Devedesete na brdovitom Balkanu nisu se pokazale idealnim  godinama
za ostvarit svoje  snove. Sa diplomom sam moga obrisat neku stvar, a
nije mi se dalo bižat vanka. Svi smo računali - ajde, sad nam je malo
brljavo, ali brzo će to proć...

No, Veliki Humorist kako mu nježno tepa teta Pjaceta, ima uvid u
sve šta se događa i sve naše želje, strepnje i nadanja uredno  drži u
nekom svom škafetinu kojeg svako malo vrimena otvori i onda nam tutne
pod nos varijantu B. 

Jesi li ovo tija?

Nisam!

A jesi jesi!

Ma nisam!

Ne pizdi, oli misliš da i kod mene nije recesija?

Uglavnom,
desetak godina nakon natezanja sa ispitnom  komisijom i svečanog
obećanja kojeg sam da samome sebi, materijalna situvacija je bila
slijedeća. Žarka želja za "dobrim" autom ostvarila se u obliku neke
ruzinave kašete boje trule višnje na kojoj je pisalo YUGO 45.  Jedrilica
od 30 stopa nakon prvog pranja na visokim temperakurama, malo je ušla u
se, pa bi netko neupućen moga pomislit kako je moja barčica pljunuta
Jugoplastika od pet i osamdeset, a onih sanjanih stotinjak kvadrata u
visokom potkrovlju s pogledom na svekoliki Kaštelanski zaljev  malo su
popuzli do prizemlja, da ne rečen podruma,  u kojemu sam priuredija
svoju "litnju kužinu".

Normalno, bija sam grintav jer sam očekiva nešto drugo, ali u
svakom slučaju, trula višnja me godinama bez problema pribacivala od
točke A do točke B, "bela lađa" je suvereno brodila Drveničkim kanalom
po najžešćim fortunalima,  a moja redizajnirana litnja kužina postala je
omiljeno okupljalište dragih prijatelja.

Poučen takvim iskustvom, nisam se više "ita" velikim planovima  i
sve sam svoje želje  izgovara utiho jer sam zna da  oni veliki zajebant
 s druge strane mriže ima savršen "return". 

Slično je bilo i
na poslu. Na studiju sam sanja o nekim ludim jurilicama, futurističkim
katamaranima, trimaranima, multimaranima, a za nevolju, u mojem su se
kompjuteru ukotvile tankerusine od četrdeset i sedam iljada tona nosivosti,
četrdeset i sedam iljada jin kolpi palo... I nikako se nisu dali potirat
sve do prije par miseci kad su i oni shvatili koliko su neželjeni, pa
su se ofendili i partili ća. 

Do prije par dana sam mislija da nikad više u životu neću izvuć
niti jednu brodsku liniju, a zamislite sprdačine, jutros mi je na stol
sletija novi projektni zadatak - jedrenjak od 90 metara!
San snova!

I ko ono kaže da se snovi ne ostvaruju?