve je veliko
a neprimetno
i tudje.

Nema me
otkad si nestao
i sve sto me seca
nestalo je s tobom.
Ove oci nisu moje
ni biljke koje sam zasadila
ni reci koje sam napisala
ni telo kojim tumaram
nosena vetrom
koji luta mimo mene.