Snovi se (uvijek) ostvaruju

24.07.2012.

Kad sam u svojoj dvadeset i nekoj sklepeta tu diplomicu inženjera
brodogradnje i bija pred prvim pravim zaposlenjem, samouvjereno sam
napravija plan kako ću u idućih deset godina zaradit love za kupit dobar
auto, napravit jedrilicu od barenko 30 stopa i
skuckat bokunić prostora između vlastita četiri zida, čisto onako za
pristojno živit. 

Devedesete na brdovitom Balkanu nisu se pokazale idealnim  godinama
za ostvarit svoje  snove. Sa diplomom sam moga obrisat neku stvar, a
nije mi se dalo bižat vanka. Svi smo računali - ajde, sad nam je malo
brljavo, ali brzo će to proć...

No, Veliki Humorist kako mu nježno tepa teta Pjaceta, ima uvid u
sve šta se događa i sve naše želje, strepnje i nadanja uredno  drži u
nekom svom škafetinu kojeg svako malo vrimena otvori i onda nam tutne
pod nos varijantu B. 

Jesi li ovo tija?
Nisam!
A jesi jesi!
Ma nisam!
Ne pizdi, oli misliš da i kod mene nije recesija?




Uglavnom,
desetak godina nakon natezanja sa ispitnom  komisijom i svečanog
obećanja kojeg sam da samome sebi, materijalna situvacija je bila
slijedeća. Žarka želja za "dobrim" autom ostvarila se u obliku neke
ruzinave kašete boje trule višnje na kojoj je pisalo YUGO 45.  Jedrilica
od 30 stopa nakon prvog pranja na visokim temperakurama, malo je ušla u
se, pa bi netko neupućen moga pomislit kako je moja barčica pljunuta
Jugoplastika od pet i osamdeset, a onih sanjanih stotinjak kvadrata u
visokom potkrovlju s pogledom na svekoliki Kaštelanski zaljev  malo su
popuzli do prizemlja, da ne rečen podruma,  u kojemu sam priuredija
svoju "litnju kužinu".

Normalno, bija sam grintav jer sam očekiva nešto drugo, ali u
svakom slučaju, trula višnja me godinama bez problema pribacivala od
točke A do točke B, "bela lađa" je suvereno brodila Drveničkim kanalom
po najžešćim fortunalima,  a moja redizajnirana litnja kužina postala je
omiljeno okupljalište dragih prijatelja.





Poučen takvim iskustvom, nisam se više "ita" velikim planovima  i
sve sam svoje želje  izgovara utiho jer sam zna da  oni veliki zajebant
 s druge strane mriže ima savršen "return". 
Slično je bilo i
na poslu. Na studiju sam sanja o nekim ludim jurilicama, futurističkim
katamaranima, trimaranima, multimaranima, a za nevolju, u mojem su se
kompjuteru ukotvile tankerusine od četrdeset i sedam iljada tona nosivosti,
četrdeset i sedam iljada jin kolpi palo... I nikako se nisu dali potirat
sve do prije par miseci kad su i oni shvatili koliko su neželjeni, pa
su se ofendili i partili ća. 

Do prije par dana sam mislija da nikad više u životu neću izvuć
niti jednu brodsku liniju, a zamislite sprdačine, jutros mi je na stol
sletija novi projektni zadatak - jedrenjak od 90 metara!
San snova!



I ko ono kaže da se snovi ne ostvaruju? belj



<< Arhiva >>