Posle svega
da ti kazem
ptice jos uvek lete
sunce jos negde sija
sve sam osmislila davno
jos ne poznajuci te
sedeci u vrtlogu reci
ispod ruzicastog drveta
gledajuci svitanje.
To dvoje
mislim ti i ja
na kraju se nisu rastali
ja ne bi napisala
pricu s takvim krajem
ali nasli su se
jedne noci u maju
puni ceznje
i umorni od lose igre
Usamljeni grad
more prepuno zvezda
miris nostalgije
ona u beloj haljini
plese poslednji ples
on izjeden od lazi
ali i dalje lep
usporen krikom ptica
zastaje da se seti
koliko je prica zaspalo u njemu
onaj dan kada nije smeo.