Potaknut mojim pisanijama, odama, pače i hvalospjevima kojima svako toliko vrimena počastim otok Silbu, njezine lipote, dražesne uvale, biserne plaže i ubave lučice, moj kolega Vinko odlučija je na licu mista provjerit o čemu se tu zapravo radi pa mi je prije nekoliko dana svečano objavija – znaš, idemo uskoro na Silbu, Nelica i ja!
Supeeeeer!
Treba mi samo par informacija o smještaju, brodskim vezama, cijenama i tako to...
Ma nema problema, sve ću ti ja sredit...
Sigurno imaš dosta slika sa Silbe, baš bi ih volija pogledat, onako, da steknem neku vlastitu viziju.
Ma imam ih na stotine, dat ću ti memori-stik pa ti presnimi sve šta ti se svidi.
Odlično!

Vinka izuzetno cijenim još od naših zajedničkih školskih i rukometnih dana zbog niza vrlina, a prije svega me fascinira koliko je uredan, precizan, ozbiljan i pouzdan - sve ono šta ja nisam!

Inšoma, svega nekoliko sati nakon što sam inspektoru Vinku na svečanoj ceremoniji uručija slike sa čudesnog Otoka, ugledah na ekraniću mobitela njegovo ime i sekundu kasnije, začujem prilično zabrinut glas.

Slušaj, nije mi baš ugodno reć, ali samo da znaš - zaražen si!
Zaražen? Čime? Hapeteom, adidasom, abeesom, ljubavlju prema Hajduku, čime?
Ne brini, nisi ti zaražen nego tvoj stik iliti štapić ako oćeš na književnom hrvatskom.
Astisto kako to?
Moja Avira se trenutno podigla na zadnje noge nakon što je pregledala slike s tvog stika.
Ma čekaj, otkad ti se žena zove Avira?
Maaaaa ne zove mi se žena Avira, nego antivirus program!
Aaaaaaan tako...
Ništa, donesi ga doli kod mene pa ćemo ga pregledat i očistit.
Nema mi druge!
Je li ti to jedini stik kojeg koristiš?
Paaaaa, najviše s njim radim, ali imam jedan za posebne prilike.
Donesi i njega.
Misliš, ovoga za posebne prilike?
Tako je.
Dooobro!

Svjestan ozbiljnosti situacije, sramežljivo sam pokuca na Vinkova vrata, kimnija glavom ka ono u povjerenju, izvadija da prostite – stik iz gaća i preda ga na upravljanje pravome stručnjaku. Prikopčavši moj ubogi stik na svoju Aviru, ona se zaista počela nekontrolirano trzat i ispuštat neke čudne zvukove. No, već za desetak minuta, pregled je bio gotov i dijagnoza postavljena.
Vidiš, brižno mi je pokaza Vinko, imaš jedan skriveni folder koji ti se zove PALENTA i u njemu se ugnjezdija opaki virus.
Palenta?
E, obično se takvi folderi zovu POZUDA ili PANIKA, ali moram priznat da i ja po prvi put vidim PALENTU.
Hm... sva srića da smo ga uspili očisit.
Da, ali stik nam je za sad najmanji problem.
Najmanji?
Postoji velika vjerojatnost da je makinja u kojoj ga koristiš isto tako zaražena, odnosno stoposto je zaražena i ona.
Ajme!
Pazi, mi smo njega sad očistili, i antivirus je na njemu, ali čim ga gurneš u tu makinju, on će se opet zarazit.
Ufff...
Jeli se još netko zna logirat na nju?
Hm, koliko ja znam - ne, ali dok mene nema, štajaznam, ne mogu bit stoposto siguran, ko se sve tu vrzma...

Dobro, kažem, opet ovisi o tome, koristiš li ga samo na jednoj ili više njih...
Hm, šta ću sad, moram priznat - imam dvi makinje u koje ga redovito zabadam i to uglavnom svakog dana, jednu na poslu i jednu doma...
Pa dobro, i to je za ljude, je li to sve?
Ček ček, u stvari i nije, tu i tamo ga znam prištekat prijateljicama i poznanicama kad im prebacujem slike s naših izleta.
Sad već ni Vinku nije bilo drago ovo šta čuje - Slušaj, morat ćeš obavjestit sve s kojima je tvoj stik bija u doticaju u zadnje vrime da obavezno izvrše skeniranje, to jest - provjeru.
Šta misliš, da sam i prijateljice zarazija?
Vjerojatno jesi!
Kukumeni jadan ti sam ka i nisam... Ko će sad od sramote živit...

I tako sam vam ja, dragi moji, posljednja dva dana proveo u telefonskim razgovorima sa svim mojim prijama kojima sam u posljednje vrijeme instalirao programe i razmjenjivao podatke jel, i u vrlo skrušenom tonu iznio prirodu problema.
Reakcije su bile vrlo različite.

Marina je rekla – jebe mi se, i tako mislim nabavit novoga!
Tamara je bila nešto opreznija – hm... morat ću pogledat u blokić, kad sam zadnji put bila na servisu, nedavno je to bilo, mislim...
Dubravka je međutim totalno pobjesnila!
I to mi tek sad kažeš? Da je moja makinjeta zaražena!? A ja baš prekjučer dala Filipu da mi nešto snimi!
A prošle sedmice Jakovu. A pretprošle... Znaš šta, ako si mi uništija svu memoriju, zapamtićeš to za sva vrimena!

Da, da, ispričavam se, a eto nisam zna, da da, u pravu si apsolutno - žestoko sam branija svoje stavove s druge strane telefonske slušalice, sve se nadajući da će Dube preuzet na sebe obavjestit Filipa, Jakova i onoga trećega, nisam mu ni ime zapamtija...

U svakom slučaju, propisana terapija i procesi ozdravljenja bili su vrlo dugi i mukotrpni. Kao prvo morali smo krenut od zdravog ubodnog štapića jel... ali ono što je vrlo važno – ni u ludilu ga se ne smi zabadat u makinu koja se ubraja u rizičnu skupinu sve dok na njoj nije proveden antivirusni tretman. I onda opet, strpljivo, korak po korak unatrag, dok ne provjerimo sve transakcije koje smo provodili u zadnje vrime.
Iskreno, s ovom princezom na poslu je bilo lako i relativno bezbolno. Ali ova moja domaća, kućna, vulgaris, nije sve te vijesti primila s odobravanjem. Cila se uzjogunila, pošandrcala, blokirala mi sve aplikacije, izbrisala podatke, ograničila pristup internetu, samo šta nije počela beštimat!

Tiiii'š meni donosit viruse, e neeeeš majci neeeeeš!

Koliko se situacija ingropala, nije mi moglo pomoć ni deset trablšutera...
I sad, đava će ga znat kad smo se i kako infetali, moj stik i ja, ko to više može pratit ovi virtualni svit, šta skidamo i šta implementiramo jel, ma misim, razumimo se ka ono ae...