Lako je mislit! Ako znaš mislit. Još lakše je pisat! Ako znaš pisat. Ma ni objavit knjigu nije neka filozofija. Daleko najteže je napravit promociju svoje knjige! Jerbo, šta će ti sve te rečenice, naslovi, pasusi, onomatopeje i interpunkcije ako niko za njih ne zna?
Zato se za promociju knjige morate pripremit ka za vlastito vjenčanje. Pogotovo ako ste žensko. Morate odabrat vjenčanicu, kumu, popa, crikvu, mužiku i uzvanike. Mladoženja vam uopće ne triba, neka on sa svojom familijon, kumom i prijateljima lampa na drugome mistu. Mirni oni, mirni mi.
Promocija vam dođe ka akcija - "Knjiga po glavi mladoženje!"



A naša Marčelina sinoć je blistala ka prava mladenka, decentna kuma Arijana Čulina održavala je dobro raspoloženje, a bome je i pop, oću reć - Predrag Lucić, bija na visini zadatka. Lipo, stentano, sve kako triba bit.







Zunzila je lipa pisma dalmatinska!



Publika, bolje reć - uzvanici, popunili su ne samo tribine nego i sva stajaća mista već pola ure prije početka svečane ceremonije. Ostalo je još samo malo slobodnoga prostora u liftu. Blesavoga li svita!? Ma jesu li mogli lipo ostat doma gledat serije, a ne se patit izlazit po ovome nesritnome vrimenu? Smrzajica stisla, bura zapizdila sa Klisa, ulicama letaju kartušine i škovace, a oni baš uprli doć na promociju knjige?

Meni je odma bilo nešto sumnjivo. Mora bit da ih je Marčelina nečim podmitila. Da nije svakome gurnila sto ojra u žep? Ma ne virujem, svršila bi na inkanat. A da im nije obećala iće i piće, gozbu za bogove? Hm, ni to nisam siguran, istina, našlo se na stolovima i suvih smokava i fritula i kolača i orahovice i gustoga plavca, ali opet, sve ukusno, ništa pretjerano. Da im nije zapritila? Ko zna šta ona sve zna o njima? Možda radi za neku tajnu službu? Ma nije, benti ne virujem da iko može u svojoj glavi držat toliko šporkarija za ovoliko svita šta se skupija?





A onda sam u jednom trenutku shvatija. Je, podmitila ih je, ali ničim materijalnim, podmitila ih je lipom riči, podmitila ih je emocijama, podmitila ih je okusima ditinjstva i mirisima jubavi, podmitila ih je svim onim slutnjama i čežnjama zbog kojih se isplati živit. Lica su titrala od osmijeha, srca su bila puna, okupljeni zajedno na toplome mistu u najladnijoj noći ove zime, ćutili smo se opet ka - ljudi.

Fala ti Marčelina