Kad nakon desetak mjeseci izbivanja opet baneš pred kuću na otoku, potrebne su ti dvije stvari - mačeta i GPS. Mačeta na prvom mjestu naravno, da se probiješ do ulaznih vrata kroz bodljikavo grmlje i šipražje koje nekim čudom, svakog proljeća izraste do gigantskih razmjera.

GPS iliti Global Position System da ti se ne desi nešto slično kao meni prije par godina. Uzeo pilu, sjekiru i škare pa tučem li ga tučem po toj travurini i kupini, sve se dimi oko mene, znoj teče u potocima, tikva mi se užarila, kako god se sagnem tako mi se zamanta u glavi, prođe sat, prođe dva, kad eto ti u neka doba policjoto Nino. Kaže on meni - imam za tebe jednu dobru i jednu lošu vijest!
Ajde pucaj, kažem ja.

Dobra vijest ti je da imaš sasić još otprilike metar i po drače do ulaznih vrata, a loša je da to nije tvoja nego susidova kuća!
Amajketi šta me snađe, ajme sramote! Međutim, na kraju se sve dobro svršilo jer mi je doktorica posudila motornu kosilicu. Okej, primio sam nakon te košnje par nemoralnih ponuda glede košnje, ali neka, sve ide u radni staž.





Ove je godine ipak bilo nešto lakše. Leptiri pojeli sve česmine, travurine vazda ima, ali ništa strašno, a borovi i čempresi nekako mezo-mezo. Pola zeleni, pola ne znam ni sam kakva li je to boja, nešto između kaki i bljaki...

Uglavnom, uredno sam otključao kuću, zavidao osigurače, zatvorio strujni krug, o'ša do kućice s hidropakom, ušteka ga u struju ka ono - ćorak! Da ne bi bilo nedoumica, hidropak je uređaj koji vodu iz gustirne upumpava u vodovodni sistem kuće. Razumite! Preko elektromotora koji pokreće pumpu koja usrče vodur'ne kliko ti duša želi. E sad, uključijo je predmetni uređaj, radi on lipo, fino, đava ga odnijo, onaj Teslin motor se okreće ko Memina glava kad prođe neka Čehinja, ali pumpa sabotira čitav proces! Ni da kap pot'ra u sistem!

Ništa, iskoristim svoje pravo na džokera zovi, ako Špirko Mufa ne zna s hidroforom onda ne znam ko zna!
Kaže mi Špirko, no frks, no problems, uša ti je zrak u sistem, odvrni ventil, uli malo vode, ponovo uštekaj i sve bi moralo profunkcionirat.
Thenks Špirko, kazah ja i spremo zgrabim usadni ključ broj dvanajst, odvrnem ventil i dolijem malo vode...
E sad, koliko "malo" je dovoljno!?





Livam li ga livam junački, ali brate, rupica ka u njuferice iz Ljubuškog, dok ona to popije, tri sata prođu! Misleći da je dovoljno, zatvorim ventil, puštim struju - kad ono - opet isto!

I drž ne daj, ajmo opet zvat Špirka. Kaže Špirko, jesi ulija do kraja, nisam do kraja, reka si samo malo, ma šta samo malo, ajde livaj do kraja! I opet ista procedura kume moj, odvrni onaj ventil opet livaj kroz onu rupicu, jebote, pa to je trajalo pet sati dok nije doseglo vrhunac! I kroz tih pet sati već sam zaboravija šta je ono Špirko reka da triba brzo napravit, nešto triba uključit-isključit, e sad da me jebeš više ne znam šta to triba napravit brzo.

Uglavnom, da ne duljim - ništa nije pomoglo. Tesla radi, Bernoulli ni makac! A gustirna puna!

Ništa, proša cili dan bez vode. Snašli smo se na starinski način - ono, zagrabi sićom u gustirnu, proli se po glavi i guštaj!
Sutradan, odlučih se raspitat po mistu, možda se netko razumi u te đavlije hidropakove. Mala u turističkome (vidi mene, odma o'ša kod male u turistički tz, tz...) kaže pitajte Gulu, Gule koji je to, eno oni kod zoga od balota. Gule kaže, slab sam ti ja za to, slabo vidim, a trese mi se i desni palac prst, aj pitaj Juvu. Ko je Juva, eno oni kraj pošte. Ispričam Juvi cilu štoriju, elektromotor radi, pumpa ne pumpa, ispustija zrak, dolija vodu, sve po zakonu...
A Juva će meni - nema ti ništa bez Rifata!

Bente robijo, Rifat, koji je to sad dio, jedva sam savlada šta je nepovratni ventil, šta je usis, a šta membrana, ali šta bi bija i di bi doša Rifat ?
Kaže Juva - Rifat ti je vodoinstalater - evo ti njegov broj...
I tako, nazovem Rifata, on se uredno javi, ja se predstavim, objasnim situaciju, a ono kroz slušalicu čujem kako iza Rifata bruje drobilice, pikameri, mikseri, bokte, Rifat izgleda radi u Londonu na Olimpijadi!
Hrgrerljbrljgrrrrhhhhh....
Prekine se veza!

Nakon par minuta nazovem ponovo - e sad je puno bolje, Rifata jasno čujem bez Londona i Olimpijade. Kaže on - a gdje ste vi, evo me na putu za groblje, pa i ja sam na putu na groblje, okrenem se za sto dvadeset stupnjeva a ono Rifat tri metra od mene!
O jebo te, htijo sam ga izljubit, pa đemenađe, ko da smo se snajperom gađali...
Ajmo vidit - kaže Rifat.

Vidim ja iz prve, po motu, Rifat je Google za vodo-instalacije, ima sve u malom prstu, brate, uzeja kacavidu i kombinirke pa vrti s njima vješto ka kirurg, izgleda ka da mu taj alat nije strano tijelo nego produžetak prstiju. Tukne Rifat malo po ventilu, pa malo po pumpi, otvori neki čep, puhne, dolije vode, vodi čitavu operaciju ka general, nakon minut-dva uključi u struju i radiii!
Ma kurac moj radi, kaže Rifat, viš da prska ko slapovi Zambezija !
Puklo ti je deklo, morat ćeš ga mjenjat, nema ti druge, zima bila hladna, led zajebo stvar, pola otoka ima ovaj problem...
A di ću nabavit to, kako si reka - deklo, e deklo, a. Ma idi do grada, pa naruči, stići će ti za mjesec-dva...
Mjesec-dva?

Ajde bolan ne sekiraj se, ako ništa drugo, kupi novi hidropak, eno ga na akciji u Lavandina, za devetsto devedeset i devet kuna.







Treći dan na škoju.
S hidropakom ili bez njega, živi se nekako.
Iz gustirne u sić, iz sića u bigunac, iz bigunca u maštil. Svaka kap iskoristi se tri puta.
I da, prepuštam se Otoku, njegovim bojama, mirisima i zvukovima.
Mirno, bez priše.
Paćifiko...