Trentauno

23.10.2010.


Ala gušta!
Posta sam galerist!

Istina, moja galerija još uvik nije opipljiva, nije sazdana od matuna i bloketa niti krovom pokrivena, nego je više 'nako da prostite - virtualna, ali u svakom slučaju, vrlo je dostupna, ulaz u moju galeriju se ne naplaćuje, izlaz još i manje, tako da ako kojim slučajem još netko od vas nije vidija o čemu se radi neka učini klik-klik.



Mislim, šta ću sad glumit neku nonšalanciju u stilu ma jeeee ka ono neš ti, nije me briga ae...
Drago mi je, naravno da mi je drago i zbilja još jednom želim iskreno zahvalit urednicima bloga koji su me se sitili, a naravno i svim dobrim ljudima od kojih sam dobija brzojave podrške i snažnog uvjerenja da i dalje ustrajem na svom putu u duhu samoupravnog socijalizma, kao i neizostavnog razvijanja bratstva i jedinstva svih naših naroda i narodnosti.

Eeeee tako.



Ajmo dalje!

Naša mlada i dična država i ove me se godina sitila pa mi uputila prigodnu čestitiku da izvolim uplatiti 200 kuna na ime poreza za mog devetogodišnjeg limenog ljubimca marke Fiat tipa Punto azzuro astrale boje.
Nije dosta šta me deru kroz cijenu benzina, nije dosta šta me deru na tehničkom pregledu i obaveznom osiguranju, nego im još moramo platit i ovako simbolički jednom godišnje, to kao dođe neki porez na luksuz, šta li?

Iskreno, ta mi se uplatnica već misec dana vuče po škafetinima, čak sam jedno vrime bija uvjeren da iz protesta uopće neću platit tih 200 kuna, ali onda sam opet popustija, jednostavno, ne želim vuć vraga za rep.

Država očekuje da budemo pošteni prema njoj.
Okej, ali baš se pitam, je li ta država poštena prema nama?

Mislim, elementarna pristojnost nalaže da ne ideš zubima na ruku koja te hrani, ali stvarno mi masu puta dođe da se zapitam, je li ovoj državi uopće stalo do nas!?
Okej, svaka država na svitu se financira od poreza. Oni koji zarađuju puno - plaćaju više, oni koji nisu takve sriće - plaćaju manje, to bi tako trebalo bit normalno.
Ali, masu puta do sada se pokazalo kako se velikim ribama ide niz dlaku, svi se prave gluvi i slipi, korumpirani inspektori im mogu stavit soli na rep i upravo zbog nesposobnosti te famozne države da naplati porez od mudonja, najlakše je opalit po "stoki sitnog zuba."

Čak smo i deklarativno poniženi pa smo od nekadašnjih "radnih ljudi i građana" svedeni na "porezne obveznike."

Porezni obveznik - pogledajte samo kakva je to monstruozna jezična konstrukcija! Ko pametan želi bit porezni obveznik? Ko!?
Mislim, čim si "obveznik", tu već nešto smrdi, štagod je pod mus - nije dobro, a onda te još za ne falit, opandrči po glavi i ono "porezni..."

Ne znam, smučilo mi se više, jer kad napravim osobnu inventuru tokom svih ovih godina između ove države blagosranja i mene, onda vidim da je to daleko od onoga "čist račun-duga ljubav."

Kad se samo sitim onih pet godina otkinute mladosti kad su mi ni krivom ni dužnom gurnuli pušku u ruke, sve u ime domoljublja, a samo zbog toga šta se neki ljigavi impotentni idioti nisu mogli dogovorit kojim putem dalje, i da danas, petnajst godina nakon svega, strepim za svaku svoju plaću, jer se toliko lupeža i kurbinih sinova nakotilo pod skutima tog istog domoljublja, uvati me trentauno!

Ko mi je kriv šta sam osta neprilagođen!?
Ma... neću više, vanka je lipo vrime, idem radit nešto korisnije...



<< Arhiva >>