Koliko god mi se jučer srce stislo, čelo požmarilo, a sedmo rebro s live strane počelo probadat u plućnu maramicu kad sam vidija kako se nad Merjanom diže stup gustoga dima, toliko me danas obradovala vijest iz Banovine koja kaže da će gradska vlast promptno izdvojiti 600 000 kuna za uvođenje video nadzora nad znamenitim splitskim poluotokom.

Marjan je spašen! Aleluja!



Istina, na drugi balun mi je postalo malo sumnjivo kako će to kamere spriječavat buduće požare, ali budući da znam kako najlipji grad na svitu vodidu sami Lumeni jači od Aristotela, Sokrata i Ajnštajna zajedno, nema mi druge nego pokorno priznat kako su njihove veličanstvene misli i ideje ipak nedostižne za mozak nas običnih građana jel...

Prama tome - ako su oni zaključili da će upravo iz merjanskih kamera štrcat voda ka iz sprinklera i to odma, na prvi znak opasnosti, nema mi druge nego skinit kapu takvoj odluci, a ako smin predložit, svečano otvorenje protupožarne sezone bilo bi najbolje upriličit jušto na Prvi maja kad se, zna se, na ovom svetom splitskom brdu okupljaju cili bataljuni ljubitelja fažola. Kad se udruži dim iz radničkih i penzionerskih guzica, dovoljan je i jedan nesmotren potez fajercakon da izbije opća opasnost!

Zapravo, ovih šesto ijad kuna i nije toliko skupo. Danas je tehnologija napredovala do neslućenih visina. Evo baš mi se moj prijatelj Lukša koji je inače strastveni lovac, pofalija kako je nekidan iz Amerike nabavija lovačku kameru!

Isprve sam pomislija kako je rič o nekoj specijalnoj kameri koja će lovca Lukšu i njegove prijatelje snimat u njihovim nadasve smjelim akcijama, dok po gudurama naše zemlje ponosne proganjaju opasne krvoločne nemani, ali ipak, tu se u stvari radi o sasvim drugoj koncepciji.

Naime, ta se kamera obično obisi ili zakači za neko stablo, stavi se na stendbaj i nakon toga moš odit di te god volja. I tako dok se ti šetaš okolo, piješ pivo ili ubijaš vrime na neki drugi način, kamera disciplinirano snima li ga snima...

E, ma ne snima kamera non-stop, nije ni ona tako glupa, nego u sebi ima ugrađen senzor koji reagira na toplinu životinje koja ne sluteći ništa, tumara po okolnome grmlju i šipražju.
Ali slušajte dalje!
Ta famozna kamera osim termo-osjetljivog senzora ima i SIM karticu koja monumentalno šalje MMS poruku na mobitel našemu lovcu Lukši koji na svome ekranu odma može vidit je li u rejonu tom i tom viđen medvid, divlji prasac, zec ili već neka druga beštija.

I šta onda slijedi - zna se, lovac uzima pušku u ruke, pali svoga landraša, đipa ili Ladu Nivu i za tren oka stiže na lice mista! Bum bum, potaraca sve živo šta se kreće i šta stoji na mistu.

Nu!
Pa recite pošteno, jesu li to naši lovci i zaslužili, tehniku triba koristit, tehniku, a ne gacat po cile dane po blatnjavim šumskim stazama, cili se ispatidu bidni dok okinu barenko koju jarebicu...

E, ma ako mogu lovci, onda mogu i gradski oci, i ja sam stoposto uvjeren da će buduće kamere na našem lipom Marjanu funkcionirat upravo na ovakvom sistemu...

Hm... ma isto... ima jedan problem!

Znate, čim izgovorite Marjan, odma vam prid očima zasjaju borovi, čempresi, vidilice, crkvice, plaže, friška arija, sve je to lipo divno i krasno, ali nemojmo se lagat - ko od nas barem jednom nije potega do marjanskih proplanaka i to ne radi lipote prirode, nego u škuribandu...

Ma recite mi, ima li koje lišpje misto na svitu za zagrlit curu, pojubit je u vrat, gricnit joj uvo i kao ono slučajno uvatit za čičone, nego upravo ispod marjanskih borova?

Ma sve znam, zadnjih desetak-petnajstak godina, Žnjan je preuzeja ulogu glavne gradske škuribande ili kako se to danas grezo reče - jebodroma, ali za prave znalce ljubavne vještine, Marjan će uvik ostat najbolji i najlipši, jedan i jedini.

U stvari, ostat će jedan i jedini dok ovi redikuli ne postave kamere na svako marjansko cablo koje će se naravski aktivirat - na toplinu tila ae nego kako, a benti, svako od nas dobro zna koliko se tilo može užgat u ljubavnom zanosu...

I sad, kako ćemo se stiskat, pipat i ljubit ako su svugdi oko nas kamere!? Straj me iti pomislit kakve bi reperkusije sve to moglo izazvat!

Bome, najpoželjnije radno misto čitavome gradu postat će ni jedno drugo nego upravo ono protupožarnog kontrolora! Tražit će se u natječaju doktorat iz vatrogastva, magisterij iz ćiribimbe, znanje najmanje tri strana jezika, vozačku dozvolu D kategorije i poznavanje rada na osobnom računalu!
I već vidim kako će ti kontrolori za lipe šolde prodavat naše najintimnije tajne, nećemo se njanci uspit vratit doma iz "štete" a već će nas na detoskopu našega kompjutera dočekat slike "in flagranti".

Zato ljudi moji, budite pametni, nemojte da vas pod krinkom protupožarne zaštite izdriblaju i sruše vaše mladenačke snove makar imali i osamdeset godin. Od svega na svitu, samo je jubav vječna, samo za jubav vridi i poginit, ali ako nam još i škuribande oduzmu i upropaste s tim pizdunskim kamerama, šta nam onda išta više preostaje...

Nedajmo naše škuribande!